Proizvodnja hrane veliki izazov za srpske farmere

On je na konferenciji „Poljoprivreda i globalni trendovi cena hrane“, koju je organizovao Danas konferens centar, podsetio da Srbija trenutno beleži suficit od 1,5 milijardi dolara, što je značajan pomak u odnosu na period od pre samo šest godina kada je prvi put zabeležen višak u razmeni od 150 miliona dolara.

– Činjenica je da je za šest godina agrarni suficit udesetostručen, ali bi rezultati mogli da budu i bolji. Jer, ako pogledamo koliki su prinosi u našoj zemlji videćemo da su oni na nivou na kom su neke zemlje bile pre 25 do 30 godina. Upravo zato su državne subvencije osmišljene tako da podstiču poljoprivrednike da proizvode više. Siguran sam da smo ponudili korektno rešenje jer se subvencijama na neki način nagrađuju oni koji su umešni. I zato tvrdnje da su ovakve mere diskriminatorske, ne stoje – ističe Milovanović.

Prema njegovim rečima, neophodno je izvršiti rekonfiguraciju agrarne politike koja bi, raznovrsnim merama, trebalo da stimuliše poljoprivrednike. To, osim finansijske podrške, znači da bi i institucije trebalo učiniti funkcionalnijim. Pomoćnik ministra je istakao da posebnu pažnju treba usmeriti i na zakonodavnu aktivnost jer je za Srbiju od vitalnog značaja da domaće zakone i propise uskladi sa evropskim.

– Od ukupnog srpskog izvoza čak 50 odsto robe plasira se u zemlje Evropske unije, 41 odsto na tržišta zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, a samo devet odsto odlazi na sva ostala tržišta, od kojih rusko zauzima čak šest odsto. Da bismo mogli maksimalno da iskoristimo izvozni potencijal koji nam sva ta tržišta nude, moramo prethodno da uskladimo zakonsku regulativu. Treba, takođe, naglasiti da je za Srbiju, osim saradnje sa EU, veoma važno i članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Ohrabruje činjenica da ćemo uskoro postati članovi STO kada će, verujem, i po tom osnovu uslediti liberalizacija tržišta – procenjuje Milovanović.

On tvrdi da su snižavanje cena, povećanje kvaliteta, usklađivanje plasmana robe, kao i vertikalna i horizontalna integracija kako bi svi na tržištu mogli da opstanu, imperativ. Taj proces bi, tvrdi Milovanović, morao da „krene odozdo“. Bitan faktor, napomenuo je pomoćnik ministra, jeste i privlačenje direktnih stranih investicija.

Nove projekte za izgradnju sistema za navodnjavanje, to pitanje je, inače, u ovom trenutku veoma aktuelno, predstavio je Asaf Dotan, koji radi za izraelsku kompaniju Netafim. Reč je o kompaniji koja je realizovala nekoliko projekata u našoj zemlji.

– Sistem navodnjavanja kap po kap izmišljen je i usavršen u Izraelu. Realizaciju dela projekta koji se odnosi na izgradnju irigacionih sistema započeli smo i u Srbiji, preciznije u Subotici i u Kikindi. Osim toga, u Svilajncu smo, na tri hektara, pokrenuli pilot-projekat „Zelene kuće“, kao i projekat „Otvorenih polja“ koji će biti realizovan na sedam hektara. Svi poljoprivredni proizvodi koji budu uzgajani na tom tlu planirani su za izvoz – potvrdio je Dotan.

On je, predstavljajući iskustvo Izraela u poljoprivrednoj proizvodnji, podsetio da je ta zemlja jedan od lidera u usavršavanju i razvoju najmodernijih tehnologija za navodnjavanje. Dotan je u tom kontekstu pomenuo da su Izraelci, suočeni sa veoma nepovoljnim klimatskim uslovima, morali da se snalaze i da stalno usavršavaju sisteme za navodnjavanje.

Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, podsetio je na reči Pola Krugmana, poznatog svetskog ekonomiste, da se iza globalne ekonomske krize krije kriza hrane i da su rezultati u tom pogledu zabrinjavajući.

– Tokom 1960-ih na planeti je živelo tri milijarde ljudi, a svaki 38 stanovnik bio je gladan. Pedesetak godina kasnije, preciznije 2010, registrovano je 6,7 milijardi svetske populacije, a broj gladnih premašio je milijardu. To znači da svaki sedmi čovek u svetu gladuje. Prema procenama FAO, do 2050. bi, zbog ovakvih kretanja, količinu hrane trebalo udvostručiti. S druge strane, skok cena hrane ne znači i korist za farmere. Jer, cene inputa rastu brže nego cene hrane. Situaciju dodatno otežava velika koncentracija firmi koja se bave poljoprivrednom proizvodnjom, zatim špekulativne aktivnosti na svetskim berzama, klimatske promene i novi zahtevi koji se odnose na bezbednost hrane – komentariše Ševarlić.

