Profesori FEFA o svetskim ekonomskim trendovima: Privreda usporava, inflacija raste

Vujović je ocenio da po prvi put sve zvanične institucije projektuju loše stope rasta. „Svetska privreda je posle pandemije ušla u značajan oporavak u 2021. godini sa visokim i dinamičnim stopama rasta. U 2021. globalni rast iznosio je šest odsto, pri čemu su razvijenije zemlje imale prosečnu stopu 5,2 odsto, a rastuće ekonomije 6,6 odsto“, istakao je Vujović.
U ovoj godini došlo je do naglog poremećaja svih privrednih tokova.

Pre svega zbog rata izazvanog agresijom Rusije na Ukrajinu došlo je do poremećaja na tržištima energenata, a onda i ogromnog rasta troškova života.
Vujović ocenjuje da su ljudi u pandemiji bili optimističniji nego danas i da se zbog očekivanja svi uzdržavaju od potrošnje.

Veliki pad u stopi rasta ove godine dešava se pre svega u najvećim ekonomijama, SAD, Kini I Evropi i to motorima ekonomskog razvoja, Nemačkoj i Italiji.
„Nema konkretnog razloga. Imamo istovremeno i energetski šok i šok poverenja, efekte sankcija, prepreke u trgovini. Preko cena hrane uvučeni su i Afrika i druge zemlje koje zavise od uvoza hrane“, napominje on dodajući da su stope rasta u ovoj u odnosu na prošlu godinu prepolovljene, ali i da sve revizija projekcija rasta idu naniže.
„Situacija je loša, a revizije stalnoidu naniže. To znači da nismo na dnu i ne vidi se izlazak iz krize“, smatra on.

Što se tiče inflacija ocena je da je u razvijenim zemljama krajem trećeg i početkom etvrtog kvartala dostigla maksimum od oko 9,5 odsto.
„Očekuje se postepeno smanjenje tokom 2023. i pad u 2024. godini i očekuje se da će glavni uzroci rasta cena biti zauzdani. S druge strane, postoje ozbiljni signali da to možda ne bude tako, jer postoji opasnost da se postojeći izvori inflacije povežu i inflacija učvrsti. Kada se to prelije na inflaciona očekivanja inflacija ona postaje endemska pojava i ima svoju logiku“, upozorava Vujović.

U 2023. godini očekuje se ekonomsko oživljavanje posebno Kine na 4,4 odsto, SAD će imati rast od jedan odsto, što je malo ali i dalje pozitivno, ali se zato evrozoni prognozira rast od svega 0,5 odsto, pri čemu Nemačkoj pad od 0,5 odsto i Italiji od 0,3 odsto, a to su zemlje sa kojima smo mi najviše povezani.

U situaciji kada ekonomija usporava, a inflacija raste Vujović najveću opasnost vidi u stagflaciji.
„Već desetak godina nisam video da se toliki značaj pridaje merama stabilizacije i njihovog uticaja na privredni rast. Svi se plaše stagflacije.

MMF preporučuje kao prvu meru za stabilizaciju monetarno stezanje, što nije lako, jer su kamatne stope bile na najnižim stopama u istoriji i njihovo povećanje nema tako jak efekat. Problem je i što su se kanali transmisije novčanih tokova promenili posle pandemije. Institucije nemaju precizne parametre kako se mere reflektuju na pojedine sektore i prema veličini preduzeća.
Pored ovog dešava se da mnoge zemlje izlaze iz mera pomoći tokom pandemije. Tako se sve ovo poklapa odjednom“, objašnjava Vujović dodajući da se centralne banke nalaze u osetljivoj situaciji gde nije dobro ni preveliko stezanje monetarne politike, ali nije dobro ni premalo.

On je takođe ukazao da su se u Srbiji od avgusta inflatorna očekivanja povećala za 20 odsto i da kad se povuku sve mere pomoći privredi u pandemiji situacija može da se zakomplikuje.
Nebojša Savić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije i profesor na FEFA ističe da projekcije centralne banke pokazuju da ako ne bude daljih geopolitičkih pogoršanja tokom 2023. godine će doći do zaustavljanja rasta cena i onda smanjivanja inflacije.

