Prošle godine proizvedeno 30 miliona litara: Brz napredak srpskog vinarstva

Uz dobro poznate stare podrume i tradiciju koja datira još od vremena kneza Mihaila Obrenovića, Srbija je prešla dug put da bi mogla da se pohvali kvalitetnim sortama vina. Kako godine prolaze, vinarastvo u Srbiji dobija na sve većem značaju.

Čitave turističke ture napravljene su kako bi goste iz inostranstva upoznali sa bogatom domaćom ponudom, a Vinske vizije Otvorenog Balkana, sajam koji je završen u nedelju u Beogradu, pokazale je svu ozbiljnost namere da srpska vina stignu do sve više kupaca.

Sve ide uzlaznom putanjom, ocenjuju proizvođači, ali bi moglo da ide i brže i bolje. Mogući kapaciteti za proizvodnju vina u Srbiji su duplo veći od onoga što trenutno proizvodimo, prema podacima PKS, oni su na nivou od 70 miliona litara.

„Nikad nismo zadovoljni, uvek može da bude bolje“, kaže Nikola Popović iz Cilić vinarije, koja postoji već 15 godina.

Sve vreme, kako kaže, idu uzlaznom putanjom.

„Ako se gleda po kvalitetu vina, jako brzo napredujemo, ako se gleda samo situacija u vinarstvu i vinogradarstvu, onda je to napredovanje sporo. Koči naš mentalitet, malo smo sujetni, ali polako i sigurno ide nabolje“, ističe on.

Proizvodnja u njihovoj vinariji zavisi od godine do godine, ali oni u proseku proizvedu od 40.000 do 50.000 litara godišnje.

Na pitanje u kojoj meri država pomaže vinarstvu Popović kaže da subvencije postoje.

„Uglavnom su usmerene na male vinarije, na one koji tek počinju, tako da oni imaju i do 70 odsto pomoći za nabavku opreme, dok za neke vinarije srednje veličine ili veće nema neke velike pomoći“, kaže naš sagovornik i preporučuje beli i crveni „oniks“ po kom je njihova vinarija poznata.

To je nešto, kaže, bez čega ostaju svake godine, jer ga nema dovoljno. Vina nemaju dovoljno ni za izvoz, jer je tražnja na domaćem velika i treba nju najpre da zadovolje.

I u vinariji Vinis iz Dobre Vode kod Jagodine zadovoljni su i vinom koji proizvode, ali i tražnjom, kao i napretkom poslednjih godina.

Vinarija je porodična, osnovali su je 2010. Milan i Lida Nikolić, koji su živeli u Francuskoj, a koji su zbog sve više posla sada mnogo više u Srbiji.

„Za crveni merlo 2012. dobili smo zlato na svetskom takmičenju u Briselu, dobili smo zlato i za šardone prošle godine od Saveza vinara, ali na svetskim takmičenjima merlo najbolje prolazi“, kaže Milan Nikolić.

Osim za Francusku, vina izvoze i za Švajcarsku, a sa 6,5 hektara vinograda godišnje proizvedu 15.000 do 20.000 boca.

„Srbija je dosta napredovala poslednjih godina, što mnogo znači za turizam, restorane. I ovaj Sajam koji se završio je delovao baš dobro, bilo je mnogo gostiju, mi smo prezadovoljni kako smo prošli“, kaže Nikolić.

Prema popisu poljoprivrede proizvodnjom grožđa u Srbiji se trenutno bavi gotovo 80.000 poljoprivrednih gazdinstava, a tokom 2021. poslovalo je 430 proizvođača registrovanih za proizvodnju vina koja ide u promet.
Srbija raspolaže sa 20.113 hektara pod vinovom lozom, a prosečna starost vodećih vinograda je od 10 do 19 godina.

Godišnje se proizvede nekih 160.000 tona grožđa, a prosečni prinos osam tona po hektaru.

Tokom prošle godine, prema podacima Privredne komore Srbije, Srbija je u spoljnotrgovinskoj razmeni vina, imala negativan spoljnotrgovinski bilans, kada se radi o količini, ali i vrednosti prometa vina.

Najveći obim trgovine vinom, isključujući aromatizovano vino, ostvaren je razmenom u okviru regiona jugoistočne Evrope-CEFTA, pri čemu je i dalje veoma izražen uvoz sa ovog tržišta. Uvoz sa tog tržišta u 2021. činio je više od 50 odsto ukupnog uvoza vina.

Na CEFTA tržišta je samo tokom prošle godine izvezeno nekih 40 odsto ukupnog izvoza u toj godini, čime je učešće izvoza vina na ovo tržište približno jednako izvozu u 2020. godini. Iz EU je uveženo više od 40 odsto ukupnog uvoza vina, a u EU je otišlo 17 odsto.

Značajan deo trgovine vinom je, ističu u PKS, i sa ostalim zemljama, sa akcentom na Rusiju, gde je prošle godine izvezeno 5,5 miliona litara vina, što je trećina izvoza u 2021.

Posmatrano po zemljama, tokom 2021 je, kao i prethodne godine, najveća količina vina uvezena iz Severne Makedonije, a osim u Rusiji vina smo najviše prodavali Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Novonastala situacija izazvana pandemijom, ali i dešavanjima u Ukrajini uslovila je pad prodaje vina domaćih vinarija.

„Godišnja kvota za uvoz vina tokom pandemije je ispunjena znatno ranije nego prethodnih godina, sa jeftinim vinima vrlo lošeg kvaliteta. Kriza u sektoru vinarstva je evidentna u svim zemljama EU poput Francuske, Italije i Španije, što je u mnogome doprinelo da se po vrlo niskim cenama uvoze vina iz ovih zemalja u Srbiju“, ističu u PKS.