Krupna stoka, metražni teksas, dukserice, majice i papirna ambalaža nisu više na spisku robe koja iz novopazarske, sjeničke i tutinske opštine odlaze na kosovsko tržište. Prođu na tom tržištu imaju drvena-rezana građa, tapacirani nameštaj, farmerice, opekarski proizvodi i ostali industrijski proizvodi (hleb, mleko), rezultat je analize na osnovu tromesečnih kretanja u tom području.
Krupna stoka, metražni teksas, dukserice, majice i papirna ambalaža nisu više na spisku robe koja iz novopazarske, sjeničke i tutinske opštine odlaze na kosovsko tržište. Prođu na tom tržištu imaju drvena-rezana građa, tapacirani nameštaj, farmerice, opekarski proizvodi i ostali industrijski proizvodi (hleb, mleko), rezultat je analize na osnovu tromesečnih kretanja u tom području. Ekonomistkinja Bisera Šećeragić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji – Lokalno veće Novi Pazar, za naš list, kaže da promet beleži pad za više od 65 odsto u odnosu na prethodne dve godine. Od 2005. do 2007. godine vrednost robe izvezene na tržište Kosova bila je 46,6 miliona evra. Ove godine procenjuje se da će vrednost biti oko 16,2 miliona evra. Istraživanja su pokazala da je za prva tri ovogodišnja meseca ostvaren promet od oko četiri miliona evra. Najbolji promet zabeležila je prodaja tapaciranog nameštaja od blizu dva miliona evra ( povećanje za više od 33 odsto). Na drugom mestu je drvena-rezana tehnička građa sa prometom od 900 hiljada evra, ali taj iznos je pad od 60 odsto u podnosu na isti period prošle godine. I kod prodaje farmerica beleži se značajan pad prometa za prva tri meseca ove godine. Napravljen je promet od 750.00 evra. Porast od 50 odsto beleži prodaja opekarskih proizvoda i za prva tri meseca ostvaren je promet od 375.000 evra, a rast od 60 odsto evidentiran je i kod prodaje hleba i mleka, pa je ostvaren promet u toj grani vredan 12.500 evra.
Krupna stoka je do kraja prošle godine u prometu učestvovala sa 42,9 procenata, ali je više nema u prometu jer je postala skupa u odnosu na onu koja potiče iz tovilišta Vojvodine i centralne Srbije. Farmerice i ostali proizvodi od džinsa beleže pad za blizu 40 odsto, jer su dobili konkurenciju u proizvodima kineskog i turskog porekla. Sa spiska proizvoda koji su imali dobru prodaju na kosovskom tržištu, brisana je laka konfekcija zato što je „to tržište preplavljeno jeftinom robom lake konfekcije koja dolazi iz Grčke, Turske, Kine, Italije i Bugarske“.
– Promet ovih roba ima tendenciju daljeg pada i otežan je jer se ta roba sada tretira kao svaka druga inostrana, posebno kada su u pitanju proizvodi od džinsa i lake konfekcije. Oni nemaju sertifikate, pa sada dobijaju tretman strane robe na koju mora da se plati 10 odsto carine i 15 odsto PDV.Ono što je bitno za ovogodišnji promet od 16,2 miliona evra je što je u legalnim tokovima – naglašava Šećeragićeva.
Kada je u pitanju promet robe u suprotnom smeru, procenjuje se da sa Kosova na srbijansko tržište stiže roba vredna oko 66,6 miliona evra i da je za prva tri meseca u ovoj godini ostvaren promet od oko 15 miliona evra. Sa tog područja stižu sve vrste južnog voća, rano povrće stranog porekla, riblje konzerve i paštete slovenačkog i hrvatskog porekla, zamrznuti pileći bataci i fileti iz SAD, Brazila, Argentine i Engleske, suhomesnati i mlečni proizvodi iz BIH, Nemačke i Mađarske i zamrznuto sirovo goveđe meso iz Argentine i Brazila. Nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, pravac kretanje promenili su sirova i pržena kafa i šećer u kristalu. Na ovdašnje tržište ne dolaze direktno sa Kosova, već idu preko Crne Gore.
– S obzirom da se radi o akciznoj robi, lakše je da ulazi sa crnogorske strane a putuje, uglavnom, sivim kanalima – objašnjava Bisera Šećeragić i dodaje da su procene stručnjaka da oko 70 odsto robe koja stiže sa Kosova ide ilegalnim tokovima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
