Profitiranje na niskim cenama nafte

Kina je okrivljena za kontinuiran pad cene nafte, ali i za slabljenje potražnje. I ako bi se analizirali naslovi iz pojedinih evropskih medija, mogao bi se steći utisak da Kina, bukvalno, gubi ravnotežu, što nije istina – tvrdi direktor Sektora za trgovanje fiksnim prihodima u Sakso banci Simon Fasdal.

Ovaj anlitičar ne spori da je u Kini prisutan nešto niži rast, ali naglašava da u poređenju sa Evropom, Kina itekako napreduje, s obzirom na to da je u drugom kvartalu zabeležila rast BDP-a od 6,6 odsto, dok se istovremeno evrozona „sapliće“ sa rastom od tek 1,5 odsto. Posmatrano u kontekstu niskog, ili čak negativnog, rasta na ostalim tržištima, na primer u Rusiji i Brazilu, učinak Kine ponovo dolazi do izražaja. Kako dalje ističe Fasdal, niže cene nafte, koje su prouzrokovale nestabilnost početkom 2016. i ometale izvoznike, zapravo su ključna prednost za Kinu.

– Činjenica da se svet „davi“ u nafti pomerila je fokus sa nekih od osnovnih pozitivnih BDP faktora, ali da ne bude zabune, niske cene nafte uštedele su privredi Kine bilione dolara, s obzirom da je ta država jedan od vodećih svetskih izvoznika. Ovo je, takođe, razlog zašto je Kina, već nekoliko godina unazad, pravila zalihe sirove nafte, podižući ih do rekordnih visina. Kako ulazimo u pozitivniju fazu sa indikatorima koji lagano počinju da se podižu, bilo bi mudro proveriti da li se bilo kakvi crni oblaci naziru na horizontu. Bez sumnje, kao što su to već istakli kineski lideri na otvaranju samita G20, svetska privreda nije bezbedna i nesigurnost svakako postoji – komentariše Fasdal.

Ovaj stručnjak Sakso banke ukazuje na nekoliko indikatora pozitivnih kretanja a jedan od njih je da je Kina ovladala veoma teškom igrom smanjenja vrednosti juana, dok je istovremeno stabilizovala svoje devizne rezerve (to je, inače, bio glavni strah među investitorima sredinom 2015. godine). Fasdal tvrdi i to da polako jenjava strah od „kreditne bombe“, koji se javio u aprilu. To je, prema njegovoj oceni, rezultat opšteg pozitivnog raspoloženja na svim tržištima u razvoju.

– Ovi faktori, kombinovani sa malim rastom u indeksima aktivnosti, siguran su znak da ulazimo u novu, pozitivniju fazu kineske privrede. Doduše, rizika ima dosta, između ostalog kašnjenje u ispunjavanju obaveza što i dalje izaziva strah od kineskih sredstava. Tu je i globalno smanjenje apetita za rizikom što bi moglo da pogodi kinesko tržište i da donese novu nesigurnost za juan. S druge strane, strukturne reforme, na kojima je Kina tako predano radila, uključujući restruktuiranje državnih kompanija, mogle bi uskoro da se isplate. Ako tome dodamo i otvaranjem tržišta kapitala u Šangaju i Šenženu onda je to snažan impuls većem prilivu stranog novca, koji je od ključanog značaja za prosperitet zemlje – procenjuje Fasdal.

"Alibabino" iskustvo

– Na pitanje da li se investitori usuđuju da uđu na kinesko tržište, odgovor glasi: da. Veći deo kineskog tržišta kapitala otvoren je za globalizaciju i nesumnjivo će dovesti do veće raspodele prihoda (ključno za menadžere svetskih fondova), posebno zbog toga što nivoi privrednog rasta, kao i prognoze za naredni period, ukazuju na veliki potencijal u poređenju sa privredama kako drugih razvijenih zemalja, tako i tržišta u razvoju. U tom kontekstu zanimljvo je pomenuti „Alibabino“ izdavanje obveznica krajem 2014, kada je postignut rekordni dogovor od osam milijardi dolara. Zanimljivo je da je taj dogovor usledio posle tržišnih spekulacija da potražnja, možda, neće biti odgovarajuća. Broj kupaca obveznica, međutim, bio je 7,2 puta veći, dok je vrednost naloga investitora premašila 57 milijardi dolara. Sumnjamo da je u ovom slučaju potražnja bila problem – zaključuje Fasdal.