Prokop samo deo problema

Iako bi raspisivanje novog tendera za izgradnju železničke stanice Prokop, koja se planira već decenijama, moglo da odloži početak izgradnje za najmanje šest meseci, Đorđe Bobić, gradski arhitekta Beograda, uveren je da bi to bilo najbolje rešenje.
– Mora da se povuče crta i krene od početka. Gradske vlasti neće odustati od zahteva da kompanija koja investira u Prokop isplati 30 miliona evra za korišćenje građevinskog zemljišta. To je zakon i Trigranit nema prava da za argument uzima to što nije pisalo u tenderu, ali i iskustvo koje nas upućuje da novi tender mora da bude nedvosmislen i da ne dozvoljava budućem investitoru da postavlja nove uslove i žali se na nejasnoće – kaže za Danas Bobić.

Novi tender sve izvesniji

Verovatnim izlaskom Trigranita iz pregovora posao izgradnje Prokopa mogao bi dodatno da bude odložen. Čelnici Železnica zagovarali su ideju o nastavljanju pregovora s drugoplasiranim ponuđačem na tenderu, beogradskim Energoprojektom, ali sada najavljuju da će čekati smernice Vlade. Pregovori s drugoplasiranim ponuđačem nisu nastavljeni u poslu izgradnje kargo terminala posle izlaska Dajnkorpa iz pregovora, tako da bi se radi veće transparentnosti Vlada i u slučaju Prokopa mogla odlučiti za raspisivanje novog tendera, posebno ako se ima u vidu da je slično postupila i u procesu privatizacije RTB Bor, oslanjajući se na preporuku Sekretarijata za zakonodavstvo da ne treba nastaviti pregovore s drugoplasiranim ponuđačem.

