Propuštena šansa za ugovaranje novih poslova

Na štandu švajcarske agencije za promociju uvoza Sipo našle su se firme Iva 28 iz Obrenovca, Eling iz Loznice i Termometal iz Ade uz preduzeća iz Makedonije, Vijetnama, Perua, Indonezije… Reč je o agenciji koja pomaže malim i srednjim preduzećima iz zemalja u razvoju i tranziciji da uđu na švajcarsko tržište, ali i tržište Evropske unije i koja snosi troškove prezentacije u Hanoveru. Nedaleko od štanda Sipo, na nekoliko kvadratnih metara smestili su se predstavnici opština Kragujevac, Loznica i Zrenjanin, koje su pobedom na konkursu USAID-a zaslužile pojavljivanje u Nemačkoj, a prostor su delile sa Alabamom iz SAD.

Direktor predstavništva Privredne komore Srbije u Nemačkoj Milanka Vučić rekla je novinarima iz Srbije da je komora kontaktirala stotine firmi, ali da je odziv bio veoma loš, odnosno, nijedna firma nije pokazala interesovanje da ove godine izlaže u Hanoveru. „Nismo mogli da okupimo ni šest firmi koliko bi bilo dovoljno za pravljenje nacionalnog štanda. Samo za zakup štanda površine između četiri i šest kvadrata bilo je neophodno oko 2.000 evra i svakoj firmi bi u proseku bilo potrebno oko 5.000 evra kako bi obezbedila štand, donela uzorke i platila boravak predstavnika na sajmu. Činjenica je, takođe, da naše firme očekuju da odmah sklope veliki ugovor i ako u tome ne uspeju onda učešće na sajmu ocenjuju kao izgubljeni novac“, ističe Milanka Vučić. Milutin Gužvić, predstavnik firme Eling, rekao je da se to preduzeće pojavljuje na Hanoverskom sajmu treću godinu zaredom i da su uspostavili kontakte sa desetak potencijalnih partnera. „Posao se ne pravi na sajmu i ovde se ne potpisuje ugovor već se ostvaruje kontakt, a konkretna saradnja dolazi kasnije“, napominje Gužvić i dodaje da je evidentno da je ove godine manje firmi iz Srbije prisutno na sajmu. I Aleksandar Savuljić iz Termometala, koji je drugu godinu preko agencije Sipo prisutan u Hanoveru, tvrdi da su kontakti sa potencijalnim partnerima zapravo kontakti „za budućnost“. „Izuzetno je teško utoliko pre što je kriza posebno pogodila automobilsku industriju, industriju alatnih mašina, mašinogradnju i automatsku industriju gde su naši proizvodi naročito zastupljeni. Prošle godine vrednost našeg izvoza bila je tri miliona evra što je predstavljalo oko 65 odsto proizvodnje, a ove godine to je palo na između 30 i 35 odsto. U Hanoveru pokušavamo da ostvarimo nove kontakte putem kojih bismo ponovo podigli nivo izvoza“, naglašava Savuljić.

Načelnik Službe za lokalno ekonomski i ruralni razvoj opštine Zrenjanjin Ljupka Bojović Cvejić rekla je da na štand opština uglavnom dolaze firme koje bi htele da izmeste proizvodnju u istočnu Evropu, ali se dvoume između Srbije, Bugarske, Rumunije i drugih zemalja u regionu. Ona je istakla da su predstavnici opštine Zrenjanin zadovoljni nastupom i da su uspostavili nekoliko kontakata iz kojih će kasnije verovatno proisteći ozbiljniji razgovori.

Više od 6.000 izlagača

Broj izlagača na Hanoverskom sajmu, koji je trajao od 20. do 24. aprila premašio je 6.000. Izložbeni prostor imao je više od 220.000 kvadrata, a premijerno je prikazano oko 4.000 proizvoda. Sajam je posetilo oko 210.000 posetilaca od čega četvrtina iz inostranstva (70 odsto iz Evrope, 19 odsto iz Azije i sedam odsto iz Amerike). Loše zvuči da srpske firme nisu bile previše zainteresovane za nastup na ovako prestižnoj sajamskoj manifestaciji. U upravi sajma istakli su da su imali nešto manje posetilaca i izlagača nego prošle godine, ali da podaci pokazuju da su uspostavljeni kontakti među firmama bili značajno kvalitetniji.