Da li se osećate građaninom drugog reda zato što ste radnik? Da li u Srbiji postoji (socijalna) pravda za radnike? Da li možete pristojno da živite od svoje plate? Da li ste spremni da budete ROBa za prodaju?
Kraj procesa privatizacije, koju vlast sprovodi u prezaduženoj zemlji Srbiji, po svaku cenu i pod velikim uticajem stranog kapitala, treba da „prevede“ veći deo onog što je ostalo „državno“, u ruke domaćih i stranih kapitalista. Pre toga, o trošku i na štetu većine nas, radnika i običnih građana, koji u ovoj zemlji živimo i izdržavamo svoje porodice od svog rada, treba „pripremiti robu“ za buduće kupce, privatne vlasnike. Ta „roba“ više nije samo naš „državni kapital“, već i mi radnici, koje treba „iznajmiti“ budućim gazdama.
I sve to na rasprodaji…
Reforme i „restrukturiranja“, koje Vlada Republike Srbije od 2000-te do danas sprovodi u javnom i državnom sektoru, navodno radi „efikasnijeg funkcionisanja i boljih usluga za građane“, u stvari je priprema terena za „legalan“ ulazak privatnog kapitala u ove sektore. Cenu tih reformi, zbog „značajnih tehnoloških viškova“ i oduzimanja dostignutih prava, prvo plaćaju zaposleni u javnom i državnom sektoru, a posle privatizacije, kroz uvećane cene usluga, platićemo i kao ostali građani.
Novi predlozi Zakona, koji se donose po ubrzanom postupku i bez šire javne rasprave i socijalnog dijaloga sa sindikatima, stavljaju radnike u poziciju građana drugog reda. Ovim zakonima se uloga sindikata, kao jedinog legitimnog predstavnika sveta rada, marginalizuje, a radnicima se praktično oduzima pravo na pristojnu zaradu (platu) za uložen rad, ravnopravan socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje o ključnim pravima radnika, koja su garantovana priznatim međunarodnim konvencijama i Ustavom Republike Srbije. Ovim zakonima se, pored lošeg Zakona o radu i opet na štetu radnika, striktno uređuju prava u vezi sa zaradom (platom), naknadama i drugim primanjima, radnim vremenom, smenskim i prekovremenim radom, dežurstvima i drugim pravima, čime se radnicima praktično ukida pravo na kolektivno pregovaranje o ovim pravima.
Pa i ovakve zakone poslodavci često ne poštuju.
S druge strane se stalno preti otpuštanjima i najavljuje gubitak prava na rad za više hiljada zaposlenih u javnom i državnom sektoru koji su, po proceni i po nalogu stranih finansijskih poverilaca, viđeni kao „značajna finansijska ušteda“ u Budžetu, odnosno „tehnološki višak“ u jednoj tehnološki nerazvijenoj zemlji, bez obzira na socijalne posledice.
Na upražnjena mesta i poslove stalno zaposlenih u javnom i državnom sektoru sistematski se primaju radnici na određeno vreme i privremeno radno angažovani preko agencija (najčešće partijski opredeljenih), čime se stvara privid o smanjenju visoke stope nezaposlenosti u Srbiji. Ova kategorija najamnih radnika preko agencija ima dodatno smanjena prava, koja trenutno u Srbiji nisu zakonski regulisana i koji će teško moći sindikalno da se organizuju i izbore za veća prava. Kao građani ovi radnici su posebno diskriminisani zbog nesigurnosti svog ekonomskog i socijalnog položaja u društvu.
Istovremeno se, na više načina, prikriva stvarni manjak radne snage, snižava dostignuta cena rada i vrši veća eksploatacija onih koji rade, često na granici fizičke i psihičke izdržljivosti, posebno u privatnom sektoru. Radnicima se „preraspodelom radnog vremena“ oduzima ili ograničava pravo na privatan život i odmor, odnosno pravo da sami upravljamo svojim slobodnim vremenom, koje poslodavac raspoređuje prema (svojoj) potrebi posla, ne mareći za potrebe radnika.
O svemu ovome treba da vodimo socijalni dijalog sa Vladom Republike Srbije, pre nego što se donese bilo koji zakon, koji nas pogađa kao radnike ili građane, bez obzira da li neko ima ili nema većinu u vlasti. Kao reprezentativni socijalni partner, koji većinom predstavlja zaposlene u javnom i državnom sektoru, Konfederacija slobodnih sindikata i po Ustavu i po zakonu, ima pravo na socijalni dijalog sa državom kao vlasnikom.
Tekst je objavljen u okviru dodatka Bilten za samoobrazovanje i društvena pitanja, Učitelj neznalica i njegovi komiteti, uciteljneznalica.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
