foto EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJNajranije sorte voća u Srbiji su cvetale već krajem februara, ima dosta pčela i oprašivanje je dobro i, ako ne bude mraza, rod će biti dobar, izjavio je danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović.
„Ako temperatura ne ode u minus, krajem marta i početkom aprila, što se dešavalo poslednjih godina, pa je oštetila voće, ova godina bi, posle 2013. i 2017. mogla biti jedna od rodnijih jer je dobro cvetalo i potencijal je veliki“, rekao je Keserović za Betu.
Dodao je da je prošle godine, bez obzira što je bila teška, zbog visokih troškova proizvodnje i loših vremenskih uslova, koji su napravili veliku štetu i značajno smanjili proizvodnju, za 270.000 tona, devizni priliv od izvoza za deset meseci bio više od 600 miliona dolara.
Taj devizni priliv je, kako je rekao, veći nego za celu 2022. godinu, što znači da je voće iz Srbije traženo, pa očekuje da će devizni priliv za celu godinu biti više od 800 miliona dolara.
Keserović je rekao da se ove godine ponavljaju vremenske prilike kao i prošle godine jer je posle toplog perioda u januaru i februaru bilo više od 20 Celzijusovih stepeni zbog čega su rane sorte voća, dženerika, kajsija i breskva, procvetale.
„Ove vremenske prilike podsećaju na 2017. godinu kada su bile visoke temperatuje u februaru i početkom marta, a u trećoj dekadi marta temperatura je pala na minus 3,8 Celzijusovih stepeni, što je nanelo manje štete onim voćnim vrstama koje kasnije cvetaju. I 2019. je u trećoj dekadi marta bilo je minus 5,5 stepeni i tada je izmrzla najviše jabuka ‘ajdared’, oko 90 odsto na nekim lokalitetim“, rekao je Keserović.
Istakao je da šteta od mraza zavisi od faze u kojoj se voće nalazi, a da je najosetljivija jabuka i da temperatura od minus tri stepena može da ošteti 80 odsto roda. Najotpornija je je šljiva koja može da izdrži minus pet stepeni.
Ukoliko temperatura padne u minus u fazi precvetanja na minus 3,5 stepeni najviše će, kako je rekao, nastradati trešnja.
Naveo je da je bilo godina kada je kajsija cvetala krajem februara i početkom marta i ta godine su bile rodne.
Voćari u Vojvodini su, kako je naveo, već počeli da raspoređuju bale slame da ih zapale u slučaju pada temperature i to može da bude uspešna zaštita, ali najsigurnija je antifrost zaštita koja postoji u voćnjacima jabuke i delom u voćnjacima trešnje, a mnogi imaju i sistem ubacivanja toplog vazduha.
Pojavile su se, kako je istakao i nove tehnologije zaštite voća od niskih temperatura, na bazi algi, bakterija, polisaharida i alkohola, pa bi voćari trebalo da se pripreme za slučaj iznenadnog pada temperature.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
