Vest da je Filip Moris odlučio da osim cigareta u Srbiji počne da prodaje i rezani duvan za zavijanje, čime će DIN postati tek četvrta fabrika u svetskoj mreži ove kompanije koja na tržište plasira rezani duvan, najrečitije govori o silini pada kupovne moći naših građana.
Prema priznanju samih duvandžija, u poslednja četiri meseca promet cigareta je pao za čak devet odsto, jer ljudi više nemaju para za svoj omiljeni porok. Slično je i u ostalim industrijama opterećenim plaćanjem akcize državi, pa se tako danas manje kupuje i alkohol, ali i gorivo, a u manjoj meri, ponegde čak i kafa.
Iako ni proizvođači ni trgovinski lanci nisu raspoloženi da javno govore o ovom trendu, podaci koje su voljni da nezvanično iznesu sa ekonomskog stanovišta vrlo su zabrinjavajući, mada je nesumnjivo da je pad potrošnje cigareta sam po sebi dobra stvar.
Tako evidencije vodećih trgovinskih lanaca pokazuju da je u poslednja tri meseca prošle godine i u januaru ove, prodato čak 20 odsto manje kutija cigareta nego početkom 2012. Budući da su u međuvremenu cigarete poskupele, ovi podaci se slažu sa tvrdnjom Filip Morisa o padu prometa od devet procenata. Promene u duvanskom sektoru dobar su barometar opšteg kretanja u standardu stanovništva, jer je u ekonomskoj nauci poznato da su cigarete cenovno neosetljiva roba, pa pad prometa u jednom kratkom vremenskom intervalu ukazuje da je standard ozbiljno ugrožen.
Da bi ovom problemu doskočio, Filip Moris se sada okreće rezanom duvanu, kao proizvodu na koji se plaća manje dažbina nego na cigarete. Ovom potezu fabrike prethodila je najezda novih prodavaca na pijačnim tezgama, koji nude domaći ili duvan prošvercovan iz Makedonije i Hercegovine. Spekuliše se da je čitav pad u fizičkom prometu roba iz duvanske grane zapravo posledica jačanja crnog tržišta na koje su se preusmerili potrošači koji nisu u stanju da se odreknu svoje navike, ali ni da prate rast cena.
Slično je i u drugim granama u kojima država naplaćuje akcize. U naftaškom sektoru, na primer, prodaja goriva pala je ispod prošlogodišnjeg nivoa.
– Još nemamo egzaktne brojeve, ali u februaru ove godine prodaja goriva je bila manja nego u februaru 2012, kada je zima bila katastrofalna, sa jako niskim temperaturama, po kojima niko nije ni vozio auto, a imali smo i problema sa samom distribucijom goriva – kaže za Danas Toma Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija, objašnjavajući time koliko je sadašnji pad prometa zapravo ozbiljan. Po njegovim rečima, akcize na gorivo su poslednji put povećane u oktobru, što znači da one nisu direktni krivac za sadašnje stanje, ali su zajedno sa povećanjem PDV-a doprinele tome da se cene derivata na srpskim pumpama popnu na regionalnoj lestvici. Zbog slabih fiskalnih zahvatanja, najniže cene goriva u okruženju plaćaju Makedonci i Bosanci, dok najviše podnose Slovenci, Mađari i Grci.
Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije, sredinom prošlog meseca naša zemlja je zauzimala peto mesto po visini cena dizel goriva, tako da smo na lestvici 11 zemalja plaćali cenu koja je za 1,92 odsto viša od proseka regiona.
Po Mićoviću, najodgovorniji za to su upravo akcize i PDV, jer su osnovne cene, kako kaže, prilično ujednačene. Sam pad prometa, kako kaže, rezultat je pada privredne aktivnosti u zemlji i platežne moći građana.
S druge strane, dok se proizvođači i trgovci žale zbog istanjenog prihoda, država takvih problema nema. Uprkos manjem fizičkom obimu prodaje cigareta, alkohola, goriva i kafe, priliv u budžet od akciza raste. To je, kako objašnjavaju stručnjaci, posledica što je iznos same akcize skočio više nego što je pala prodaja, tako da je država „u plusu“, iako građani kupuju manje nego ranije.
Prema podacima koje je Poreska uprava dostavila Danasu, prihodi od akciza u februaru ove godine skoro su duplirani u odnosu na isti mesec 2012. Tako se prošlog meseca u budžet po osnovu akciza slilo čak 14,33 milijarde dinara, a godinu dana ranije samo 8,1 milijarda. To je čak za 7,1 odsto više nego što je i sama država očekivala, pošto je plan za februar bio da se od akciza prikupi 13,39 milijardi dinara.
Početkom godine je izgledalo da je i po državu situacija krenula nagore, jer je u januaru ostvaren manji prihod od akciza nego u januaru 2012: 16,37 u odnosu na 17,74 milijarde dinara. Ipak, pokazalo se da je ovaj pad rezultat nagomilavanja zaliha robe u trgovinama u ranijem periodu pre stupanja na snagu novih akciza, kao i tradicionalnog pada prometa u prvom mesecu u godini, posle prednovogodišnjeg trošenja u decembru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
