Profit na papiru, u novčanicima se ne vidi

Ovo je tri puta veća dobit nego 2015. kada je prema podacima APR-a zabeležena neto dobit (kada se prebije dobit uspešnih sa gubitkom neuspešnih preduzeća) od 67 milijardi dinara (550 miliona evra). Pre dve godine, 2014. godine privreda je zabeležila neto gubitak od 133 milijarde dinara ili 1,1 milijardu evra. Zanimljivo je primetiti da je u junu prošle godine, prilikom predstavljanja poslovanja privrede u 2015. rečeno da je ukupna neto dobit iznosila 144 milijarde dinara, da bi u ovogodišnjem biltenu ovaj iznos, koji se iskazuje kao rezultat iz prethodne godine, bio više nego prepolovljen.

Takođe, izveštaj APR-a pokazuje da je za dve godine neto rezultat poboljšan za skoro tri milijarde evra, što je nešto manje od 10 odsto BDP-a. S druge strane, BDP je u 2015. porastao za 0,8 odsto, a u 2016. godini za 2,7 odsto.

Ovaj neverovatan rast dobiti u toku samo jedne ili dve godine izaziva nepoverenje ekonomista i stručnjaka. Jedan od razloga za to je što je ovaj bilten finansijskih izveštaja izrađen na osnovu zbirne obrade podataka za statističke potrebe, a ne na osnovu završnih računa preduzeća. Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i vlasnik firme Modus primećuje da je u 2014. godini, kada je izveštaj rađen prema završnim računima, prikazan gubitak privrede od više od milijardu evra, da bi u sledećoj godini kada je promenjena metodologija i analiza rađena prema statističkim izveštajima, prikazana dobit od preko milijardu evra.

Pero Škobić, predsednik Saveza računovođa i revizora Srbije, kratko kaže da kada ne postoji obaveza da se statistički bilansi i realni finansijski izveštaji slažu, znači da se sve može.

Drugi povod za sumnje u kvalitet analize APR-a jeste činjenica da od 196.633 pravna lica njih 39.085 nije podnelo uopšte izveštaje, što je petina ukupnih preduzeća.

Knežević objašnjava da je logično da kad se iz analize izbace loša preduzeća, preduzeća u blokadi i stečaju koja ne šalju podatke, da se dobijaju bolji rezultati. Na ovu pojavu je ukazivao i Savez računovođa, ali kako kaže Škobić, nikakva njihova pisanja i ukazivanja nisu vredela.

I Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je taj rast dobiti dobar, u stvari čak i previše dobar da, ipak, budi sumnju.

– Nemam sumnje da je analiza APR-a dobra, ali imam rezerve prema kvalitetu unetih podataka, da to ne bude tačan zbir netačnih podataka. Veća dobit privrede trebalo bi da znači da zemlji ide bolje, ali i ne mora da znači. Vlast stalno želi da pokaže kako napredujemo, kako je sve bolje, ali ljudi onda pogledaju u novčanike i ne vide više para. To se može objasniti raspodelom te dobiti, koja ide samo najbogatijima jer se plate ne povećavaju, ili da i nije baš tako kako se priča – objašnjava Savić.
Prema podacima APR-a u 2016. godini je u 97.543 privredna društva radilo 1.036.057 zaposlenih, što je skoro 50.000 više nego u 2015. godini.

Od ukupnog broja preduzeća 57.160 ih je iskazalo profit u visini 534,4 milijarde dinara, što je za 17,5 odsto više nego u 2015. godini. S druge strane, gubitaša je bilo 27.194 i zabeležili su gubitak od 305 milijardi dinara, što je smanjenje od 21,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Nikakav neto rezultat nije iskazalo 13.189 društava.

Kao i prethodnih godina, privreda je u celini zabeležila dobit iz poslovanja, odnosno poslovni prihodi bili su veći od poslovnih rashoda i iznosili su 515,6 milijardi dinara. To je povećanje za više od 115 milijardi dinara u odnosu na 2015. i za skoro 150 milijardi dinara u odnosu na 2014. godinu.
Međutim, problem srpske privrede uvek je bilo finansiranje, odnosno troškovi kamata, kursne razlike i otpisi potraživanja koji su prevazilazili pozitivne rezultate iz poslovanja. Kako objašnjava ekonomista Dragovan Milićević, glavni faktor boljeg rezultata privrede je smanjenje ovih troškova zbog stabilnog kursa i niskih kamata.

– Uvek je privreda pravila dobit iz poslovanja, ali je onda u finansijskom bilansu nastajao haos zbog kamata, otpisa potraživanja i kursnih razlika. Sve to je izostalo prošle godine – objašnjava on.
Da se privreda i dalje nalazi u problemu pokazuje i odnos kapitala i obaveza. Naime ukupan kapital privrede u 2016. godini iznosio je 6.452 milijarde dinara ili 52 milijarde evra. S druge strane, ukupne obaveze privrednih društava iznose 70 milijardi evra.

Ovakav odnos znači da privreda čak ni ne obezbeđuje prostu reprodukciju.

– Kada od imovine oduzmemo obaveze, dobijemo kapital. Ako je kapital manji od obaveza, to znači da preduzeće ne može da obezbedi ni prostu reprodukciju ili drugim rečima – da je propalo. Znači da preduzeće nema novca da finansira obrtnu imovinu, odnosno tekuću proizvodnju, da mora da se zadužuje ili kreditima ili neplaćanjem dobavljačima. Kada se jednom uđe u dug, teško se iz njega izlazi. Dugoročni dugovi i nisu tako strašni kao kratkoročni do godinu dana. Ali najgore je kada firma dugoročnim kreditima finansira tekuće obaveze, nabavku robe itd. Ali u Srbiji se pokazalo kroz istoriju da to nekako na kraju uvek plate građani – kaže profesor Savić.

Pored obaveza i gubitak je nastavio da se gomila pa je akumulirani gubitak na kraju 2016. dostigao 3.628 milijardi dinara ili 29,4 milijarde evra. Najveći deo tih gubitaka je smešteno u velikim preduzećima i mikro firmama.

Javna preduzeća u plusu

Javna preduzeća, notorni gubitaši sve do 2015. godine, u 2016. su ostvarila dobit od 21,2 milijarde dinara (171 milion evra), što je 61 odsto više nego u prethodnoj. Ta preduzeća zapošljavala su ukupno 120.000 radnika, što je za 5.554 radnika više u poređenju sa prethodnom godinom. Sa neto dobitkom je poslovalo 396 javnih preduzeća, sa neto gubitkom 127 preduzeća, a neto rezultat nije iskazalo 31 preduzeće.