Crna Gora ispred Srbije: Ko „izvlači“, a ko „kvari“ visinu prosečne plate u našoj zemlji?

U evrima, to je 817,7 evra neto zarade. Ako ove podatke uporedimo sa januarom prethodne godine, prosečna bruto zarada tekuće godine veća je za 15,9 odsto, a realno za 8,9 odsto, dok je prosečna neto zarada veća za 15,8 odsto nominalno, odnosno za 8,8 odsto realno.

U odnosu na decembar 2023. godine, prosečna bruto zarada obračunata za januar 2024. godine nominalno je veća za 1,5 odsto, a realno za 1,2 odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 0,8 odsto, a realno za 0,5 odsto.

Iako je decembarska plata po pravilu viša nego u drugim mesecima zbog novogodišnjih bonusa koji se isplaćuju, plata u januaru bila je veća zahvaljujući rastu plata u javnom sektoru od 10 odsto od januara, kao i povećanju minimalne zarade.

Medijalna neto zarada za januar 2024. godine iznosila je 73.733 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Prosečna neto plata zaposlenih u javnom sektoru, u prvom mesecu iznosila je 101.419 dinara, a van javnog sekrora 93.581 dinar.

Zaposlenima u javnom sektoru plate su u odnosu na prošlu godinu veće za 16,2 odsto, dok su zarade zaposlenih van radnog odnosa uvećane za 19,4 procenta.

Biti programer i dalje najisplativije

Najplaćeniji radnici tokom januara meseca bili su programeri (279.645 dinara neto), zaposleni u finansijskim delatnostima i osiguranju (140.906), rudari (135.380 neto), radnici u snabdevanju električnom energijom i gasom (124.442), nauci (120.030), državnoj upravi i odbrani (107.156).

Sa druge strane, najniže neto zarade ostvarili su zaposleni na uslugama smeštaja i ishrane, a njihova neto plata u proseku je bila 59.836 dinara.

Na dnu lestvice po visini plata našli su se i građani koji se bave popravkom računara i drugih kućnih predmeta (58.153), i oni koji se bave ostalim uslužnim delatnostima (54.469).

U odnosu na prošlu godinu, prosečna neto zarada najviše je porasla u oblasti rudarstva (26 odsto), proizvodnji električne opreme (21 odsto), ostalim stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima (19 odsto).

Radnicima koji se bave sanacijom, rekultivacijom i drugim uslugama u oblasti upravljanja otpadom, plate su niže za 8,1 odsto, a onima koji su zaduženi za uslužne delatnosti u rudarstvu i geološkim istraživanjima za čak 15 odsto.

Ipak, ako pogledamo najviše i najniže zarade, jasno možemo uvideti da podatak o prosečnoj zaradi nije jasan pokazatelj o životnom standardu građana u Srbiji, jer je najniža prosečna plata daleko ispod, a najviša daleko iznad proseka na nivou zemlje.

Beograd i Bor „izvlače“ prosek, Crna Trava i Vranjska Banja obaraju

Kao i ranije, najviše prosečne plate bile su u Beogradu (119.988), i to na opštini Stari Grad (167.871), Vračar (161.353), Savski venac (157.041) i Novi Beograd (153.130). Ipak, prosek su obarali Sopot (80.161), Mladenovac (81.167), Barajevo (82.618) i Grocka (83.903).

Prosečne plate veće od republičkog proseka beleže se i u Novom Sadu (111.366), Boru (116.992), Kostolcu (102.265), Medijani (105.225), dok su u Crnoj Travi (65.491), Vranjskoj Banji (65.815) i Bojniku (66.440) bile osetno niže.

Crna Gora ispred Srbije po prosečnoj plati

Ako se osvrnemo na region, videćemo da su i u zemljama okruženja plate veće ili slične kao kod nas. Na primer, u januaru u Hrvatskoj prosečna neto plata bila je 1.239 evra.

Najviše plate imali su zaposleni u vazdušnom saobraćaju (1.878 evra), a najniža u proizvodnji odeće (843 evra).

Radnici u Crnoj Gori imali su prosečnu platu na nivou zemlje kao i zaposleni u Srbiji i ona je iznosila 819 evra. Najveće zarade imali su radnici u finansijskim delatnostima (1.273), snabdevanju električnom energijom i gasom (1.178), vađenju ruda i kamena (1.046), a najniže u administrativnim i uslužnim delatnostima (658 evra), prerađivačkoj industriji (670) i trgovini na veliko i malo (690).

Nižu neto prosečnu platu nego Srbija u januaru je imala Bosna i Hercegovina i ona je iznosila 679 evra.

Podsećamo, od početka ove godine minimalna zarada povećana je za 17,8 odsto, pa je ona sada 47.154 dinara. U istom mesecu, inflacija je pala sa sa 7,6 na 6,4 odsto.

Sa druge strane, iako još uvek nema podataka za januar, radi stvaranja realnije slike finansijske moći građana, minimalna potrošačka korpa u decembru bila je  52.528 dinara, što je 8,6 odsto više nego godinu dana pre.