Šta je obeležilo 2023. i šta nas čeka u 2024?: FEFA o ekonomskim prognozama za narednu godinu

Meko ili tvrdo prizemljenje

Nebojša Savić, profesor na FEFA i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije ocenio je da će Srbija završiti godinu sa inflacijom od sedam-7,5 odsto.

„To znači da će više kamatne stope još neko vreme biti tu. Očekuje se da sredinom sledeće godine inflacija uđe u ciljani interval, odnosno padne ispod 4,5 odsto, a da u prvom tromesečju 2025. godine dođe do središnjeg cilja od tri odsto“, istakao je Savić pred okupljenim studentima i profesorima.

Prema njegovim rečima, svetski trend centralnih banaka je pauziranje kamatnih stopa, sa osnovnim ciljem obaranja inflacije.

„Ako me pitate da li će kamatne stope padati, odgovor je možda će da rastu, a možda i da padaju“, polušaljivo poluoprezno je rekao Savić.

On je ukazao na različite poslovne cikluse, pa tako u SAD pored pada inflacije na oko tri odsto, privreda ostvaruje rast aktivnosti.

„Imamo i pritisak američkih ekonomista da se smanje kamatne stope, ali deluje da je Pauell (Džerom Pauel, predsednik FED prim. nov.) stava da se sačeka.

U Evrozoni zavisi šta će biti sa recesijom. Nemačka je već tri kvartala u recesiji. Traži se ravnoteža između kamatnih stopa i privrednog rasta. Da li će biti mekog ili tvrdog prizemljenja (soft i hard landing)“, ocenio je Savić.

Propisi EU o održivom poslovanju već utiču na naše izvoznike

Protekle godine jedan od važnijih procesa za evropsku privredu je ESG izveštavanje i zaokret poslovanja kompanija ka održivom poslovanju.

Katarina Đulić, profesorka FEFA-e podsetila je da je nekada glavni zadatak kompanije bio da maksimizira profit za vlasnika.
Kasnije su se pojavili interesi drugih stejkholdera, počelo se voditi računa o društvoj odgovornosti, ali je profit i dalje bio najvažniji.

Sada je u fokus došlo održivo poslovanje tako da se čuva održivost planete, a to, prema rečima Đulić, poskupljuje poslovanje.

EU je donela direktive koje zahtevaju od kompanija da prikazuju emisije gasova, ne samo u svom poslovanju već i u poslovanju svojih dobavljača.

„Kod nas se na to gleda kao na nešto daleko, ali izvoznici, najbolji deo privrede, su već pogođeni ovim propisima. Izvoznici rizikuju da ako se ne prilagode, da ispadnu iz lanaca vrednosti evropskih kompanija. To izgleda kao pretnja, ali predstavlja i priliku da kroz najzdraviji deo privrede krenemo u tom pravcu“, ocenila je Đulić.

Ona ističe da se pomaci već prave preko Zakona o računovodstvu i reviziji koji je uveo nefinansijsko izveštavanje, a s obzirom da je tako počelo i EU, može se očekivati da to preraste u izveštavanje o održivosti poslovanja.

Takođe, ESG kod nas ulazi i preko banaka koje su u najvećem delu iz zemalja EU.
„Ne samo da banke svoje poslovanje usklađuju sa EU direktivama, već i od svojih klijenata zahtevaju usklađivanje, a ko ne prilagodi oslovanje dobija skuplje kredite“, napomenula je ona.

Stabilno na tržištu energije

Goran Radosavljević, profesor i direktor Instituta FEFA smatra da će tržište energije biti stabilno naredne godine.

„Ruska nafta se vratila na tržište, mada se svi prave da to ne vide. Očekujem da će cena nafte biti kao i ovogodišnja. Očekujem i da se i mi vratimo na tržišno određivanje cena„, poručio je Radosavljević.

On je ocenio i da će tržište gasa biti nešto nestabilnije, a najtraženiji će biti LNG.

„Za nas je dobro što smo diversifikovali snabdevanje i sada ćemo moći da kupimo i azerbejdžanski gas. Sledi godina primirja što će kompanijama dati priliku da planiraju. Ipak, tržište je toliko plitko, da se uvek mora ostaviti rezerva ukoliko se nešto desi“, rekao je Radosavljević.

Što se tiče struje, on je ocenio da će cene narende godine u Evropi ići na dole.

On ističe i da se za građane neće mnogo promeniti, ali da će biti promena za snabdevanje privrede koja će tražiti da se snabdeavju strujom iz obnovljivih izvora koja je sada jeftinija od konvencionalno dobijene električne energije. Takođe je ocenio da će u energetici do 2030. godine tržište električne energije biti dominantno sa projektovanim rastom tražnje za strujom.

Investitori će ulagati u AI i zelenu tranziciju

Tanja Kuzman, profesorka na FEFA-i ocenila je da je sada startap scena u zimskom režimu, ali da se može očekivati da investitori budu usmereni u dve oblasti.

„Investitori će želeti da finansiraju startape koji se bave zelenom tranzicijom, održivim poslovanjem i uopšte otklanjanjem posledica delovanja čoveka na životnu sredinu.

Druga oblast u koju se može očekivati priliv novca je nauka o podacima, analitika i veštačka inteligencija (AI).
Što se tiče AI EU je donela direktivu koja će usporiti razvoj projekata vezanih za veštačku inteligenciju, jer je uvela striktna pravila i ograničila prava onih koji razvijaju AI, posebno ako raspolažu sa ličnim podacima. U drugim zemljama, pre svega SAD i Kini taj prostor je ostavljen neregulisanim i tu se može očekivati brži razvoj“, ocenila je ona.

Ako ste mislili da ćete manje da radite zbog AI – nećete

Aleksandar Vučković, docent na FEFA ocenio je da je proboj AI ove goidne nešto što se ne može zanemariti. U 2023. AI je posao deo svakodnevnog života i način na koji rešavamo probleme.

„Dosta se govori kako će sada ljudi sa AI moći brže i lakše da obavljaju posao pa će im više vremena ostati za druge aktivnosti. To se neće desiti. Nikada do sada se nije desilo. Poslovi će postati kompleksniji, a poslodavci će više očekivati od zaposlenih, rokoviće biti kraći, jer će svi znati koliko AI pomaže i ubrzava stvari, pa će se i očekivanja promeniti“, upozorio je Vučković.