Hoće li prosečna plata dostići 1.400 evra – Vučićevo novo predizborno obećanje deluje „sasvim neverovatno“

Novi plan je da prosećna plata 2027. godine u Srbiji bude 1.400 evra, prosečna penzija najmanje 620 evra, a minimalna zarada 650 evra.

Novi plan za plate u 2027. godini deluje još manje ostvariv nego što je svojevremeno delovalo prvo 900, pa 1.000 evra u 2025. kada su ovaj program predstavili Vučić i predsednica vlade Ana Brnabić krajem 2019. godine.

Naime, prosečna neto plata u avgustu ove godine, poslednja koju je objavio Republički zavod za statistiku, iznosila je 86.112 dinara ili oko 734 evra.

Ako bi se ostvarilo najnovije obećanje o 1.400 evra, to bi značilo da će se plate faktički za četiri godine skoro udvostručiti.

Ekonomisti ovo najnovije obećanje pripisuju predizbornoj kampanji kada se tradicionalno „državne pare troše za partijske interese“.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ističe da je ovo tipično predizborno obećanje, ali ukazuje i da je malo verovatno da se ostvari održivo povećanje plata u ovoj meri.

„Da bi toliko povećanje plata bilo održivo i da se ne bi ugrozila konkurentnost privrede, produktivnost bi morala da se u ovom periodu udvostruči. To deluje sasvim neverovatno. Jedini scenario u kom bi nešto bilo moguće je da se nastavi period visoke inflacije, a da devizni kurs ostane stabilan. To znači da bi se smanjivala vrednost evra u odnosu na dinar“, objašnjava Arsić.

Nešto slično se dešava poslednje dve godine, kada Srbija ima znatno veću inflaciju od evrozone, dok je istovremeno kurs evra stabilan.

Međutim, čak i da se to desi i da plata u evrima dostigne taj iznos, suštinski to ne znači značajno povećanje kupovne moći građana.

„Rast plata u evrima suštinski nije bitan, već realni rast plata, u odnosu na inflaciju. Ljudi za platu ne kupuju evre, već robu i usluge. Od 2012. do danas, za 11 godina realne plate su skočile za 30 odsto i to je ceo rast došao od 2017. godine“, podseća Arsić.

U evrima je prosečna neto plata u avgustu 2012. godine iznosila 357 evra, a u avgustu 2023. godine 734 evra, dakle dvostruko više.
Realno povećanje plata, odnosno rast njihove kupovne moći, u ovom periodu iznosilo je nešto više od 30 odsto.

I ekonomista Saša Đogović otpisuje ovu najavu kao obećanje pred izbore.

„Lako je davati obećanja i u nedogled zamajavati javnost. Isto takođe deli helikopterski novac, sad imamo i studentske kartice, penzionerske kartice… Ipak, nekako se pokaže da su želje jedno, a stvarnost drugo“, napominje Đogović.

On ukazuje da će EU sledeće godine imati slab tempo privrednog rasta, kao i da i energetika neće davati takav doprinos industriji kao ove godine, usled niske baze iz 2022. godine.

„Mislim da je projekcija privrednog rasta od 3,5 odsto za sledeću godinu optimistična i bliži sam projekciji rasta Svetske banke od tri odsto. Udvostručavanje prosečne plate za četiri godine bi značilo i da se BDP udvostručava i promenu strukture industrijske proizvodnje i prelazak sa radno intenzivne industrije na visoku tehnologiju. To bi značilo i novu industrijsku politiku, novu poljoprivrednu politiku i drugačiju energetiku. Ne očekujem da bismo mogli da dođemo do tih veličina“, pesimističan je Đogović.