„Odloženo dejstvo mera monetarne politike je oko 12 meseci. Biće potrebno toliko ili koji mesec više da se inflacija vrati u okvire od tri plus minus 1,5 odsto. To je sredina ili kraj 2024. godine“, ocenio je on.
Kao glavne uzroke inflacije u Srbiji Savić vidi prelivanje rasta cena iz inostranstva.

„Delimo sudbinu celog sveta. Najveći deo inflacije, oko 70 odsto je uvozna inflacija vezana za energente. Drugi deo je suša. Neke zemlje, kao i Srbiju pogodila je suša i to je uticalo na rast cena hrane“, napominje on.
Savić potvrđuje da inflaciona očekivanja jesu visoka, ali da očekivanja za inflaciju za dve i tri godine opadaju, dok se očekivanja o rastu inflacije za godinu dana drže na visokom nivou.
Savić smatra da je kod nas inflacija troškovno uslovljena rastom cena energije i hrane, dok je recimo u SAD iako počela kao troškovna, prerasla u inflaciju tražnje nakon postpandemijskog paketa države.

„Kada imate troškovnu inflaciju manevarski prostor monetarne politike mnogo je manji, jer ona ima efekte pre svega na inflaciju tražnje. Ono što razlikuje ovu inflaciju od 1970-ih je da danas imamo nisku stopu nezaposlenosti. Ranije je problem bio to što je kriza praćena rastom nezaposlenosti. Sada se otvaraju nove paradigme u ekonomskoj teoriji“, napomenuo je on.
Što se tiče privrednog rasta Savić ističe da postoje dobre osnove za rast između dva i tri odsto sledeće godine.
Rast u Srbiji – postoje dobre osnove da Srbija sledeće godine između 2 i 3 odsto.

„Jako je velika neizvesnost i bilo bi dobro da ovu godinu završimo za 3,5 odsto, a sledeću sa 2,5-3 odsto. Time bismo izbegli rizik stagflacije koji dolazi iz Evrope.
Nadolazeća kriza je u velikoj meri uzrokovana poremećajima na tržištu energije, a prema rečima profesora Gorana Radosavljevića, direktora Instituta FEFA počela je još 2014. godine.
„Amerika je 2015. godine od najvećeg uvoznika nafte postala neto izvoznik. Nemačka je u projekcijama uzimala predviđanja da će do 2025. godine biti najveći uvoznik gasa na svetu, pre svega iz Rusije, a sada Severnog toka 1 i 2 više nema. Najvažniji faktor u energetici sada je koliko će biti hladna zima. Ako naiđe hladan talas kao u SAD svi smo u problemu“, napominje Radosavljević.
On ocenjuje da se tržište nafte stabilizovalo, ali se pokazalo da nikada nije uspostavljeno globalno tržište gasa.

„Imali smo jeftin gas u SAD, a cene u Evropi su prelazile 3.000 dolara za hiljadu kubnih metara. Dobra vest je da će u Evropi biti dovoljno gasa za ovu zimu, a sledeća godina će zavisiti od toga koliko brzo Evropa diversifikuje snabdevanje. Recimo raste uvoz LNG-a, ali dobar deo tog gasa opet dolazi iz Rusije. Gas i dalje nalazi put iz Rusije u Evropu. Ako Evropa i sledeće godine nađe gas po normalnim cenama možda i ne bude ekonomskog pada u Nemačkoj i Italiji“, zaključuje on.

On dodaje i da mi u Srbiji još nismo osetili energetsku inflaciju kao Evropa, jer su samo naftni derivati pratili tržišne cene, a struja i gas tek očekuju poskupljenja u 2023. godini.
Radosavljević primećuje da je naša inflacija hrane već u decembru 2021. godine, dakle pre rata u Ukrajini bila 12,9 odsto što ukazuje da mi imamo strukturne probleme koji će ostati i kada sve ovo prođe.

Što se tiče energenata, sada imamo dovoljno električne energije, dovoljno gasa dolazi Turskim tokom, ali mnogo zavisi od toga šta će biti sa temperaturama u prvom tromesečju 2023.