Uz konstataciju da situacija u kojoj se nalaze farmeri u Srbiji nije sjajna, jer je budućnost mladih farmera, pogotovo onih koji su bili manje zavisni od industrijskih inputa, dovedena u pitanje, Ševarlić ističe da su prihodi domaćih farmera niži za 50 odsto od primanja onih u EU. Osim toga, i ti skromni prihodi su, zbog uticaja krize, smanjeni za čak 12 odsto. „Čovečanstvo se već suočava sa ekološkom neodrživošću, s obzirom na to da je od novembra do kraja 2011. potrošeno sve ono za šta će biti potrebna čitava 2012. da bi se obnovilo“, zaključio je Ševarlić.

Miroslav Miletić, potpredsednik Privredne komore Srbije i direktor kompanije Bambi, konstatovao je da je veoma zabrinut za sudbinu poljoprivrede i da ta zabrinutost traje dugo. On je, kao primer koji bismo mogli da sledimo, pomenuo Austriju, koja je nekada uvozila hranu, a danas je veliki izvoznik i trenutno ima čak 36.000 kompanija koja se bave isključivo time. „Mi danas u Srbiji nemamo čak ni toliko likvidnih preduzeća“, istakao je Miletić.

– U razvijenijim zemljama Evrope veoma su zabrinuti zbog sudbine individualnog poljoprivrednog proizvođača, koji je nekada zarađivao 1.500 evra mesečno, a sada zarađuje 150 evra. Kod nas mladi ljudi napuštaju seoska domaćinstva i u ovom trenutku tek svako četvrto selo u Srbiji ima stanovništvo mlađe od 60 godina. Zato je važno naglasiti da je budućnost naše zemlje u poljoprivredi. Obeshrabruje podatak da je čak 90 odsto poseda u Srbiji neobrađeno, a još uvek ima delova naše zemlje, kao što je istočni, u kojima kao nadničari rade Rumuni – kaže Miletić.

On je, pozivajući se na podatke FAO, podsetio da od devedesetih godina prošlog veka cene hrane stalno rastu i da su trenutno dostigle najviši nivo. Ono što bi, prema njegovoj oceni, moglo da bude zabrinjavajuće, jesu prognoze prema kojima će, do 2020. godine, prehrambena proizvodnja zabeležiti pad od 16 odsto, što podrazumeva i rekordne cene hrane. „Pripadam onima koji misle da hrana ima svoju realnu cenu, problem je u tome što postoji diskrepanca između prihoda i cena. Međutim, hrana može biti veliki izazov za zapošljavanje“, napomenuo je Miletić koji je pohvalio napore Ministarstva poljoprivrede smatrajući ih „apsolutno pozitivnim“. On je, ipak, naglasio da je nerealno očekivati da država finansira poljoprivrednu proizvodnju.

– Veoma je bitno da se zaštiti domaće tržište. Ilustracije radi, teško ćete u Austriji naći belgijsku čokoladu, ili u Belgiji „mocart“ kugle. Mislim da nije dobro što je kod nas strategija izvoza poljoprivrednih proizvoda uglavnom usmerena na izvoz brendova. Ipak, ima i dobrih primera. Pomenuću Privrednu komoru Kraljevo koja je udružila proizvođače voća i povrća i sada funkcioniše poput zadruge. Pozitivno je i iskustvo Privredne komore Leskovac koja je nedavno zaštitila ajvar kao svoj brend, i koja ima nameru da zaštiti i tehnološki postupak pravljenja roštilja, jer je meso već brendirano. Očigledno je, dakle, da je hrana postala ne samo ekonomski, već i veoma značajan politički faktor – ističe Miletić.

Natalija Kurjak, direktorka marketinga Viktorija grupe, istakla je da ta kompanija jedina u Srbiji ima modernu fabriku za proizvodnju biodizela, koji se, međutim, ne proizvodi još od 2007, zbog neisplativosti.

– U tu fabriku uloženo je 20 miliona evra i 2007. proizveli smo sedam miliona tona biodizela. Već naredne godine kriza je gotovo sve zaustavila, tako da je tokom 2009. i 2010. proizvedeno veoma malo, da bismo 2011. odlučili da se fokusiramo isključivo na proizvodnju rafinisanog jestivog ulja – izjavila je Natalija Kurjak i dodala da kapaciteti za proizvodnju biodizela postoje, ali da je neophodno usavršiti poslovni ambijent, pre svega, propise i zakone.