On demantuje tvrdnje da ova kompanija nije znala da mora da plati naknadu za zemljište, jer su njeni predstavnici, nekoliko meseci pre nego što je raspisan tender, od gradskih čelnika dobili informacije o obavezama investitora. Taj novac Grad bi investirao u Prokop, za izgradnju saobraćajnica prema autoputu i Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića i za uređenje komunalne infrastrukture, tvrdi Bobić i dodaje da su beogradske vlasti morale više da se pitaju, da je iz gradske kase do sada izdvojeno oko 67 odsto troškova, iako je prvobitno utvrđena obaveza iznosila 25 do 27 odsto.
– Prethodno Ministarstvo za kapitalne investicije napravilo je projekat za Prokop i raspisalo tender bez konsultacija s gradskim vlastima. Zbog toga smo došli u situaciju da predviđena veličina poslovnog prostora ne odgovara saobraćajnoj i komunalnoj infrastrukturi. Ipak, taj problem može da se reši jer je izgradnja Prokopa prioritet. Jedan od ključnih razloga je što bi se time omogućio početak gradnje beogradskog železničkog čvora, a istovremeno oslobodilo bi se zemljište uz reku Savu koje trenutno zauzima Železnica – ističe Đorđe Bobić.
Na lokaciji Savskog amfiteatra, koji čini 80 hektara zemljišta u gradskoj ekstra zoni, moglo bi da se sagradi od 700.000 do milion kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora, procenjuju beogradske vlasti. Cena kvadratnog metra u ovoj zoni je najskuplja u regionu, a u gradsku kasu bi se slio prihod od nadoknade za građevinsko zemljište u iznosu od 400 do 500 evra po kvadratu. U pitanju je veliki novac, od kojeg bi korist mogli da imaju ne samo žitelji glavnog grada, nego i država i Železnica koja na tom mestu poseduje parcele od oko 20 hektara
Značaja zemljišta u Savskom amfiteatru bila je svesna i kompanija Trigranit koja je, prema Bobićevim rečima, želela da kao kompenzaciju za „neočekivane troškove“ dobije oko 30 hektara na toj lokaciji, što je za grad neprihvatljivo. Gradski arhitekta naglašava da se izgradnjom Prokopa neće rešiti problem amfiteatra, već se mora raditi na sređivanju celog beogradskog čvora.
– Kako bi se rešio problem železničkog saobraćaja u Beogradu i raščistio amfiteatar potrebno je da se, pored Prokopa, izgradi manja stanica u Novom Beogradu, kao i da se iskoriste Dunav stanica i Topčider. One bi, pored prihvatanja vozova iz međunarodnog saobraćaja, služile i za gradski i prigradski prevoz. Za javni gradski prevoz služila bi i postojeća Glavna železnička stanica u Nemanjinoj ulici. Tehničke stanice bile bi u Makišu, Zemunu i na Karaburmi, gde bi se smestila postrojenja koja se sada nalaze uz Savu – upozorio je Bobić i naveo da na projektu zajedno moraju da rade država, Grad i Železnica.
Sličan stav imaju i stručnjaci CIP, a Milutin Ignjatović, generalni direktor tog instituta, rekao je za Danas da je njihov predlog da se umesto jedne glavne železničke stanice izgrade četiri prolazne koje bi pokrivale najveće gradske rejone.
– Imali bismo putničke stanice Rakovica, Beograd centar (Prokop), Novi Beograd i Zemun, plus tehničke stanice u Zemunu i na Karaburmi. Tokom 1990-ih imali smo podršku i na Prokopu je sagrađena ploča, odnosno temelj buduće stanice, dimenzija 400×100 metara. Ideja je da se na površini nalaze šalter sale, čekaonice i administracija, a ispod ploče bi bili peroni s deset koloseka. To ne bi velika stanica, ali bi zato ostalo mnogo slobodnog prostora za objekte komercijalne namene – kaže Ignjatović.
Da podsetimo, na pretkvalifikacioni deo tendera za izgradnju stanice u Prokopu, koji je raspisan još 2005. javilo se 15 potencijalnih izvođača radova. U drugoj fazi ponude je dostavilo devet kompanija, posle čega je jedna odustala, a 10. marta prošle godine, u završnom delu tendera, otvorene su ponude Trigranita, Energoprojekta i konzorcijuma Pavlović – Negl iz SAD. Sve uslove zadovoljili su Trigranit i Energoprojekt i deset dana kasnije prihvaćen je predlog da posao bude dodeljen Trigranitu. Ugovor je trebalo da bude potpisan u naredna dva meseca, ali je 13. juna potpisan samo generalni sporazum o uslovima realizacije projekta izgradnje Železničke stanice Beograd centar, a do ugovora se nikada nije stiglo.
Prema podacima Železnica Srbije, u prvoj fazi radova trebalo je da bude izgrađeno 128.000 kvadrata poslovno-stambenog prostora na betonskoj ploči iznad koloseka, dok je u drugoj fazi bila predviđena izgradnja još oko 170.000 kvadratnih metara prostora. Međutim, na sajtu Trigranita navodi se da projekat obuhvata gradnju na prostoru od 180.000 kvadratnih metara, od čega 70.000 kvadrata komercijalnog sadržaja na ploči i 10.000 unutar stanice, kao i da se vrednost investicije kreće između 150 i 200 miliona evra.
Izgradnja stanice Prokop nije jedini projekat važan za Beograd koji tapka u mestu zbog, opravdanih ili ne, pokušaja izabranog ponuđača da promeni uslove koje je ponudio na tenderu. I u veoma važnom poslu izgradnje kargo terminala na beogradskom aerodromu pregovori s pobednikom na tenderu, američkom kompanijom Dajnkorp, trajali su duže od godinu dana. Ta firma pobedila je ponudom da u prvoj fazi izgradi nešto više od 206.000 kvadratnih metara prostora i investira 60,6 miliona dolara, čime je potukla ponudu Engela (66.000 kvadrata i investicija od 21,7 miliona dolara). Međutim, posle dugih pregovora pred Vladu je stigao predlog prema kojem bi Dajnkorp uložio 36 miliona dolara umesto predviđenih 60,6 miliona, dok bi država morala u posao da unese četiri puta više zemljišta nego što je bilo predviđeno, što je odbijeno. Ostaje pitanje da li investitori nude više nego što je realno ne bi li pobedili na tenderu, a potom pregovaranjem spustili iznose na koje su se prvobitno obavezali, kao i da li je opravdano insistiranje države na završetku megalomanskih projekata iz perioda bivše Jugoslavije (izgradnja Prokopa počela još 1977). U Trigranitu su uvereni da planovi Grada na razvoju železničke stanice u Novom Beogradu (pored premeštanja autobuske stanice na lokaciju u blizini) predstavljaju signal da Prokop nije u centru pažnje kao glavna stanica i da nije neophodno graditi veliku kvadraturu koja je prvobitno bila predviđena.