Prognoze o padu svetske ekonomije kao gledanje u kristalnu kuglu

Samo je Srbija bolja od svih i imaće najmanji pad, tvrdi predsednik Aleksandar Vučić, a ekonomisti potvrđuju jer kažu da što je privreda nerazvijenija i pad je manji, pa to ne bi trebalo da bude stanje kojim se hvalimo.

Kada je o svetskoj ekonomiji reč, u aprilu ove godine MMF je ocenio da će ona zabeležiti gubitak od tri odsto, uz podsećanje da bi to bio najveći pad još od Velike depresije 30-ih godina prošlog veka. A onda je krajem juna izmenio procenu i utvrdio da će globalna ekonomija imati godišnji pad od 4,9 odsto.

Podsećanje na neku prethodnu krizu je tada izostalo, jer se zapravo nema čime ni uporediti. Svetska banka dala je još pesimističniju prognozu – 5,2 odsto u minusu, što bi bio najveći pad od Drugog svetskog rata.

Dodaje se da će najteže proći napredne ekonomije zbog ozbiljnog poremećaja domaće potražnje i ponude, pa će tu pad da dostigne i do sedam odsto, dok bi zemlje u razvoju mogle da završe godinu sa minusom od 2,5 procenta, što bi bilo prvo smanjenje na nivou ove grupe u poslednjih najmanje 60 godina.

Samo za američku privredu, analitičari su u aprilu verovali da će pad iznositi 5,9 odsto dok je poslednja prognoza oko osam procenata u crvenom.

Ekonomisti se slažu da ne treba očekivati preciznost u proceni kretanja globalne ekonomije jer se sa ovako neizvesnom situacijom svet prvi put susreo.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović naglašava za Danas da čak ni poređenje sa krizom svetske privrede posle Prvog svetskog rata, zbog epidemije nazvane španska groznica, nije sasvim adekvatno.

– Zaista nije moguće dati precizniju prognozu, nemoguće je predvideti ni koliko će ljudi biti zaraženo ni koliko će sve da traje, što bi možda bio jedan od parametara. Mi sada ništa sa sigurnošću ne možemo da kažemo, jedino što se vidi to je veliki pad u svim zemljama. Istina, kod nas manje nego kod drugih, ali je i naš BDP mnogo manji. Ono što sada možemo to je da govorimo o putanjama oporavka ekonomije. Jedan od modela je u obliku „V“, prema kome brzo dolazi do pada ali i do oporavka, drugi je model „U“, prema kome se uspon dešava nešto sporije. Međutim, postoji i model „W“, kad krene mali rast pa se opet desi pad, a mi sad ne znamo da li će biti i trostruko „V“. Najgore što može da se desi, ali se zaista ne očekuje, je da bude „L“, da dođe do pada i da ekonomija ostane na tom niskom nivou. Poslednje prognoze sada pominju i mogućnost koja je nazvana „najk“, odnosno vezuje se za izgled zaštićenog znaka proizvođača sportske opreme, što bi značilo da će oporavak posle pada koji se desio ići postepeno i slediti tu „najk“ krivu – kaže profesorka Popović i dodaje da će najteže proći populacija siromašnih, kao i obično, a jedino što može da ih zaštiti je privredni rast i demokratski sistem koji omogućava uticaj na pravedniju raspodelu ukoliko privreda krene naviše.

I profesor Božo Drašković iz Instituta ekonomskih nauka kaže da bi apriorne procene pada ekonomije bile isto kao i gledanje u kristalnu kuglu i da je sada moguće samo post festum evidentirati događanja.

– Svakako da će snažan pad biti zabeležen u sektoru usluga, sa manjim izuzetkom trgovine, i na primer, u sektoru automobilske industrije, jer je to tražnja koja zavisi od kreditiranja. Niko ne želi sada da se zadužuje, ni firme jer ne znaju da li će ostvariti profit, ni pojedinci kojima su radna mesta nesigurna. A tom neizvesnošću obuhvaćena su sva tržišta, ne postoji u svetu neko koje raste a neko koje pada. A uzmite sada multiplikator koji ima automobilska industrija, oko 200 do 300 grana je vezano za tu proizvodnju, čemu treba dodati i potrošnju nafte i benzina, koja takođe pada – kaže Drašković.

Ukazuje da se sada u tumačenje ekonomije umešala politika pa se rezultati preuveličavaju, ili se upoređuju u odnosu na prethodni kvartal, ili mesec, što je obmanjivanje. Sve što će se desiti, ističe, treba posmatrati na sledeći način: koliko će se zarade generalno smanjiti, koliko će ljudi ostati bez posla ili sa smanjenim zaradama i koliko će izostati investicija – to je suština.

– Koliko će neku državu pogoditi kriza zavisi koliko je fleksibilno njeno unutrašnje tržište, koliko ono ima mogućnosti rasta. Kineska ekonomija ima mogućnost unutrašnjeg rasta, tako da delom može da apsorbuje smanjenje međunarodne tražnje, u oblasti finalnih proizvoda, industrije čelike. Ono što ostaje nepoznanica su kretanja u Južnoj Americi, Africi, te zemlje se retko uključuju u globalna predviđanja, što je loše, kao da su stvarno neki treći svet koji budi interesovanje samo kada se može profitirati iz njihovih resursa. Taj deo ima šansu razvoja u narednim decenijama jer je nemoguće da ostane na duži rok u fazi stajanja i nazadovanja. Istina je da su se elite u tim zemljama obogatile, iznele kapital u nekadašnje centre, bivše kolonijalne države, ali će i to imati svoj kraj i savremeni svet će zasigurno morati da se suoči sa promenama, nekom vrstom resetovanja koje je već započelo – naglašava Drašković.

Vučić: Rast BDP-a Srbije ove godine najbolji u Evropi, oko nule

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ostaje pri proceni da će Srbija ove godine po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti najbolja zemlja u Evropi, i da će on iznositi oko nule. Vučić je na konferenciji za novinare rekao da će u drugom kvartalu ove godine neke evropske zemlje imati pad BDP-a i do 20 odsto, a da će u Srbiji verovatno pad biti 9,9 odsto. Kako je naveo, u junu je rast industrijske proizvodnje bio 2,6 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je u poređenju sa majom ove godine rast bio 9,5 odsto. Rast prerađivačke industrije u junu je, prema njegovim rečima bio veći nego u maju za 11,3 odsto.

Kolaps u evrozoni

Za desetak dana, nakon analize kretanja u drugom kvartalu, stići će i nove godišnje prognoze a već nakon prvih poznatih rezultata u evrozoni, koje je u subotu objavio Eurostat, očigledno je da su kretanja još lošija i manje izvesna nego na početku godine. Uz zaključak da Evropi preti kolaps, Eurostat navodi da je BDP u evrozoni u drugom tromesečju pao za 12,1 odsto a ekonomija članica EU ukupno je na gubitku 11,9 procenata. Primera radi, BDP Španije u odnosu na prvo tromesečje pao je u drugom kvartalu za 18,5 odsto, u Francuskoj za 13,8, Italiji za 12,4 a u Nemačkoj za 10,7 procenata.