Kurjak je naglasila da je Viktorija grupa uspela da za relativno kratko vreme napravi veliki iskorak na tržištu jestivog ulja, plasirajući sopstveni brend „iskon“.

– Tokom 2009. godine na domaćem tržištu prodali smo nešto više od devet miliona litara, a na inostranom više od pet miliona. Međutim, narednih godina smo se usmerili pre svega na izvoz, pa je tako prošle godine na strana tržišta otišlo čak 37 miliona litara, dok smo na domaćem prodali 22,8 miliona – rekla je Kurjak i dodala da je od početka ove godine izvezeno 14,5 miliona litara „iskona“.

Izraelsko iskustvo

– Iako se čak polovina teritorije Izraela nalazi pod peskom, mi smo zahvaljujući sistemima za navodnjavanje, uspeli da veći deo površine učinimo obradivom. Danas poljoprivreda učestvuje sa 2,5 odsto u bruto domaćem proizvodu Izraela, a u ukupnom izvozu sa 3,6 odsto. Zanimljivo je, takođe, da je 3,7 odsto ljudi zaposleno u ovom sektoru, kao i to da gotovo 95 odsto prehrambenih proizvoda i poljoprivrednih mašina sami proizvodimo. U Izraelu postoje dva oblika poljoprivrednih gazdinstava – kicbul, koji predstavlja svojevrsnu zajednicu i moshav, što je sinonim za privatnu farmu – Asaf Dotan, predstavnik izraelske kompanije Netafim.

Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede

Od ukupnog srpskog izvoza čak 50 odsto robe plasira se u zemlje Evropske unije, 41 odsto na tržišta zemalja potpisnica CEFTA sporazuma, a samo devet odsto odlazi na sva ostala tržišta, od kojih rusko zauzima čak šest odsto. Da bismo mogli maksimalno da iskoristimo izvozni potencijal koji nam sva ta tržišta nude, moramo prethodno da uskladimo zakonsku regulativu. Za Srbiju je veoma važno i članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji čiji ćemo članovi uskoro postati.

Asaf Dotan, predstavnik izraelske kompanije Netafim

Sistem navodnjavanja kap po kap izmišljen je i usavršen u Izraelu. Realizaciju dela projekta koji se odnosi na izgradnju irigacionih sistema započeli smo i u Srbiji, preciznije u Subotici i u Kikindi. U Svilajncu smo, na tri hektara, pokrenuli pilot- projekat „Zelene kuće“, kao i projekat „Otvorenih polja“ koji će biti realizovan na sedam hektara. Svi poljoprivredni proizvodi koji budu uzgajani na tom tlu planirani su za izvoz.

Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije

Tokom 1960-ih na planeti je živelo tri milijarde ljudi, a svaki 38 stanovnik bio je gladan. Pedesetak godina kasnije, preciznije 2010, registrovano je 6,7 milijardi svetske populacije, a broj gladnih primašio je milijardu. To znači da svaki sedmi čovek u svetu gladuje. Prema procenama FAO, do 2050. bi, zbog ovakvih kretanja, količinu hrane trebalo udvostručiti. S druge strane, skok cena hrane ne znači i korist za farmere. Jer, cene inputa rastu brže nego cene hrane.

Miroslav Miletić, potpredsednik PKS i direktor kompanije Bambi

Nije dobro što je kod nas strategija izvoza poljoprivrednih proizvoda uglavnom usmerena na izvoz brendova. Ipak, ima i dobrih primera. Pomenuću Privrednu komoru Kraljevo koja je udružila proizvođače voća i povrća i sada funkcioniše poput zadruge. Pozitivno je i iskustvo Privredne komore Leskovac koja je nedavno zaštitila ajvar kao svoj brend, a ima nameru da zaštiti i tehnološki postupak pravljenja roštilja.

Natalija Kurjak, direktorka marketinga Viktorija grupe

Uspeli smo da za relativno kratko vreme napravi veliki iskorak na tržištu jestivog ulja, plasirajući sopstveni brend „iskon“. Tokom 2009. godine na domaćem tržištu prodali smo nešto više od devet miliona litara, a na inostranom više od pet miliona. Međutim, narednih godina smo se usmerili pre svega na izvoz, pa je tako prošle godine na strana tržišta otišlo čak 37 miliona litara, dok smo na domaćem prodali 22,8 miliona.