Proširenje podzemnog skladišta čuva od vanrednih troškova

Podsećanja radi, juče je havarija na gasovodu u Bugarskoj izazvala potpunu obustavu isporuka ruskog gasa gasovodom “Turski tok” za individualne potrošače i privredu u Srbiji. Zbog toga su “Novosadske toplane” ostale bez “plavog energenta” pa je Srbijagas bio prinuđen da interventno uveze pet miliona kubnih metara gasa iz Mađarske. Ono što je zbunilo potrošače je zbog čega je uopšte bilo potrebno uvoziti gas u uslovima havarije ako se zna da Srbija raspolaže sa podzemnim skladištem gasa “Banatski dvor” u kome se nalazu oko 500 miliona kubnih metara “plavog energenta”.

Generalni sekretar Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić objašnjava za Danas da to nije bilo moguće iz tehničkih razloga usled čega je došlo do interventnog uvoza nedostajućih količina.

– Na dnevnom nivou Srbija uvozi 10 miliona kubnih metara gasa za podmirivanje potreba domaćih potrošača. Zbog havarije na gasovodu u Bugarskoj snabdevanje iz tog pravca je prestalo u potpunosti. Polovina količine neeophodnog gasa za dnevne potrebe obezbeđena je iz podzemnog skladišta “Banatski dvor”. Više od toga nije bilo moguće ispumpati. Naime, količina gasa koji se dobija iz skladišta “Banatski dvor” isključivo zavisi od kapaciteta istog. To znači da su cevi kojima se obavlja transport gasa iz skladišta projektovane da mogu da istisnu količinu od pet miliona kubnih metara. Ostatak za dnevne potrebe potrošača u Srbiji je dobijen iz drugog pravca snabdevanja naše zemlje gasom a to je Mađarska – ističe Vuletić.

Prema njegovim rečima da bi se iz “Banatskog dvora” na dnevnom nivou mogle obezbediti veće količine gasa potrrebno je proširiti to skladište.

– Ako bi se skladište proširilo na milion kubnih metara gasa iz njega bi se mogla povlačiti duplo veća količina gasa jer bi se instalirale dodatne cevi potrebne za tu svrhu. Za Srbiju bi svakako bilo dobro da poveća kapacitet skladišta “Banatski dvor” kao i da gradi druga skladišta jer u tom slučaju kada dođe do havarije ne bi bilo razloga za interventni uvoz – navodi naš sagovornik.

Ekspert za energetiku Miloš Zdravković ističe da bi prioritet nadležnih u Srbiji trebalo da bude obezbeđivanje sredstava za proširenje skladišta “Banatski dvor”.

– To treba uraditi svakako. Prednost je ta što se podzemno skladište puni gasom koji se kupuje kada je njegova cena na tržištu jeftinija. Kada ga uvozite tokom jeseni ili zimi tada je daleko skuplji. Srećom za Srbijagas to preduzeće sa Gaspromom ima potpisan dugoročan ugovor pa ta cena po kojoj je interventno uvezen rsuki gas iz pravca Mađarske nije naročito visoka. Ali je svakako trošak veći od korišćenja gasa iz unapred formiranih rezervi – kaže naš sagovornik.

On dodaje da je napravljena i greška što podzemno skladište “Banatski dvor” nije u stoprocentnom državnom vlasništvu. Naime, većinski vlasnik tog skladišta je Gasprom sa 51 odsto dok je udeo Srbijagasa 49 odsto.

– U slučaju da se proširi skladište “Banatski dvor” a ruski partner je spreman da učestvuje u tom poduhvatu, povećao bi se njegov kapacitet. Shodno tome, Rusi kao većinski vlasnici bi mogli da odluče da u “Banatskom dvoru” bude skladišten i gas koji planiraju da prodaju na tržištu, ne samo onaj potreban potrošačima u Srbiji. To praktično znači da bi Srbija raspolagala sa manjim rezervama u slučaju krize. Da je skladište ostalo u vlasništvu države isključivo ona bi se pitala o tome za koje tržište je namenjena rezerva gasa iz podzemnog skladišta “Banatski dvor” – naglašava Zdravković.

Nadležni u Srbiji su u poslednjih nekoliko godina najavljivali proširenje “Banatskog dvora“ kao i da bi ono moglo da bude finansirano iz „Investicionog programa Srbija 2025.“ ali nisu izlazili sa procenama koliko bi taj projekat koštao. Takođe, nije saopšteno ni koliko je Srbijagas platio za interventni uvoz ruskog gasa iz Mađarske.