Promene u vrhu bankarskog sektora: Nakon što je AIK banka kupila Eurobank Direktnu banku

Prema saopštenju grčke Eurobanke na Atinskoj berzi, vrednost transakcije je 280 miliona evra.

Na ovaj način završen je proces izlaska grčkih banaka sa našeg tržišta koji traje više od pet godina. Pre Eurobanke, svoje podružnice u Srbiji prodali su Alfa banka, takođe AIK banci, zatim Pireus banka je prodala Direktnoj banci svoj biznis u Srbiji za 58 miliona evra, a Nacionalna banka Grčke je izašla sa tžrišta kada je mađarskoj ORP banci prodala Vojvođansku banku.

Eurobanka u Srbiji se pre prodaje svog biznisa prvo spojila sa Direktnom bankom koja je bila u vlasništvu dvojice srpskih biznismena Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića. Oni su 2016. godine kupili posrnulu Kredi banku od tadašnjih vlasnika slovenačke KBM banke.

Oni su na poslovnom nebu Srbije zasijali svojevremeno prodajom fabrike grickalica Marbo Pepsiju za 210 miliona evra.

U zajedničkoj Eurobank Direktnoj banci oni su imali po 15 odsto vlasništva, dok je ostatak bio pod kontrolom grčke Eurobanke.

Doduše, upitno je koliko je primenjiv epitet „grčka“ za Eurobanku. Iako ona jeste registrovana u Grčkoj i kotira se na Atinskoj berzi već duže vremena najveći pojedinačni vlasnik banke je kanadski fond „Fairfax Financial Holding Limited“ sa 33 odsto vlasništva.

S druge strane, ovom akvizicijom AIK banka koja je u vlasništvu srpskog biznismena Miodraga Kostića lansirala se na treće mesto na domaćem bankarskom tržištu po veličini aktive.

AIK banka, čiji je nominalni vlasnik kiparska kompanija Agri Europe, u vlaništvu Kostića poslednjih godina je učestvovala ili se bar pominjala kao interesent u skoro svim preuzimanjima na našem, a i na regionalnom tržištu.

Nakon grčke Alfa banke, kupili su pretprošle godine Sberbanku u Srbiji, mada su bili u završnoj fazi preuzimanja skoro celog biznisa ruske banke u CIE, ali ih je omeo rat u Ukrajini i sankcije protiv ruskih banaka.

Takođe su kupili slovenačku Gorenjsku banku i tako izašli na tržište EU, a pominjali su se i kao potencijalni kupci slovenačke A banke, kao i naše Komercijalne banke.

Srpskim bankarskim sektorom dugo su dominirale banke sa stranim kapitalom i državne banke, poput Komercijalne. Po prvi put u top tri je ušla banka sa domaćim privatnim kapitalom.

U saopštenju AIK banke navodi se da AIK kontroliše 8,2 odsto tržišta, dok je Eurobank Direktna banka držala 5,7 odsto.

Ipak, da bismo uporedili sa učešćem drugih banaka moramo se poslužiti poslednjim podacima Narodne banke Srbije za treći kvartal prošle godine.

Poslednjeg dana septembra AIK i Eurobank Direktna su zajedno držale 13,15 odsto tržišta. Ispred njih je bila OTP banka koja je i sama bila veoma aktivna u preuzimanjima prethodnih godina sa 13,85 odsto učešća.

Mađari su ogroman novac investirali u preuzimanje regionalnih banaka, a u Srbiji su kupili Vojvođansku banku za 125 miliona evra 2017. godine, a zatim i Sosijete Ženeral banku.

I dalje je najveća banka na tržištu italijanska Inteza, ali njena nekadašnja prednost u veličini se skoro istopila. Prema podacima za kraj septembra imala je 15 odsto tržišnog učešća.

Iza AIK-a nalazi se Rajfajzen banka sa 13 odsto učešća. Ova austrijska banka je jedna od prvih koja je došla u Srbiju posle 2000. godine i to tako što je dobila grinfild licencu, što je kasnije bilo obustavljeno kako bi država privatizovala bankarski sektor.

Sve do sada ova banka je rasla organski, ali je prošle godine kupila posao Kredi Agrikola u Srbiji. Na ovaj način su i francuske banke konačno napustile naše tržište.

Na petom mestu je Unikredit banka sa 10,8 odsto, a na šestom NLB Komercijalna koja je nastala prošlogodišnjom kupovinom državne Komercijalne banke od strane slovenačke Nove Ljubljanske banke za 387 miliona evra.

Stručnjaci već duže vreme ukazuju na proces konsolidacije u bankarskom sektoru i da samo velike banke mogu da izdrže trku u inovacijama i investicijama, posebno u periodu niskih kamatnih stopa.

Slavko Carić dugogodišnji bankar i finansijski stručnjak podseća da su se grčke banke još od krize 2012. godine obavezale da se povuku iz Centralne i Istočne Evrope i konsoliduju na sopstvenom tržištu.

„Eurobanka je dugo tražila izlaznu strategiju iz Srbije, a kao deo nje je bilo ukrupnjavanje sa Direktnom bankom. To nijezahtevalo veliki kapital, jer se radilo o spajanju, a ne preuzimanju. Vlasnicima i jedne i druge banke bio je cilj da postanu interesantni nekome.

Tu je bila AIK banka koja je tražila povećavanje obima poslovanja i broja klijenata“, objašnjava CArić koji smatra da na tržištu ima mesta za četiri velike banke i još nekoliko manjih koji bi pokrivali tržišne niše.

Nominalna vrednost kapitala Eurobank Direktne banke prema bilansima za treći kvartal iznosila je oko 315 miliona evra.

S obzirom da je vrednost transakcije 280 miliona evra znači da je banka prodata po pribliđno knjigovodstvenoj ceni, što nije bilo uobičajeno u prethodnim slučajevima, kada su banke obično prodavane sa znatnim diskontom.

Carić objašnjava da se banke prodaju sa multiplikatorom knjgovodstvene vrednosti kada je konjuktura dobra ili kada banka ima dobru tržišnu poziciju.

„S druge strane, sa diskontom se prodaje kada je banka u lošoj poziciji, ima loš menadžment ili ima potencijalne gubitke. Što je banka u manjem problem, manji je i diskont kod prodaje“, objašnjava Carić.

I Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i raniji gensek Udruženja banaka Srbije ističe da je konsolidacija očekivana i da će se verovatno nastaviti.

„Da bi banke bile konkurentne moraju da inoviraju i investiraju, a to je lakše ako imate veliki kapital. Proces ukrupnjavanje će se nastaviti ili kroz kupovine ili kroz spajanja, ali u kratkom roku neće biti nikakvih promena za klijente.

U dugom roku je moguće da im novi vlasnik ponudi bolje uslove ili nove proizvode. Za banke to znači da mogu da smanje troškove. Recimo ako obe banke imaju ekspoziture u istoj ulici u nekom gradu, jednu mogu da zatvore. To će svakako značiti i smanjenje broja zaposlenih“, napominje Dugalić dodajući da na otpuštanja utiče i digitalizacija.

AIK banka je u trenutku preuzimanja imala kreditni portfolio od 2,2 milijarde evra i depozitnu bazu od 2,8 milijardi evra. Ima 1.100 zaposlenih i 740.000 klijenata.

Eurobank Direktna je plasirala 1,7 milijardi evra u kredite i ima 1,5 milijardi evra depozita.