Prosečna ugovorena zarada u automobilskoj industriji tri puta manja od plate potrebne za život

„Nemam dilemu da su najveći problem rada u automobilskoj industriji preniske zarade. Prosečna ugovorena zarada u sektoru je 50.000 dinara. Prosečna zarada koju radnici prime, uključujući bonuse, topli obrok, regres i prekovremeni rad je u proseku 70.000 dinara“, kaže koautorka istraživanja Bojana Tamindžija.

Sedam od deset ispitanika kaže da nije zadovoljno radnim uslovima u automobilskoj industriji, dok svaki deseti ispitanik kaže da je zadovoljan uslovima rada. Prosečno nedeljno radno vreme u Srbiji zakonski ne sme da premašuje 40 radnih sati, ali ta praksa se u sektoru automobilske industrije uveliko krši.

„Prema Evrostatovim (Eurostat) podacima, radnici u Srbiji rade najviše u Evropi. Svi ispitanici su barem povremeno radili nedelje koje su trajale minimalno 48 sati, što prevazilazi zakonske okvire uračunate sa prekovremenim radom. Najduža radna nedelja na koju smo naišli bila je 76 radnih sati“, kaže drugi koautor istraživanja Vladimir Simović.

Dve trećine ispitanika radi dodatne poslove kako bi nadomestili manjak u budžetu za osnovne životne potrebe. To ilustruje podatak da 90 odsto ispitanika na osnovu svoje plate ne može da priušti odlazak na odmor van mesta boravka.

U fabrikama se kontinuirano radi prekovremeno. Svi ispitanici kažu da su fizički i psihički iscrpljeni, kao i da nemaju dovoljno slobodnog vremena. Povrede na radu su česte, a ispitanici su svedočili i smrtnim ishodima.

Kao jedan od mehanizama rešavanja problema autori istraživanja istakli su dijalog između poslodavaca i radnika. Predsednik sindikata fabrike „Aptiv“ u Leskovcu Marko Todorović kaže da su radnici pozvali na dijalog, ali da poslodavci nisu zainteresovani da razgovaraju.

„Mi smo pokušali da nametnemo tu temu kao relevantnu, ali ne vidim neku želju. Imaju oni tamo neki njihov kol centar, gde može neko da uloži primedbu, ali to je trla baba lan“, kaže Marko Todorović.

Svaki četvrti ispitanik tvrdi da je doživeo diskriminaciju na radnom mestu, a gotovo polovina kaže da je svedočila diskriminaciji drugih zaposlenih. Advokatica za radno pravo Tanja Marković rekla je da zakoni nisu u potpunosti loši, ali da je njihova primena problematična.

„Zakoni su polovično loši, nedovoljno određeni i otvoreni za tumačenje. Problem je i u malom broju inspektora u inspekciji rada, koji često ne tumače zakon kako bi trebalo. Dešava se da sudovi koriste pogrešno tumačenje inspekcije“, kaže Marković.

U 90 odsto ispitivanih fabrika postoji sindikat. Štrajkovi su retkost, ali je bilo slučajeva obustave rada. Sanela Bahtijarević iz GIZ-a kazala je da je dijalog jedina moguća metoda u ovom procesu i naglasila je da treba raditi na osnaživanju sindikata.

„Treba osnažiti sindikate i otvoriti dijalog. Takođe treba povećati kapacitete inspektorata i oslanjati se na međunarodne mehanizme“, rekla je Bahtijarević.

U automobilskoj industriji u Srbiji je zaposleno oko 100.000 radnica i radnika. Više polovine radnika je zaposleno u proizvodnji elektronske i električne opreme. Automobilska industrija čini skoro polovinu industrijskog udela BDP-a Srbije.