Proizvođačka inflacija usporila u decembru, veći rast cena za domaće tržište nego za izvoz

Ovo je pad u odnosu na novembar kada je međugodišnja proizvošačka inflacija iznosila 15,3 odsto.

I prosečni rast cena u 2022. u odnosu na prosek 20221. godine bio je veći za domaće nego za izvozno tržište. Za izvoz su cene u proseku povećane za 10,8 odsto, a za domaće tržište 16,4 odsto.

Energija je u izvozu bila jeftinija 0,2 odsto na godišnjem nivou, dok je za domaće tržište bila skuplja za 15,8 odsto.
Osim toga najveća razlika u rastu cena je kod trajnih proizvoda za široku potrošnju. Za domaće tržište oni su poskupeli 14,4 odsto, a za izvoz 8,9 odsto.

Rast cena u prerađivačkoj industriji za domaće tržište je u decembru bio 16,1 odsto na godišnjem nivou, dok je za izvoz iznosio 10,7 odsto.

Proizvodi prehrambene industrije za domaće tržište poskupeli su 21,7 odsto, a za izvoz 22,1 odsto.
Takođe, znatno više su poskupeli duvanski proizvodi za izvoz (26,2 odsto) u odnosu na proizvode za domaće tržište (11,2 odsto).
Zato su proizvodi od drveta (osim nameštaja) za domaće tržište poskupeli 31,9 odsto, a za izvoz 17,4 odsto. Proizvođačke cene nameštaja za domaće tržište povećane su 14 odsto, a za izvoz 10,6 odsto.

Najveća razlika je u godišnjim proizvođačkim cenama hemijskih proizvoda koje su u izvozu smanjene 3,4 odsto u decembru, dok je za domaće tržište cena skočila za 16,4 odsdto.
Najveći godišnji rast cena imala je proizvodnja naftnih derivata na domaćem tržištu za 42 odsto, dok statistika ne raspolaže tim podatkom za izvoz. Prosečni rast proizvođačkih cena derivata nafte šrošle godine bio je čak 75,4 odsto.