Proizvođači upozoravaju: Mleka neće biti, krava sve manje, stočni fond nestaje

I njih je sve manje, kako kažu, jer svakog dana u svom ili susednom selu čuju kako je neko zatvorio farmu i krave odveo u klanicu.

Sa gotovo pola miliona krava od pre nekih šest ili sedam godina Srbija je došla do toga da ih ima tek 180.000.

Podaci zvanične staistike pokazuju da ih je poršle godine bilo tri odsto manje nego godinu dana ranije i taj silazni trend traje sada već decenijama.

Uz sušu, koja je i ove godine napravile štete, skupo gorivo i svu ostalu stočnu hranu, farmeri su u ćorsokaku i ne vide izlaz. Premija od 10 dinara po litri mleka im ne znači mnogo, a otkupna cena mleka koju im mlekare nude jednostavno nije dovoljna da prežive.

“Najveći problem je monopol mlekara, one su ga napravile, oborile cenu mleka, do skoro orkupna cena je bila tek nešto više od 20 dinara po litru, što je bila sramota, jer sve ispod 55 dinara po litri, proizvođač je u minusu. Pričam o manjim i srednjim, a velikima koji ulažu više i kupuju robote treba mnogo više”, kaže Vukašin Baćina, poljoprivrednik iz banatskog sela Jaša Tomić.

Premija za mleko od 10 dinara je mala, kaže on, i to što se govori da će biti i 15 dinara – i to je malo.

“Skupilo se tu sto loših faktora i sada imamo ogroman problem, došli smo u situaciju da Srbija nema mleka, PKB je prodat, ugašen, krave se rasprodaju. U mom selu 2009. bilo je 1.000 krava, sada ih ima ne više od 200 do 250”, napominje Baćina.

U nekim drugim selima, ističe on, još je gore, i napominje koliko je teško napraviti kravu jer njoj od teleta do krave koja daje mleko treba tri godine.

“Sada samo uvoznički lobi može da uživa jer će dobiti priliku da uvozi mleko u prahu, a mleka sada već nema jer mi smo nekada imali 500 litara dnevno, a sada imamo 200 litara i krave držimo samo zato što tata voli krave, a nikakva ekonomska računica više ne postoji”, naglašava Baćina i kaže da je njihova farma gotovo svakog dana bar 200 evra u minusu.

Država bi, kako kaže, trebalo da rastereti poljoprivrednike skupog dizela, jer on ne sme da bude za poljoprivrednike više od 120 dinara po litri, a premije da budu 20 dinara po litri.

Osim toga, država, napominje, ima moć da objasni mlekarama da ne bi smele da plaćaju mleko ispod cene, nego da ta cena bude bar kao u okruženju.

Jedini spas je, ističe, da se mlekare stave pod kontrolu, ali je i njihov monopol, kako kaže, sada pod znakom pitanja jer su počeli da se “tuku” međusobno za proizvođače.

Farmer iz Bašaida Goran Volarov ima 200 krava, od toga 90 muzara.

“Sve je gora situacija, mi radimo sa Imlekom koji otkupnu cenu poveća za dinar ili dva, a nudi po terenu drugima 55 dinara plus PDV, zato što nemaju mleka. Kako da budem zadovoljan sa 52 dinara sa 10 odsto PDV-a, a nudiš nekome ko ima manje mleka od mene 55 dinara plus PDV”, ističe Volarov.

Sada, kako kaže, niko nema mleka, iz mlekara idu po terenu i nude više da bi prešli kod njih.

“Čujem da nema mleka i da se po prodavnicama numeriše, da nema koliko hoćeš već koliko ti ja dam. A s druge strane, krave se kolju, prodaju se farme, velike farme se prodaju, hrana je skupa, imali smo i sušu, a uz to ide i loš kvalitet hrane. Na zimu nas čeka još veći pomor stoke jer ljudi stvarno nemaju i neće imati kukuruza, deteline, silaže”, napominje Volarov.

On kaže da su još pre tri meseca tražili otkupnu cenu od 60 dinara plus PDV, ali da sada veruje da ispod 80 dinara “ništa ne bi pilo vodu”.

“Šta da očekujemo od države, oni čuvaju socijalni mir, ko koga tu ja ne znam, ali sve preko naših leđa. Imlek je izgubio i PKB farmu, oni su u jako velikom problemu što se tiče sirovine, a opet neće da plate veću cenu i ne mogu da verujem da se to dešava”, naglašava Goran Volarov.

Iako je država u stočarstvo poslednjih nekoliko godina uložila 250 miliona evra, a u njega ide 70 odsto našeg agrarnog budžeta – ono u Srbiji proživljava teške dane.

Jedno od rešenja, naročito za male i srednje farmere, moglo bi da bude udruživanje. Ali na pomen toga poljoprivednici nemaju mnogo šta da kažu. Ta ideja je daleko od realizacije. Upravo je tako bilo i u Hrvatskoj.

Veliki i srednji proizvođači mleka u susedstvu uspeli su da prežive, mali su nestali, jer nisu uspeli da se prilagode.

Krah u sektoru mlekarstva u Hrvatskoj nije se desio ulaskom u EU, već pre toga. Od 2003. do 2013. Hrvatska je izgubila više od 40.000 proizvođača mleka, a od ulaska nekih 6.000 do 7.000 proizvođača.

“Paralelno sa pripremama za ulazak moraju se rešavati i problemi koje imate u sektorima, nevezano za to da li ulazite ili ne”, rekla je konsultantkinja Ružica Gelo, jedna od glavnih pregovaračica za poglavlja o poljoprivredi i ruralnom razvoju u Hrvatskoj,

Hrvatska je, kako je rekla, izdvajala 75 miliona evra za podsticaje u mleku i ohrabrivala proizvođače da povećavaju gazdinstava.

“Proizvođači su međutim uzeli kredite i nisu se mogli prilagoditi. Cena mleka je pala i došlo je do toga da ako imaš mleka i ne napraviš proizvod dodatne vrednosti ne možeš mnogo”, rekla je Gelo.

Broj poljoprivrednih gazdinstava u Hrvatskoj je pre ulaska u EU bio nekih 300.000, da bi ih prošle godine bilo tek 165.000.

Oni koji su prepoznali priliku, uspeli da se dogovore sa drugim proizvođačima i naprave zadruge kako bi zajednički radili i ulagali, koji su angažovali konsultante da im pomognu kako da zatraže novac iz EU fondova – oni su uspeli.

Ostali, uglavnom, nisu.

Najviše uvozili iz Hrvatske i Mađarske
Za prvih sedam meseci ove godine uvoz mleka i mlečnih proizvoda je realizovan u količini od 44,4 hiljada tona, a najviše se uvozilo iz Hrvatske, Mađarske, Poljske i Nemačke, kažu za Danas u Privrednoj komori Srbije.
Izvoz je, kako kažu, realizovan za isti period u količini od 42,9 hiljada tona, a ovi proizvodi su se najviše išli u Rusiju i zemlje potpisnice CEFTA sporazuma.