foto EPA-EFE/ENNIO LEANZAVelika evropska i švajcarska banka Kredi Svis dobila je jutros vetar u leđa objavom Švajcarske narodne banke (SNB) da će obezbediti kreditnu liniju od 50 milijardi švajcarskih franaka za likvidnost ove banke.
Cene akcija švajcarske banke već su se donekle oporavile od jučerašnjeg strmoglavog pada, ali pitanje je da li je oluja prošla.
Milan Nedeljković, profesor na FEFA smatra da ako ovaj potez SNB i nedavna odluka američkih vlasti da garantuju za sve depozite i formiranje fonda za kreditiranje likvidnost i banaka suzbiju nepovoljan sentiment investitora, problem bi mogao biti trenutno zaustavljen.
Međutim, ukoliko ovo ne zadovolji investitore, eventualna kriza bi se mogla preliti na naš finansijski sektor na tri načina.
“ Ako banke matice imaju problem, onda ni supsidijari ne mogu biti mirni. Može da se desi da ili ne mogu da računaju na kreditne linije centrala ili da možda morati da vraćaju kredite matici.
Drugi kanal može se stvoriti ukoliko ova priča o bankama bude non-stop u medijima. U nekom trenutku može doći do juriša na banke. Tu je važna komunikacija Narodne banke da je naš bankarski sektor likvidan.
Treći kanal može biti da naša preduzeća kojima je potreban novac teže mogu da ga dobiju, posebno tehnološke kompanije“, objašnjava Nedeljković.
On pak ističe da su naše banke i više nego likvidne, a na kraju dana tu je i Narodna banka Srbije koja može da obezbedi dovoljnu likvidnost, recimo svop aukcijama kao što je to radila kada je izbila pandmija.
Govoreći o situaciji sa bankama na globalnom nivou on upozorava na neke rizike kojima su izložene.
„Na globalnom nivou banke su nagomilale nerealizovane gubitke. To znači da imaju u aktivi obveznice čija je vrednost pala.
Ako dođu u situaciju da moraju da ih prodaju da bi održali likvidnost, kao što je morala SVB banka, ti gubici će se realizovati.
Ako ih drže do dospeća, likvidnost nije problem, ali se smanjuje profitabilnost. Banke će svake godine dobijati neku kamatu na njih, ali ona je niska. U međuvremenu moraće da plaćaju više kamate za depozite.
Problem za banke je što imaju puno tih obveznica, a klijenti mogu da povuku depozite da bi ih plasirali u imovinu koja može da im da veći prinos, posebno sa ovako visokom inflacijom“, napominje Nedeljković.
On objašnjava i da je problem Kredi Svisa posledica toga što je bankarski sektor došao u fokus investitora, a to je opet posledica problema u Americi sa SVB i Signature bankom.
Takođe ističe i da je Kredi Svis poslednjih godina važila za najrizičniju veliku banku u Evropi.
„To je pre svega zbog lošeg poslovanja. Za nju je prethodnih dve, tri godine vezan niz afera, a pošle godine je imala ogroman gubitak.
Drugi faktor je integracija medija i društvenih mreža, i investitori čak i kada vide da je Švajcarska narodna banka obezbedila kredit za likvidnost Kredi Svisu, ipak mogu da podlegnu panici.
Na kraju, ne treba isključiti ni špekulaciju. Neko je danas dobro zaradio na tome što je cena skočila dvadesetak odsto, nakon što je juče oborena“, zaključuje on.
Krei Svis je danas objavila da će povući kredit za likvidnost koji je obezbedila Švajcarska narodna banka. Oni su rekli i da će odmah ponuditi da otkupe svoje dolasrek obveznice u vrednosti 2,5 milijarde dolara.
Uporedo će raspisati tender za otkup 500 miliona evra svog duga u evrima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
