Prognoza EK za Srbiju: Umereni pad ekonomije, rast deficita i duga

Po danas objavljenim Jesenjim eknomskim prognozama za članice i kandidate za članstvo u EU, povratak Srbije na stanje pre korona krize, i ekonomski rast očekuju se 2021. godine, od 4,8 odsto, a taj rast će se zasnivati na investicionoj i ličnoj potrošnji.

Za 2022. se Srbiji prognozira ekonomski rast od 3,8 odsto.

U delu izveštaja EK o Srbiji navodi se da će pad ekonomije i značajne fiskalne mere za ublažavanje posledica krize za posledicu imati znatan, ali privremeni rast deficita opšte države u 2020.

Takodje se prognozira rast koeficijanta spoljnog duga za oko deset procentnih poena i zatim njegov lagani pad.

Komisija navodi da je BDP Srbije, posle snažnog rasta od 5,1 odsto u prvom kvartalu 2020, u drugom tromesečju pao za 6,4 odsto zbog mera tokom pandemije korona virusa.

Taj pad je bio posledica velikog smanjenja lične potrošnje i investicija koji je delimično nadoknadjen većom vladinom potrošnjom i pozitivnim doprinosom neto izvoza.

Kako se navodi, kratkoročni indikatori ukazuju da se ekonomska aktivnost oporavljala tokom leta.

Očekuje se i da udeo turističkih usluga, iako relativno mali, kao i dobra poljoprivredna sezona ograniče pad ekonomije Srbije u 2020.

Komisija je ukazala da je visok nivo neizvesnosti perspektive rasta u Srbiji, uz rizike zbog pandemija i neizvesnog tempa evropskog oporavka.

Kriza zbog korona virusa pogoršaće u Srbiji deficit opšte države koji će u 2020. biti oko devet odsto BDP, dok je godinu ranije bio gotovo u ravnoteži.

Sa predvidjenim oporavkom, ukidanjem mera za ublažavanje posledica krize i povećanjem prihoda iz poreza, deficit Srbije će, predvidja EK, pasti na oko tri odsto BDP u 2021. i 2,5 odsto BDP u 2022.

EK prognozira da će javni dug Srbije porasti na 61,5 odsto BDP u 2020. zbog većeg deficita i pada BDP, a zatim će početi da pada za oko jedan procentni poen godišnje u skladu sa ekonomskim oporavkom i manjim deficitima u 2021. i 2022. godini.

Evropska unija će 2020. godine zabeležiti ekonomski pad od 7,4 odsto i biće potrebne dve godine da se vrati na nivo pre pandemije, saopštila je danas Evropska komisija.

Ekonomija EU će naredne godine imati rast od 4,1 odsto, a 2022. tri odsto, navodi se u Jesenjoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije.

U evrozoni ekonomski pad će biti 7,8 odsto 2020, a zatim će zabeležiti rast od 4,2 odsto 2021. i tri odsto 2022. godine.

Najnovije projekcije rasta i za EU i za evrozonu malo su veće za 2020. i manje za 2021. u odnosu na letošnju ekonomsku prognozu. U saopštenju se dodaje da se 2022. ne očekuje oporavak ekonomije na nivo pre pandemije.

EK je saopštila da je ekonomska aktivnost u Evropi zbog pandemije korona virusa pretrpela veliki šok u prvoj polovini ove godine i da se oporavila u trećem tromesečju kad su postepeno ukidane mere za suzbijanje širenja virusa.

„Ipak, ponovni rast pandemije proteklih nedelja izazvalo je poremećaje pošto nacionalne vlade uvode nove mere u sektoru javnog zdravlja kako bi zaustavili širenje virusa“, navodi se u saopštenju, uz ocenu da su prognoze rasta veoma neizvesne.

Ekonomske posledice pandemije, kao i očekivani oporavak, razlikuju se u zemljama EU, u zavisnosti od širenja virusa, sprovođenih mera, sektorskog sastava nacionalnih ekonomija i snage nacionalnog odgovora na pandemiju.

Mere koje su preduzele zemlje članice, kao i inicijative na nivou EU, pomogle su da se ublaži uticaj pandemije na tržište rada, tako da je rast nezaposlenosti ostao ograničen u poredjenju sa padom ekonomske aktivnosti.

Naredne godine se očekuje dalje povećanje nezaposlenosti, ali bi trebalo da se situacija poboljša 2022. sa oporavkom ekonomije.

Prema prognozi EK, stopa nezaposlenosti u EU će se povećati sa 6,7 odsto 2019. na 7,7 odsto 2020. i 8,6 odsto 2021, a zatim će se smanjiti na osam odsto 2022.

Malo lošija situacija je u zoni evra, gde će se stopa nezaposlenosti povećati sa 7,5 odsto 2019. na 8,3 odsto 2020. i 9,4 odsto 2021, dok će 2022. biti 8,9 odsto.

EK predviđa i veliki rast državnog deficita zbog povećane socijalne potrošnje i manjih poreskih prihoda, što su posledice mera koje je vlada sprovodila kako bi podržala ekonomiju.

Ukupni državni deficit u zoni evra će se povećati sa 0,6 odsto BDP-a 2019. na oko 8,8 odsto 2020, a zatim će se smanjiti na 6,4 odsto 2021, odnosno 4,7 odsto 2022.

Ukupni javni dug u zoni evra će se povećati sa 85,9 odsto BDP-a 2019. na 101,7 odsto ove godine, 102,3 odsto naredne i 102,6 odsto 2022.

Prema Harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), inflacija u EU će sa 0,7 odsto ove godine porasti na 1,3 odsto 2021, odnosno 1,5 odsto 2022. U zoni evra, inflacija će ove godine biti 0,3 odsto, sledeće godine 1,1 odsto, a 2022. 1,3 odsto.

Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis izjavio je da novi talas pandemije stvara još veću neizvesnost i smanjuje nade za brz oporavak, saopštila je EK.

„Ekonomski autput EU se neće vratiti na nivo pre pandemije do 2022“, rekao je Dombrovskis i pozvao Evropski parlament i Savet EU da što pre završe pregovore o paketu za oporavak Naredna generacija EU kako bi od naredne godine novac bio dostupan za investicije, reforme i obnovu.

Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni izjavio je da u uslovima velike neizvesnosti nacionalne ekonomske i fiskalne politke moraju da obezbede podršku.

„Posle najdublje recesije u istoriji EU u prvoj polovini ove godine i veoma snažnog poleta tokom leta, oporavak Evrope je prekinut zbog ponovnog porasta broja slučajeva COVID-19“, rekao je Đentiloni.

U jesenjoj prognozi EK navode se dva moguća scenarija daljeg razvoja situacije.

Ukoliko se pandemija pogorša biće potrebne oštrije zdravstvene mere koje će ostaviti veće i dugotrajnije posledice u ekonomiji. Moguće je i da će posledice pandemije, kao što su bankrotstva, dugotrajna nezaposlenost ili poremećaji u snabdevanju, biti dublje i dalekosežnije.

Takođe postoji opasnost po evropsku ekonomiju ako se globalna ekonomija i svetska trgovina ne oporave kao što se prognozira ili ako se pojačaju tenzije u trgovinskim odnosima.

Sa druge strane, program EU za ekonomski oporavak Naredna Generacija bi mogao dati snažniji podsticaj evropskoj ekonomiji nego što se predvidja, s obzirom da u ovom trenutku nema dovoljno informacija o njegovim mogućim koristima.