Proizvođači trešanja u Srbiji odustaju od berbe, kilogram i po 30 dinara

Vlasnik voćnjaka trešanja od dva hektara iz Ritopeka Dragan Dragić rekao je za Betu da je po ceni trešanja ova godina „najgora od najgorih“.

„Ove godine vegetacija u Srbiji kasni dve nedelje, pa su trešnje u Azerbejdžanu sazrele pre naših i oni su zauzeli rusko tržište gde se izvozi i trešnja iz Srbije“, rekao je Dragić.

Dodao je da se i otkupljivači žale jer nemaju zaradu, a na domaćem tržištu prerađivači nude 65 dinara koliko i rumunska firma koja kupuje trešnje za proizvodnju likera.

„Proizvođači trešanja nemaju nikakvu zaradu, ali neke sorte trešanja moramo da oberemo da  bi naredne godine mogle da rode“, rekao je Dragić.

Poljoprivrednik iz Ritopeka Miloš Matejić rekao je da će otpustiti radnike jer je čist gubitak plaćati ih 3.000 dnevno i trešnje prodavati po 30 ili 60 dinara.

„Za ovakvu situaciju na tržištu trešanja kriva je i država koja je dozvolila da veliki otkupljivači ucenjuju male proizvođače koji nemaju pravo da registruju hladnjaču ako nemaju 400 tona trešanja u sezoni, a toliko nema ni celo selo“, rekao je Matejić.

Dodao je da će prekinuti berbu i otpustiti radnike da ne bi uvećavao gubitak od prodaje trešanja.

„Jeftinije je zapustiti voćnjak, nego raditi i dotirati iz džepa“, rekao je Matejić.

Za ministarstvo poljoprivrede, kako je rekao, poljoprivreda su jedino kukuruz i pšenica, a „voćarstvo ih ne interesuje“.

Matejić je rekao da ne može da registruje voćnjak smokvi jer ne postoji u registru, a to je neophodno kada bi hteo da ih izvozi.

On je rekao da državu poljoprivrednici interesuju samo kada se „brani zemlja, kada treba da im zavuče ruku u džep i kada se glasa“.

„Daju nam subvencije od 4.000 dinara po hektaru, koliko košta jedan džak mineralnog đubriva, a za hektar treba šest džakova“, rekao je Matejić.