Proizvođači mleka ponovo zatražili sastanak sa Brnabić, a ako se ne odazove – obratiće se Vučiću

Predsednica tog saveza Sanja Bugarski rekla je za Betu da otkupljivači i prerađivači mleka ignorišu zahteve da povećaju otkupnu cenu mleka i zloupotrebljavaju sistem subvencija za stimulisanje i proširenje proizvodnje, pa državnu premiju od sedam dinara po litru uračunavaju u minimalnu otkupnu cenu. Državna subvencija bi, kako je rekla, trebalo da služi za proširenje i unapređenje proizvodnje, a ne da se ona tretira kao pomoć prerađivačima.

„Prosečna otkupna cena mleka u Srbiji je 30 dinara, a subvencija države sedam dinara, što je ukupno 37 dinara, a minimalna proizvođačka cena mleka je 56,60 dinara“, rekla je Bugarski.

Proizvođači mleka su 23. juna na sastanku u Novom Sadu zatražili da država propiše minimalnu otkupnu cenu mleka, a nakon toga su uputili poziv za razgovor sa premijerkom Anom Brnabić, ali nisu dobili odgovor.

Predstavnici proizvođača mleka će, prema njenim rečima, za dva dana razgovarati sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem, ali da unapred znaju da je samo ministarstvo nemoćno jer se problem mora rešiti na nivou države.

Bugarski je prethodno za Danas rekla da proizvođači traže uvođenje vanrednog stanja jer bi „onda mogli da dobijemo ili neku zemlju na korišćenje ili to da se država odrekne akciza za gorivo koje koristimo tokom cele godine“.

„Ratari nam se rugaju jer radimo 365 dana, i kukuruz koji posadimo ne prodajemo po 35 dinara kako to oni čine nego ga dajemo kravama da bi posle dobili svega 30 dinara po litri mleka. S pravom nam se rugaju“, poručuje Bugarski.

Ako proizvođači dobiju 30 dinara, procena je da otkupljivači i trgovci kasnije ravnomerno dele do pune cene litre mleka, koja je poslednjih dana u prodavnicama u proseku bila 90 dinara po litru svežeg mleka, ili 100 i više dinara koliko košta litra dugotrajnog mleka.

Otkupna cena mleka nije se menjala šest godina, a Zoran Kotarac, koji ima 50 krava muzara i poslednjih 25 godina prodaje mleko Imleku, u tefteru ima zapisano da je 1. jula 2013. cena bila 28,5 dinara, s tim što se za ekstra klasu dobijalo 34, a za prvu klasu 32 dinara po litru.

„Nama sada nisu potrebni sastanci već vatrogasci jer kod nas gori. Moj predlog je bio da država svima koji su predali mleko od 1. januara do 30. juna doplati do 50 dinara za svaku litru mleka. Ako sam ja dobijao 34 dinara, meni da doplati 16 dinara, a onima kojima je plaćano po 25 dinara da od države dobiju još toliko“, kaže Kotarac.

On napominje da je do problema došlo i zbog toga što prvi put posle nekoliko godina država kasni sa isplatom premija. Polovinom maja trebalo je da dobiju sedam dinara po litri mleka za prvi kvartal ove godine ali ni krajem juna to još nije „leglo“.

Na pitanje zbog čega kasne premije i ima li načina država da pomogne proizvođačima mleka u Ministarstvu poljoprivrede nisu nam odgovorili.

Odgovor nije stigao ni od prerađivača i najvećih otkupljivača mleka u zemlji. NJih smo pitali ima li prostora da se poveća otkupna cena, ali i zatražili njihovo mišljenje zbog čega je i kako došlo da ovakvog problema da dok cene drugih proizvoda rastu otkupna cena mleka godinama ostaje ista.

Nezvanično, prerađivači imaju zalihe mleka, a tome je doprineo pad prodaje mleka i mlečnih proizvoda tokom pandemije.

Godišnja proizvodnja mleka u Srbiji je, prema podacima Privredne komore Srbije, nekih 1,7 milijardi litara i ustaljena je poslednjih godina bez obzira na pad broja muznih grla.

„Trenutna situacija u otkupu mleka veoma je nepovoljna za proizvođače jer je cena litra mleka veoma niska i nije se menjala poslednjih pet-šest godina, za razliku od mnogih drugih proizvoda. Ove godine je naročito značajno da je rast cena kukuruza, sojine i suncokretove sačme izrazito veliki, a to su osnovne komponente za ishranu mlečnih krava“, ističe Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije.

Proizvodnja je nerentabilna, napominje on, a posluje se sa gubitkom.

„Pitanje je koliko očekivani Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda može da se primeni i reguliše najniža otkupna cena mleka, predlog je da bude 50 dinara po litru“, naglašava Budimović.

On kaže da je uvoz mleka u prva četiri meseca bio u vrednosti od oko 35,3 miliona evra, što je 18,5 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, dok je izvoz bio svega 24,8 miliona evra, za šest odsto manji nego u istom periodu 2020. godine.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da svaka dobra agrarna politika podrazumeva čvrste veze u repro lancu, a da toga kod nas nema, odnosno da su kod nas te veze pokidane.

„Cene poljoprivrednih proizvoda kojima se stoka hrani rastu, raste cena žive stoke, soja je ove godine duplo skuplja nego prošle, kukuruz je skuplji za 60 do 70 odsto, sve raste, samo cena mleka je ostala ista. Tržište prerađivačke industrije i žive stoke se ponašaju kao da postoje nezavisno od primarnih proizvođača“, ističe Galetin i napominje da je takva situacija ekonomski neodrživa.