Šta nas očekuje u sledećoj godini: Pandemija donela privremene ali i trajne promene

Profesor Nebojša Savić istakao je da nema krize poverenja, kao u prethodnim krizama već da su očekivanja na stabilnom nivou, što znači da će kriza proći.

„Imamo visok stepen neizvesnosti koji dolazi iz zdravstva i zbog pandemije. Imamo „trejd of“ između zdravstvenih i ekonomskih ograničenja.

Po svemu sudeći u 2020. godini na globalnom nivou imaćemo pad BDP-a od 4,4 odsto, u EU 5,8 odsto, a u rastućim ekonomijama 3,3 odsto.

Ako Srbija završi sa padom od jedan do 1,5 odsto to bi bio dobar rezultat.

Konačan rezultat će zavisiti od četvrtog kvartala i ako u njemu budemo imali pad do 1,3 odsto to bi dovelo do ostvarenja procene od minus jedan za ovu godinu.

Ključan efekat imaće građevinarstvo koje je nešto usporilo u poslednjem kvartalu, ali ekonomiju vuće prerađivačka industrija“, ocenio je Savić.

U sledećoj godini očekuje se oporavak na globalnom nivou od 5,2 odsto, a u rastućim ekonomijama šest odsto. Prema Savićevim rečima, za Srbiju su procene od četiri do šest odsto.

„Šta će biti sledeće godine zavisi od oporavka domaće tražnje koja bi trebalo da bude glavni pokretač ekonomije, kao i od stranih direktnih investicija.

U 2021.godini biće ključno da li će biti dovoljno institucionalnih podsticaja za razvoj privatnog sektora i da li će se zadržati zaposlenost.

Sve velike centralne banke uključile su u ciljeve pored inflacije i nivo zaposlenosti“, ocenjuje Savić dodajući da će dosta zavisiti i od spremnosti preduzeća da se prilagode novim okolnostima i uključe u nove lance snabdevanja, jer se svetska privreda rekonfiguriše u ovom trenutku.

Ovo vreme ne obeležava samo neizvesnost, sa kojom prema rečima profesora Gorana Radosavljevića mi živimo već decenijama i kojom smo naučili da upravljamo, već i nepredvidivost.

„Kriza je uzrokovana administrativno-zdravstvenim razlozima i svet nije bio u ovakvoj krizi od Drugog svetskog rata. Države su reagovale uglavnom fiskalnom politikom, pošto su kamate već bile na minimumu i čini se ne baš efikasno.

U Evropi su zemlje potrošile pet do 10 odsto BDP-a za Kovid pomoć privredi, a imale su pad BDP-a od pet do 10 odsto. To je ekonomski neefikasno. Srbija je imala paket mera od devet-10 odsto BDP-a, a sprečen je dodatni pad od dva-tri odsto i meni se čini da je to neefikasno. Čini se da su evropske vlade iskoristile pandemiju da na nju prebace sve probleme, jer je Evropa i pre korone išla u recesiju. Otuda i lošiji fiskalni rezultat Evrope u krizi“, smatra Radosavljević.

On je primetio i da je uporedo sa krizom indeks S&P 500 zabeležio istorijske nivoe pri čemu su tehnološke kompanije zabeležile ogroman rast, kao i kompanije koje se bave servisima za komunikacije i potrošnim dobrima, dok su pad zabeležile energetika, finansije i nekretnine.

Druga posledica krize je prema njegovim rečima veliko raslojavanje u društvu gde je bogatstvo najbogatijih znatno uvećano.

U ogromnoj neizvesnosti ima i stvari koje su izvesne.

Kako objašnjava pofesor Goran Pitić izvesna je digitalna disrupcija i prostor za stvaranje novih poslovnih modela kao i hiperpovezanost svetskih ekonomija koji je donela digitalizacija i rast svega što je bazirano na podacima.

„Izvestan je i eksponencijalni rast tehnologija, dok se čovek linearno adaptira na njih. Što se kompanije budu brže adaptirale na nove tehnologije to će imati bolje rezultate“, ocenio je on dodajući da je pandemija donela promene, od kojih su neke privremene, a neke trajne.

„Ustanovljeno je da je prosečno vreme potrebno za formiranje navika 66 dana, a mi smo u ovom režimu već godinu što znači da su se neke navike već trajno formirale. Takođe, drastično je ubrzana primena digitalizacije“, napomenuo je Pitić.

