Dvadesetog oktobra 2023. godine, 39 godina nakon što je započet projekat Prokopa po ideji Branka Pešića, glavna železnička stanica u Beogradu biće završena.
Tako bar obećava predsednik Aleksandar Vučić, a ovog puta obećanje će po svemu sudeći biti ispunjeno.
Sama gradnja velelepne železničke stanice van centra glavnog grada zapravo je započela 1977. godine, tri godine posle usvajanja projekta legendarnog gradonačelnika Beograda i više je nego jasno da je trebalo da bude završena brže nego tek posle četiri decenije i nekoliko država koje je u međuvremenu promenila.
Radovi na Prokopu zbog nedostatka novca obustavljeni su ubrzo po samom otpočinjanju, a od sredine devedesetih na objektu nije više bilo nikakvih radova.
Od tada do danas, Prokop je delio sudbinu čitave zemlje, pa se napredak u najboljem slučaju može opisati kao kreni-stani. Prvo je 2005. ideja oživljena raspisivanjem tendera koji nije uspeo jer je pobednik tražio da mu bude dozvoljena gradnja na mestu današnjeg Beograda na vodi.
Onda su radovi otpočeli 2014. godine predvođeni Energoprojektom, po projektu CIP-a i uz finansiranje iz kuvajtskog kredita.
Prokop je posle dve godine tada otvoren za saobraćaj, a tadašnji premijer Aleksandar Vučić obećao je kompletan završetak gradnje do 2018. godine.
Stanica je „prava lepotica“, rekao je tada Vučić komentarišući izgled nezavršenog objekta, koji je spolja izgledao kao napušteno gradilište, a do čije unutrašnjosti ni danas nije tako lako doći, delom jer nema jasnih putokaza, delom jer do onoga što treba da predstavlja najznačajniji železnički objekat u Beogradu voze jedva dve autobuske linije.
Elem, kao što znamo te 2018. Prokop nije završen, a posao dalje gradnje je u međuvremenu poveren PSP Farman holdingu, što je doduše bilo držano van znanja javnosti, sve dok taj podatak nije otkrio baš Danas.
Farman je dobio rok da stanicu završi do kraja 2023. godine i ova kompanija, svakako kompetentna, koja između ostalog stoji i iza jednog od najupečatljivijih oblakodera u Beogradu u ekskluzivnom naselju West 65, posao će završiti u ugovorenim rokovima.
Tada ćemo sigurno imati još jedno svečano otvaranje Prokopa, koji je ovako nezavršen i nezavršen kakav je bio svih ovih decenija svečano otvaran bezbroj puta.
Ovog puta stanica će izgledati daleko lepše nego ranije, ali će takođe biti nezavršena, a delimično i nefunkcionalna.
Em što je pitanje prilaza železničkom čvoru koji bi trebalo da uslužuje desetine hiljada ljudi i dalje nerešeno time što ni budući metro neće tuda prilaziti, a autobuski prevoz ostaje na dve male linije, em ni sama stanica zapravo neće biti završena.
Kako je predviđeno ugovorom, nakon završetka stanične zgrade ove godine, tek treba da usledi njeno opremanje i uvođenje u eksploataciju.
Tog 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda, međutim, kad ponovo bude presecana crvena vrpca, na Prokopu će biti poređani najmoderniji Soko vozovi, peroni će biti oprani, a red vožnje biće upadljivo gust i tačan.
Probleme (ne)upotrebljivosti ove stanice niko neće pominjati, a zvanice će ionako doći – jedni službenim škodama, drugi „službenim“ autobusima, pa neće biti nikog ni da primeti probleme javnog prevoza.
Ali, ostaje činjenica da ćemo posle četiri decenije biti jedan veliki korak bliže da konačno dobijemo železničku stanicu kakvu Beograd zaslužuje. A do pune funkcionalnosti, Bože moj, nema žurbe.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
