Proširenje skladišta nije alternativa Južnom i Turskom toku

Prema njegovim rečima, region jugoistočne Evrope ima problem sa sigurnim snabdevanjem, a rešenje je izgradnja interkonekcija između zemalja regiona. Zbog neizvesnosti da li će biti izgrađeni Južni i Turski tok, a nisu sigurni ni izvori gasa iz Irana i Azerbejdžana, Srbija bi trebalo da ugovori nove pravce snabdevanja preko Severnog toka i izgradi nove skladišne kapacitete. Medić je naglasio da je jedno od rešenja izgradnja podzemnog skladišta gasa Itebej, kapaciteta milijardu kubnih metara i kapaciteta proizvodnje od 10 miliona kubika na dan, kao i izgradnja sličnog objekta Tilva za potrebe Beograda. On je istakao da bi trebalo proširiti kapacitete podzemnog skladišta Banatski dvor sa 450 miliona, na milijardu kubnih metara gasa, uz povećanje kapaciteta proizvodnje sa sadašnjih 4,3 na 10 miliona kubika na dan. Medić je konstatovao da problem u realizaciji tih projekata predstavljaju njihova visoka cena izgradnje i komercijalna neisplativost, s obzirom da su energetska tržišta zemalja u regionu relativno mala.

Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da su rešenja koja je predložio Nedić dobra i značajna, ali da nikako ne mogu da obezbede Srbiji dovoljne količine „plavog energenta“ i budu alternativa velikim energetskim projektima koji se već duže najavljuju, ali nijedan još nije „ugledao svetlost dana“.

– Proširenje kapaciteta Banatskog dvora i izgradnja Itbeja i Tilva kao i gasna interkonekcija sa Bugarskom su važni projekti, ali oni ne mogu ni da eliminišu uvoznu zavisnost Srbije, niti da reše pitanje konstantnog snabdevanja Srbije „plavim energentom“ u potrebnim količinama. Ti projekti bi mogli da obezbede rezerve gasa za neko vreme ali ne tokom čitave sezone. Oni ništa strateški ne rešavaju i ne mogu da budu zamena za izgradnju Južnog ili Turskog toka. Osnovna stvar je da Srbija dođe do gasa čija su izvorišta u Rusiji, Azerbejdžanu i Kataru. Zbog geopolitičke situacije u svetu, ni za jedan od projekata koji su u opticaju nema garancija da će biti izgrađen. Sve je u rukama moćnih igrača, a Srbija na žalost može samo da posmatra situaciju i čeka da se velike države dogovore – kaže Rajaković.

Naš sagovornik smatra da je i izgradnja dodatnih kapaciteta Severnog toka pod velikim znakom pitanja iz istih političkih razloga koji važe za Južni i Turski tok.

– Hipotetički, Srbija može samo da se nada da će velike zemlje rešiti probleme koje imaju na globalnom nivou. Ako bi do toga došlo, projekti koji su stavljeni na „stend baj“ bi ponovo mogli da budu aktuelizovani, među njima i Južni tok, a Srbija bi od toga naravno imala koristi jer je predviđena da bude tranzitna zemlja u tom projektu – navodi Rajaković.

Slobodan Ružić, direktor kompanije Enerdži sejving grup, kaže za Danas da je posedovanje podzemnih skladišta gasa izuzetno dobra i korisna stvar za svaku zemlju.

– Između ostalog skladišta gasa vam omogućavaju da obezbedite dovoljne količine „plavog energenta“ pa da ga ne uvozite u zimskoj sezoni kada je skuplji i da na taj način uštedite. Važnost skladišta je i u tome što u njima možete da obezbedite rezerve za određeni period u kome ima problema sa količinama gasa koje stižu sa izvorišta. Kada je pak reč o izgradnji novih podzemnih skladišta gasa, potrebno je biti veoma oprezan i pre svega uraditi ozbiljnu analizu da li je to našoj zemlji potrebno i pre svega da li je ekonomski isplativo. Da Srbija već nema jedno skladište, ja bih bio pristalica ideje da se ona grade, ali s obzirom da jedno već imamo, treba dobro razmisliti da li nam je potrebno još koje i koliko bi izgradnja koštala – navodi naš sagovornik.