Iako je berba maline pri kraju proizvođači još nisu uspeli da postignu konsenzus u vezi sa otkupnom cenom. Oni zahtevaju da cena ne bude niža od 220 dinara, što je iznos prosečne izvozne cene „griza“, ali i da država kontroliše otkup i izvoz tog voća.
Međutim, otkupljivači i izvoznici, koji malinu trenutno plaćaju od 125 do 167 dinara, ocenjuju da je zahtev proizvođača nerealan. Podsećanja radi, malinari su još u martu i aprilu tražili od predstavnika države (pa čak i organizovali proteste) da malinu proglasi za strateški proizvod, zatim da suzbije monopol hladnjača i izvoznika, kao i da konačno uredi otkup i trgovinu tim voćem. Ali, sve je i dalje u fazi pregovora. I to uprkos činjenici da je pre nekoliko meseci formirano radna grupa koja bi trebalo da ponudi rešenja u domaćem malinarstvu, dok je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, u razgovoru sa malinarima u Prijepolju, poručio da „treba obezbediti malinarsku proizvodnju za duži vremenski rok“ i najavio da će ponuditi mere koje se tiču sadnog materijala, proširenja tržišta i problema sa elementarnim nepogodama. Osim toga, on je naveo da bi trebalo osmiliti plasman tog voća i na tržištima izvan zapadne Evrope.
Uz opasku da se akontna cena kreće od 125 do 167 dinara, da je prinos po hektaru od tri do šest tona, te da je rod veoma kvalitetan ali je, zbog vremenskih neprilika, za 50,7 odsto niži nego prošle sezone kada je proizvedeno oko 83.000 tona, Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije, ističe da to udruženje, koje okuplja šezdeset članica, ne odustaje od cene od 1,83 evra, što je prosečna izvozna cena „griza“.
– Izvoznici tvrde da se pre dvadesetak dana izvozna cena kretala od 1,40 do 1,47 evra, ali Uprava carina je obavestila naše udruženje da je minimalna cena iznosila 1,85 evra, cena „griza“ bila je od dva do 2,10 evra, a najkvalitenija malina se izvozila po ceni od tri do 3,3 evra. Zato ćemo od Vlade Srbije tražiti informaciju u vezi sa kontrolom izvoza maline, kao i da se poštuje dogovor da otkupna cena prati rast izvozne cene. Ukoliko se taj dgovor ne realizuje, organizivaćemo veliki protest koji će krenuti iz Ivanjice. Na sastanku u Vladi Srbije, složili smo se da se krajem avgusta isplati akontna cena od 180 do 190 dinara, a da se razlika do 1,83 evra isplati do marta naredne godine, kada se očekuje najbolja izvozna cena. Postignut je i dogovor da se malinarima, zbog štete od nevremena, pomogne u sadnom materijalu, hemijskim zaštitnim sredstvima i veštačkom đubrivu – kaže za Biznis Radović i ukazuje na procene stručnjaka prema kojima je na svetskom tržištu maline manje od 30 do čak 60 odsto, te da je rod podbacio i u Poljskoj.
On tvrdi da je bilo inspekcijskih kontrola pojedinih hladnjača, ali da su vlasnici pravili velike probleme predsednicima udruženja malinara, jer su im inspektori govorili da su došli po prijavi tih udruženja. Radović dodaje da je to udruženje tražilo i angažovganje Uprave za borbu protiv organizivanoig kriminala.
I Borko Pavić iz užičkog udruženja Srpska malina ocenjuje da je zbog kasnih mrazeva i visokih temperatura ovogodišnji rod prepolovljen. Ističe, takođe, da je niska otkupna cena poremetila kompletnu sezonu, te da je bio problem kako platiti berače. „Očekivalo se da cena bude veća od 200 dinara i niko nije hteo da bere malinu za manje od 50 do 60 dinara po kilogramu, što je dnevnica od oko 3.000 dinara“, kaže za Biznis Pavić i dodaje da bi realna otkupna cena trebalo da bude oko 220 dinara.
