foto: Shutterstock/GorodenkoffBruto domaći proizvod (BDP) u februaru, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, porastao je za 5,9 odsto. U prva dva meseca ove godine rast je iznosio 5,7 odsto.
Dobar deo rasta ekonomske aktivnosti početkom godine dolazi iz industrije, što je iznenađenje s obzirom na usporenu ekonomsku aktivnost evrozone, a pre svega Nemačke, koja je glavno tržište za naše industrijske proizvode.
Ipak, prema preliminarnim podacima, u martuje već došlo do usporavanja i to dobrim delom zbog remonta rafinerije u Pančevu u martu zbog čega je bila obustavljena proizvodnja.
Prema rečima, Ivana Nikolića, urednika Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) godina je počela dobro, posebno za prerađivačku industriju, što je donekle neočekivano.
„Ušli smo u godinu dobro, a deo toga je preneto iz prošle godine. Statistički efekat je takav i da ekonomska aktivnost stagnira, opet bismo imali privredni rast od preko jedan odsto. Posebno je dobro počela industrija, a to ne korespondira dešavanjima u okruženju, Nemačkoj, Italiji, koji su najvažniji naši ekonomski partneri“, objašnjava Nikoić pripisujući to činjenici da deo naših proizvodnih kapaciteta pokreću vanevropske investicije.
On ocenjuje da kada buda objavljena procena rasta BDP-a za prvi kvartal (u utorak 30. aprila), ako bismo to anualizovali na celu godinu, verovatno će biti iznad 3,5 odsto koliko projektuje većina ekonomskih, što međunarodnih što domaćih institucija.
Za celu godinu, Nikolić ističe da je veoma teško prognozirati rast BDP, jer i dalje vlada velika neizvesnost, usled ratova i mogućih šokova na tržištu sirovina.
„Najavljen je početak proizvodnje električnog modela Stelantisa i to je nešto novo što će doprineti rastu. Efekat te proizvodnje verovatno neće biti uporediv sa onim kakav je proizvodnja Fijata pre 10 godina imala na ekonomiju Srbije, ali će svakako imati doprinos. U drugoj polovini godine očekujem da doprinos industrije rastu zameni sektor usluga. Pad inflacije značiće realno povećanje zarada. Videćemo koliko e to biti, ali do kraja godine će sigurno biti dvocifreno. To će se preliti na rast prometa u trgovini i to će imati značajan doprinos rastu BDP-a“, napominje Nikolić.
Rastu BDP-a od 5,7 odsto u prva dva meseca ove godine najveći doprinos dala je industrija sa 1,7 procentnih peona, građevinarstvo sa 0,4 procentna poena, isto koliko i trgovina.
Saobraćaj i telekomunikacije su dodale 0,15 poena, a sve ostale usluge oko dva procentna poena. Na kraju i neto porezi su doprineli sa jednim procentnim poenom, privrednom rastu.
„Nema nijednog sektora u tom periodu koji nije zabeležio rast što je pozitivna vest“, napominje on.
Nikolić ističe i da će rast od preko tri odsto ove godine u stvari biti povratak na dugoročni trend.
„Od 2015. do sada prosečna godišnja stopa rasta je oko tri odsto. Tako da je ovo povratak na tu putanju što u ovim uslovima, mislim da je uspeh“, ocenjuje naš sagovornik.
Ipak, retke su institucije koje projektuju rast BDP-a Srbije preko 3,5 odsto ove godine.
Poslednju projekciju objavio je Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (Wiiw). Oni su povećali projekciju za Srbiju na tri odsto ove godine i 3,3 odsto u 2025. godini.
Prema njihovim prognozama, u regionu Zapadnog Balkana najveći rast sledeće godine imaće Crna Gora, 4,2 odsto, Albanija 3,6 odsto, dok je Srbija u sredini sa tri odsto.
To je pak znatno bolje od prognoza za članice EU iz Centralne i Istočne Evrope, gde se samo Rumuniji i Poljskoj prognozira rast od po tri odsto, dok se za većinu ostalih zemalja očekuje rast manji od dva odsto.
Oni napominju i da rizici po njihovu projekciju uglavnom „vuku“ na dole.
To su pre svega potencijalni rast cena energije, rast troškova transporta i veći prekidi lanaca snabdevanja zbog tenzija na Bliskom Istoku.
Takođe, odložen oporavak nemačke ekonomije bi mogao imati ozbiljne posledice po region, i to pre svega za zemlje Višegradske grupe (Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka).
I stručnjaci Bečkog institiuta ocenjuju da će glavni motor privrednog rasta biti privatna potrošnja koja će rasti zbog pada inflacije i rasta realnih plata usled toga.
Bečki institut je kod projekcija, barem rasta Srbije, dosta konzervativniji od drugih međunarodnih institucija.
U prolećnim prognozama Međunarodni monetarni fond je projektovao Srbiji rast od 3,5 odsto ove godine i čak 4,5 odsto naredne.
Svetska banka procenjuje rast ove godine takođe na 3,5 odsto, ali su nešto oprezniji za narednu-3,8 odsto.
Domaći stručnjaci okupljeni oko Kvartalnog monitora prognoziraju rast ove godine od tri do 3,5 odsto i četiri odsto narednih godina.
Narodna banka Srbije procenjuje rast BDP-a od tri do četiri odsto ove godine, a u 2025. od četiri do pet odsto.
Nikolić ocenjuje da MMF ima tako visoku projekciju rasta u 2025. godini očekujući da će zamah uhvatiti najavljene velike investicije oko Ekspo 2027 godine.
„Oni očekuju i da će početi oporavak ekonomije evrozone koja bi pokrenula izvoznu tražnju i u drugim zemljama, pa i kod nas. Ali meni se čini da je teško očekivati oporavak bez završetka rata u Ukrajini. Evropska ekonomija, a pre svega industrija, su izgubili rusko tržište, a ukrajinsko skoro da ne postoji. Istovremeno se nalazi između SAD i Kine. I struktura ekonomije je različita od na primer američke. U vodećoj evropskoj ekonomiji, Nemačkoj, prerađivačka industrija čini 25 odsto BDP-a, a u okviru nje automobilska industrija čini trećinu. S druge strane, u SAD udeo industrije u BDP je manji od 10 odsto. Amerikanci mogu da ostvaruju velike prihode prodajom usluga, dok Evropa to ne može“, ističe Nikolić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
