Rumuni i Bugari ostvarili daleko veći rast plata od Srbije u poslednjoj deceniji

Toliko je otprilike danas prosečna neto plata u Sloveniji.

Ipak, 1.400 evra deluje kao značajna suma, a verovatno je zato i pre roka, državni vrh napustio ciljanu prosečnu platu od 1.000 evra do kraja 2025. godine.

Danas 1.000 evra ne vredi ni blizu kao 1.000 evra pre tri, četiri godine kada je plasirana priča o tolikoj plati do kraja 2025. godine kao pokazatelj velikog ekonomskog uspeha.

Međutim, nivo prosečne plate, posebno ako je iskazana u evrima, ne govori mnogo sam po sebi.

Zato smo uporedili rast neto prosečnih plata u odnosu na inflaciju, kao i rast plata u Srbiji u odnosu na okruženje u poslednjih 10 godina.

Prosečna neto zarada u Srbiji je 2013. godine iznosila 388 evra i bila među manjim u Evropi. Ipak, ne i najmanja. Tada je prosečna plata u Srbiji bila veća nego u dve zemlje članice EU – Rumuniji i Bugarskoj.

Naime, prosečna mesečna plata u Rumuniji iznosila je 2013. godine 367 evra, a u Bugarskoj oko 317 evra, prema podacima Eurostata. Prosečna neto plata u Srbiji bila je te godine 388 evra.

Podaci Eurostata za neto zaradu zemalja EU se odnose na prosečnu neto zaradu jedne osobe bez dece, s obzirom da je u različitim zemljama različit poreski sistem u zavisnosti od broja članova domaćinstva.

Deset godina kasnije, 2022. godine, prosečna neto plata u Srbiji iznosila je 638 evra. Za deceniju povećana je za 64 odsto. Sjajan rezultat, pošto je to dvostruko veće povećanje nego u Sloveniji, recimo, a skoro dvostruko veće nego u Hrvatskoj.

Problem je samo to što je u Sloveniji neto plata još 2013. godine bila skoro 1.000 evra, preciznije 985 evra. Prosečna neto plata u prošloj godini je dostigla 1.290 evra, a u oktobru ove godine 1.434 evra.

Slično je i sa Hrvatskom, mada je razlika nešto manja. Njihova početna pozicija 2013. godine bila je prosečna neto plata od 725 evra, da bi u 2022. stigla do 1.020 evra, što je rast za 37 odsto. U oktobru ove godine isplaćeno je neto 1.178 evra.

Ipak, u odnosu na zemlje koje su startovale sa jednako niske pozicije prosečne plate, Srbija u poslednjih deset godina zaostaje.

U oktobru ove godine prosečna neto plata u Rumuniji je stigla do 944 evra. Neverovatan rast u odnosu na 2013. godinu od 157 odsto.

U Bugarskoj je prosečna plata iz septembra (poslednji podaci) iznosila 822 evra, što je za 107 odsto više nego 2013.

U Srbiji je prosečna neto plata u evrima u oktobru dostigla 740 evra, što je za 90 odsto više nego 2013.

Iako su krenuli sa niže ili slične osnovice 2022. godine, Bugari, a posebno Rumuni su za poslednjih 10 godina ostvarili značajno veći rast neto plata nego radnici u Srbiji.

Ali ako spustimo lestvicu još niže eventualno ćemo naći nekog od koga smo bolji.

Prosečna plata u BiH u 2013. godini iznosila je 424 evra i do oktobra 2023. povećana je za svega 55 odsto, na 659 evra. Iako su krenuli sa skoro 40 evra većom platom 2013. sada kaskaju za Srbiju za 80 evra.

Srbija je ostvarila i veći rast plata od Crne Gore. Prosečna neto plata Crnogoraca 2013. godine iznosila je 479 evra, da bi do oktobra 2023. stigla do 803 evra, što je rast od 67 odsto.

Možda je plata u evrima od 2013. godine porasla za 90 odsto, ali to ne pokazuje pravi rast kupovne moći.

Kako je Milojko Arsić, urednik Kvartalnog monitora ocenio na predstavljanju ovog biltena, plata u evrima samo govori koliko evra možemo da kupimo za nju. Ne govori nam zaista kolika je njena kupovna moć.

To dobijamo kada rast plate korigujemo za rast inflacije. Od 2013. godine, zaključno sa oktobrom 2023. godine inflacija je iznosila 54,4 odsto. U dinarima je u istom periodu prosečna plata povećana za 96 odsto.

To znači da je za više od decenije kupovna moć prosečne plate u Srbiji povećana za svega četrdesetak odsto, manje od četiri odsto godišnje. To je daleko od onoga to bi se očekivalo od ekonomskog tigra.

Ako pogledamo unazad, sve od 2008. godine do 2017, skoro deceniju, realna vrednost prosečne plate je stagnirala.

Realna vrednost plata je prvo padala tokom fiskalne konsolidacije 2014. do 2017. godine, da bi krenula da raste brže od inflacije do kraja 2022. godine. Najveći rast je ostvaren tokom perioda 2018-2020, kada je bila niska inflacija, pa je svako povećanje značilo i realan rast.

Ipak, usledio je period visoke inflacije koji je udario na standard građana i kupovnu moć njihovih plata. U prvoj polovini ove godine njihova realna vrednost je povećana za svega jedan odsto.

Dobra vest je da krajem godine inflacija pada, pa će čak i bez nominalnog povećanja plata, njihova realna vrednost biti povećana. To se već vidi u trećem tromesečju kada je zabeležen realni rast od 2,4 odsto.