Kako bi malinari mogli da utiču na otkupnu cenu, ali i da se zaštite od monopola otkupljivača, savez Srpska malina namerava da gradi hladnjače u kojima bi proizvođači skladištili malinu, što je neka vrsta zadrugarstva.
– Tražili smo podršku ministra Nedimović, odnosno da nam obezbedi pristup evropskim fondovima za izgrdanju skladišta. Naše udruženje ima spremne projekte i za jedan takav projekat za celu zapadnu Srbiju zatražili smo podršku. Planirano je da tim poslom rukovodi udruženje Srpska malina i da u finanisranju učestvuje sa deset odsto, a da se ostatak novca obezbedi iz evropskih fodnova – objašnjava Pavić i procenjuje da će i sledeća sezona biti neizvesna, jer je veliki deo malinjaka uništen.
S druge strane, otkupljivači i izvoznici tvrde da je ovogodišnji rod približno isti kao prethodne i da tražena otkupna cena nije realna. „Rod maline u Srbiji je ove godine približno isti prošlogodišnjem, ali je prinos po hektaru u užičkom regionu smanjen. S druge strane, zasada maline je sve više ne samo u užičkim kraju, nego u celoj Srbiji“, ocenio je Milan Stanić, vlasnik preduzeća Stanić d.o.o iz Arilja, koje je jedan od najvećih otkupljivača tog voća, a potom naveo da je tražena cena previsoka.
On kaže da Ministarstvo poljoprivrede ulaže veliki trud kako bi se problemi u malinarstvu rešili i da se nada da će se stanje u toj obalsti poboljšati. „Ne znam kakva će biti naredna sezona, ali moramo da vidimo šta se dešava sa konkurencijim na svetskom tržištu, jer je procena da je u Srbiji pod malinjacima oko 20.000 hektara“, ističe Stanić i dodaje da je njegovo preduzeće otkupilo oko 5.000 tona maline ovogodišnjeg roda.
Ko je „stavio šapu“ na otkupnu cenu
– Ne tražimo od Vlade Srbije da plati proizvođačima malinu iz državnog budžeta, već da se uredi tržište, da reaguju inspekcijski organi i da se spreči monopol otkupljivača i izvoznika, kako bi se utvrdilo ko zavlači ruku u džep malinara. Zatražili smo da nas informišu o rezultatima tih kontrola. Podsetiću da je prošle godine proizvedeno oko 83.000 tona, a prikazano je od 113.000 do 115.000 tona, što znači da je iz BiH, Poljske i drugih zemalja, uvezena velika količina maline. Tražimo, dakle, da država radi svoj posao i da dokaže da je jača od monopolista i pojedinaca koji se bogate na muci proizvođačau. Želimo da znamo u čiji džep odlazi razika u ceni između 90 evrocenti i 1,80 evra i ko je „stavio šapu“ na otkupnu cenu. Ne želimo da uništimo izvoznike, već da s njima sarađujemo u obostranom interesu, kako bismo povratili poziciju svetskog lidera u proizvodnji i izvozu maline – komentariše Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.
Konkurencija diktira pravila igre na tržištu
– Zbog velike konkurencije na svetskom tržištu, ali i dobrog roda, izvozna cena maline je pala. Tako se, recimo, izvozna cene „rolenda“, najkvalitetnije maline, kreće od 1,6 do 1,8 evra i nema mogućnosti da se isplati otkupna cena koju traže udruženja proizvođača. U užičkom kraju malinu smo otkupljivali po cenama koje su više nego u ostalim delovima Srbije i sada imamo problem kako da je plasiramo na inostrano tržište. U ovom trenutku mi malinu plaćamo od 145 do 155 dinara – komentariše Milan Stanić, vlasnik preduzeća Stanić d.o.o iz Arilja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
