Da li već posle tri meseca prognoze rasta BDP za ovu godinu padaju u vodu?

Ekonomisti prognoziraju da će Srbija ove godine teško ostvariti planirani privredni rast od više od četiri odsto. Podsetimo, rast BDP-a prošle godine iznosio je 3,9 odsto i bio je među najvišim u Evropi.

Narodna banka Srbije (NBS) očekuje da će rast srpske privrede ove godine iznositi 4,5 odsto, a Vlada Srbije, odnosno Ministarstvo finansija, 4,2 odsto.

I globalne institucije u svojim prognoznama navode da bi srpska privreda ove godine mogla da ide na više od četiri odsto. Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da će on iznositi 4,1 odsto, a prognoza Svetske banke iznosi 4,2 odsto.

Međutim, ekonomisti biltena „Kvartalini monitor“ ove nedelje su u najavi za sledeći broj, koji će biti predstavljen sledeće nedelje, naveli da je izvesno da će rast BDP-a u 2025. godini biti ispod četiri odsto.

Ukazali su da se na početku 2025. godine javljaju signali usporavanja privrede i naglasili da će rast BPD-a ove godine zavisiti od toga kako će se razrešiti politička kriza u Srbiji, zatim od toka carinskih ratova između velikih sila, ali i eventualnog uvođenja sankcija NIS-u.

„Za sada nije moguće dati utemeljenu procenu rasta BDP u ovoj godini“, naveli su ekonomisti Kvartalnog monitora.

Da Srbija verovatno ove godine neće ostvariti tako visok planirani rast smatra i domaći privrednik, predsednik Metalca Dragoljub Vukadinović, koji je za Danas rekao da to može da zaključi i na osnovu loše ekonomske klime u Srbiji i globalno, ali i na osnovu prva tri meseca poslovanja Metalca.

„Moja procena, koju mogu da iznesem na osnovu dešavanja u Srbiji, ali i na osnovu rezultata koje ćemo ostvariti u prva tri meseca kako na srpskom tržištu, tako i u inostranstvu, jeste da tog rasta ove godine neće biti“, rekao je Vukadinović.

Poručuje da negativni efekti dolaze sa dve strane. Jedna je domaća na koju utiču „nesuglasice između vlasti i studenata“, a druga globalna koja traje duže nego što se očekivalo.

Vukadinović smatra da će svi sektori u Srbiji biti ugroženi, osim možda trgovine.

Na pitanje kako je zadovoljan poslovanjem kompanije Metalac, Vukadinović kaže da je prošla godina bila zadovoljavajuća, a da poslovanje od početka ove godine nije bolje nego prošle godine.

Za loš napredak u ovoj godini Vukadinović krivi i domaće i strane fakore, ali, kako je rekao, oni su posledica pre svega domaćih faktora s obzirom na to da Metalac najveći deo prihoda ostvaruje na domaćem tržištu.

„Privredni rast ugrozile neefikasne institucije“

Ekonomista Saša Đogović takođe je mišljenja da je prognozirani rast Vlade Srbije od 4,2 odsto, nakon zahuktavanja društveno-političke krize u zemlji, sve teže dostižan.

„Raste izvesnost da ta stopa neće biti dostižna. Uzrok toga leži u neefikasnim institucijama koje su dovele do posledice, a to su masovni protesti i blokade. Samim tim dolazi i do određenih zastoja i kočenja u ekonomskim tokovima“, rekao je Đogović.

Prema njegovim rečima, društveno-poliltička kriza dovodi do manjeg priliva stranih investicija, a utiče i na turizam, saobraćaj, maloprodaju.

„To će sigurno imati svoje reperkusije u smislu stvaranja većeg deprecijacijskog pritiska na devizni krus dinara i na trošenje deviznih rezervi kako bi se sprečile veće oscilacije“, rekao je Đogović za Danas.

Govoreći o turističkom prometu, Đogović je naveo da u trenutnim uslovima treba računati na manju tražnju nego što je to bilo prošle godine.

Prema njegovim rečima, usled protesta i bokada, turisti, posebno oni iz regiona, ne planiraju putovanje u Beograd ili neki drugi grad u Srbiji.

S druge strane, smatra da će gosti iz udaljenih tržišta, koji su već unapred bukirali smeštaj u Srbiji, nastaviti da dolaze i da oni ređe otkazuju putovanje.

„Regionalni gosti se ustručavaju od putovanja, a to će uticati na turizam, ujedno i na saobraćaj“, rekao je Đogović.

Ostaje da se vidi, dodaje on, kako će proći industrijska proizvodnja, na koju, kako je istakao, pre svega utiču spoljni faktori, najviše kriza u nemačkoj automobilskoj industriji.

„Kriza u auto-industriji u Nemačkoj uslovljava pad priliva porudžbina kod naših auto-komponentaša“, ukazao je Đogović i podsetio je da su neke nemačke kompanije u Srbiji ili najavile gašenje fabrika ili otpustile deo radnika zbog pada porudžbina.

Đogović je istakao da trenutno na srpsku privredu ne utiču carinski ratovi i da oni „još nisu uhvatili zamajac“.

Prema njegovim rečima, ostaje da se vidi i kako će teći dinamika maloprodaje, dodajući da bi usled povećanja plata, penzija i minimalca trebalo očekvati rast.

Međutim, Đogović je ukazao da bi i u tom sektoru moglo biti usporavnja zbog čestih bojkota trgovinskih lanaca i generalnih štrajkova.

„Rezultati će tek posle prvog tromesečja biti nešto jasniji u kom smeru će privredni tokovi teći, ali ovo produbljavanje krize i nenalaženje političkog rešenja donosi veliku neizvesnost i otvara put da i investicioni rejting koji je Srbiji dodelio S&P bude ponovo spušten na šekulativni“, zaključio je Đogović.