Profesor Zec: Srbija nije preuzela Er Srbiju od Etihada, već je to platila

Teško je, kako je rekao, proceniti zašto je Etihad otišao jer nedostaje hiljadu i jedan pokazatelj da bi se uopšte pričalo o tom projektu, „pošto su veliki projekti, obavijeni velom tajne“.

„Ono što bi javnost trebalo da traži da se zna je da se ispostavi jasan račun u budžetu koliko je to sve koštalo“, rekao je sinoć Zec.

Drugo pitanje koje se nikad nije postavilo, prema njegovim rečima, je koncept privrednog razvoja i šta Srbija može da uradi, a uradila je pogrešno.

Srbija je, kako je naveo, dala aerodrom u koncesiju, a mogla je njime da upravlja i ostvaruje benefite.

„Ko razmišlja poput mene rekao bi da neće da subvencioniše autobuska preduzeća, već drži stanicu, pa ko hoće da prevozi putnike mora da dođe kod mene. I mogu kroz hiljadu stvari da utičem da moja stanica bude atraktivna, kroz tarife, troškove, kroz hiljadu stvari“, rekao je Zec.

Dodao je da je aerodrom zemaljska stanica, preko koje može da se ostvari međunarodna konkurencija avio-prevoznika.

„Ali ne, ja sam ušao u konkurenciju gde nisam imao šanse da to dobijem“, rekao je Zec i podsetio da je avionska kompanija Alitalija u problemu, da je Sviser bankrotirao…

To je, kako je ocenio, biznis koji kontroliše četiri, pet kompanija koje opstaju.

„Nisam stručan za to, ali jasno je da se tu ne može izdržati konkurencija, mogao si da imaš aerodrom“, rekao je Zec.

Srbija je, kako je naveo, ulaskom Etihada u vlasništvo nacionalnog avio-prevoznika, domaći aerodrom učinila nekonkurentnim za druge kompanije, za šta plaća visoke tarife.

Istakao je da karta do Tivta, koji je u istom kulturnom prostoru, košta 200 evra, a do Porta je 70 evra. Potom, kako je rekao, Etihad ne da loukost kompanijama da priđu Beogradu, već ih tera u Niš i dalje.

Aerodromi u Srbiji se, kako je rekao, nalaze u jedinstvenom prostoru i dobro je da Niš privuče putnike iz Bukurešta, Sofije, Skoplja, a ako povuče putnike iz Beograda i Kraljeva, to će biti iz istog budžeta, istog domaćinstva.

„Mi se otimamo međusobno oko opadajućeg društvenog proizvoda, nemamo gen da idemo napolje, da neko iz Zagreba dođe ovde i odavde leti za SAD, to je onda dobitak za nas. Mi zaključujemo na potpuno pogrešan način“, rekao je Zec.

Na pitanje da li je dobro što je Er Srbija u stoprocentnom državnom vlasništvu, Zec kaže da je to sedmi put od vremena Jugoslavije, da je to predzeće subvencionisano i da će njegova budućnost uvek biti dotiranje, kao što je bilo i dok je Etihad bio suvlasnik.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija rekao je da je država ušla u „čuveni međudržavni sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (odakle je i Etihad), a da prethodno nije bilo sprovedeno nadmetanje i da nisu bili objavljeni svi podaci kako bi to inače nalagali domaći propisi.

On ističe da se vidi da je sada Er Srbija u boljem stanju po poslovnim rezultatima, nego što je to bio JAT.

„Ali je to praćeno ulaganjima, od države i firmi u državnom vlasništvu, uz oprost dugova, dokapitalizaciju, subvencije. Nužno je da nam predstave koje su to bile dodatne koristi od toga što je Etihad bio partner Srbije tokom protekle decenije, jer nema sumnje da bi nacionalna aviokompanija bila u boljem stanju da je sav taj novac uložen, a da i nije bilo druge kompanije kao strateškog partnera“, rekao je Nenadić.

Dodao je da je moguće da je bilo koristi od partnera, ali da to vlast nije rekla, a nije logična priča od pre deset godina da je dobar potez što Er Srbija ulazi u to parnerstvo sa Etihadom, a da isti ti ljudi posle deset 10 godina govore da je odlično što je Srbija stoprocentni vlasnik.