Ovu ocenu podržava i analiza kompanije Mekinzi da je ova godina sa aspekta digitalizacije kompanija bila kao sedam normalnih godina.

Profesorka Marijana Alagić Molnar napominje da je kriza značajno promenila stavove i informisanost kompanija.

„Uprkos tome kod nas ne raste tražnja za analitikom, kao što bi se očekivalo, već je došlo do pada od 20 odsto, a tražnja maloprodavaca za podacima pala za 40 odsto. Razlog je seča troškova, ali se očekuje da će sledeće godine to biti kompenzovano“, istakla je Molnar.

Prema podacima maloprodavaca pandemija je izazvala nagle promene u potrošačkim navikama građana.

Povećan je broj velikih kupovina, a značajno smanjena frekvencija odlazaka u prodavnicu.

„Sada se trgovci pitaju da li je to trajna ili privremena promena“, ukazuje ona dodajući da je izvesno da će učestalost kupovina ostati na nižem nivou u sledećoj godini.

„Početkom godine imali smo veliki rast maloprodaje, ali u drugoj polovini godine entuzijazam opada i po korpama kupaca vidi se pad standarda. Takođe, nije se desio povratak na predkovid ponašanje, odnosno nisu se vratili ljudi na posao.

Neki zato što su ostali da rade od kuće, a neki zato što su ostali bez posla i to se vidi po potrošačkoj korpi“, napominje ona dodajući i da je značajno opredeljenje da se kupuju domaći proizvodi.

Sa stanovišta siromaštva, prema rečima prof. Gordane Matković, oko 150 miliona ljudi u svetu će pasti ispod nivoa apsolutnog siromaštva zbog ove krize.

„U Srbiji je sedam odsto apsolutno siromaštvo, ali nećemo mnogo saznati za ovu godinu jer neće biti rađena Anketa o potrošnji domaćinstava.

Rađena je SILC anketa, pa će biti bar nekih informacija o tome. U prethodnom periodu krizom su pogođeni najsiromašniji, ali nismo imali mere za pomoć njima. Imali smo podelu po 100 evra svakom stanovniku i to je bila pomoć, ali čudno je da smo se sa ovom merom našli u grupi zemalja sa kojima nemamo slično društveno i ekonomsko uređenje, kao što su Japan, Koreja, Singapur“, ocenila je Matković.

U ovoj krizi zanimljivo je potpuno odvajanje cena imovine, pre svega akcija od ekonomskih fundamenata. U sred globalne recesije berzanski indeksi ili kriptovalute beleže istorijske stope rasta. Razlozi za ovo su dvojaki prema rečima prof. Milana Nedeljkovića.

„Cene akcija predstavljaju očekivanja investitora i ovaj rast je povezan sa očekivanjima privrednog oporavka. S druge strane globalna likvidnost je naneviđenom nivou i ona mora negde da ode. Odlazi u cenu aktive, a to su akcije, kriptovalute itd. Traže se alternative za ulaganje budući da je tržište obveznica mrtvo jer su kamatne stope na minimumu i takve će biti još bar tri, četiri godine“, ocenjuje Nedeljković dodajući da je dobar primer cena akcija Zuma (Zoom) koja je 300 puta veća od zarade koju donosi akcionarima.

„To je racionalno ponašanje i samo treba izaći na vreme pre nego što pukne balon. Ali kada tako svi razmišljaju onda to postaje samoispunjujuće proročanstvo i pitanje je ko će na vreme izaći“; ocenjuje Nedeljković.

Kada se radi o energetici trendovi su dugoročni, a pitanje nije toliko pandemija koliko promene u energetskom miksu.

Prema rečima prof. Miloša Erića, iz uglja se dobija oko 27 odsto električne energije u svetu, a prouzrokuje 40 odsto emisija ugljen dioksida.

„Ugalj je bio najjeftiniji za eksploataciju, ali sada eksploatacija energije sunca solarnim panelima postaje još jeftinija i kraj uglja se već dogodio u razvijenim zemljama. Sada je problem Azija jer Kina i Indija troše više uglja nego ostatak sveta zajedno. Iz tog ugla zanimljivo je da 10 termoelektrana na Balkanu zagađuje kao svih 250 elektrana u EU“, podsetio je Erić.