Prostran: Nema razloga za strah od gladi

Stručnjaci procenjuju da su, kad je reč o ratarskim kulturama, najveću štetu pretrpeli kukuruz, soja i suncokret, zatim rane vrste voća, kao i sve vrste povrća. Građani Srbije, čini se s razlogom, brinu da li će se već na leto suočiti sa nestašicom hrane i višim cenama prehrambenih proizvoda. Optimizam uliva izjava Milana Prostrana, agroekonomskog analitičara, koji tvrdi da domaći bilans hrane neće biti ugrožen. Kao argument za tu tvrdnju Prostran navodi podatak da je prema prvim procenama poplavljeno 80.000 hektara oranica, odnosno oko 2,2 odsto ukupnih obradivih površina (Srbija ima 4,2 miliona hektara oranica, a koristi 3,6 miliona hektara).

– Nesporno je da onaj deo potpuno devastiranih površina, gde je bujica odnela sloj plodnog zemljišta, neće moći ponovo da se zaseje, ali mislim da je veći deo površina, ipak, moguće isušiti i zasejati pre svega nekim vrstama povrća kao i ranim hibridima kukuruza (FAO grupa 200), koji su u narodu poznati kao „stodanci“ i koji mogu da donesu rod do kraja oktobra. Ona domaćinstva čiji je stočni fond sačuvan trebalo bi da daju prednost silažnom kukuruzu. U toj tzv. drugoj setvi mogao bi da se zasadi kupus, ili da se poseju pasulj, boranija, stočni grašak. Ali, u ovom trenutku veoma je važno da država „isprovocira“ interes poljoprivrednih proizvođača poručujući im da je spremna da im pomogne da uđu u novu setvu tako što će im ponuditi besplatno gorivo, mineralno đubrivo, pesticide… Kad je reč o pšenici, srećna okolnost je što parcele u Vojvodini, u Šumadiji, kao i na jugu Srbije, nisu zahvaćene poplavama i mi ćemo tamo za oko mesec dana imati žetvu – komentariše za Danas Prostran.

Na opasku da li bi možda trebalo razmišljati i o zabrani izvoza naš sagovornik kaže da to jeste nepopularna mara, koja obično izaziva protest proizvođača, „ali bi, bez obzira na to, trebalo razmišljati u tom pravcu“. On u tom kontekstu podseća da je od 2009. godine država tri puta, i to u bezazlenijim situacijama, uvodila zabranu izvoza.

– U vanrednoj situaciji država može da uvede zabranu izvoza hrane. To je, uostalom, predviđeno sporazumima o spoljnoj trgovini koje smo potpisali sa CEFTA, EU i drugim partnerima. Drugim rečima, precizirano je da se u vanrednim okolnostima, kad je ugrožena proizvodnja i potrošnja, može uvesti privremena mera zabrane izvoza prehrambenih proizvoda u nekom vremenskom intervalu od tri ili više meseci. Ohrabruje, međutim, činjenica da hrane ima za nekoliko meseci. Hrana je smeštena u silosima i sada bi trebalo racionalno upravljati tim rezervama, utoliko pre što će interesovanje za uvoz iz Srbije biti izraženo u zemljama u okruženju, pre svega u BiH. Kupci iz tih zemalja biće spremni da ponude i višu cenu, ali država treba da proceni šta je prioritet, vodeći pritom računa o opstanku sopstvene ekonomije – upozorava Prostran i dodaje da ne postoje opravdani razlozi za rast cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

Statističari su izračunali da je vrednost bruto domaćeg proizvoda u poljoprivredi 6,2 milijarde dolara, a stručnjaci poručuju da neće biti strašno ako šteta u agraru ne premaši 10 odsto. „Hipotetički posmatrano, ako je vrednost poljoprivredne proizvodnje pet milijardi dolara i ako je procenjena šteta 10 odsto, onda to znači da će gubitak, izraženo u dolarima, iznositi oko 500 miliona“, izračunao je Prostran, ograđujući se da je reč o preliminarnim procenama. Ono što je u ovom trenutku izvesno jeste da će ukupna šteta premašiti 0,64 odsto (175 miliona evra) bruto domaćeg proizvoda, što je donja granica za dobijanje pomoći iz Fonda solidarnosti EU. A tu su i sredstva iz IPA fondova koje Srbija nije iskoristila.

Mirjana Stevanović

Donacija za obnovu stočnog fonda

Srbija bi trebalo da uputi Evropskoj uniji zahtev da nam donira nekoliko stotina, ili hiljada, junica simentalske rase, koje koštaju između 1.500 i 2.000 evra po grlu. Nemci bi mogli da doniraju priplodne ovce rase „vinterberg“. Time bi se obnovio stočni fonda. U drugoj fazi pažnju bi trebalo usmeriti na uređivanje devastirane vodoprivredne infrastrukture. Od banaka se očekuje da ponude reprogram kredita odobrenih poljoprivrednicima i to na duži rok, od minimum pet godina, ili čak i otpis duga, ukoliko su klijenti ostali bez imovine.

Prioriteti

* Presejavanje obradivih površina

* Obnavljanje stočnog fonda

* Reprogram ili otpis kredita odobrenih poljoprivrednicima

* Zabrana izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda

* Uređivanje devastirane vodoprivredne infrastrukture

Setvena struktura (u hektarima)

* Kukuruz – 1,4 miliona

* Pšenica – 560.000

* Suncokret – 170.000

* Soja – 160.000

* Šećerna repa – 58.000

Zlatiborski okrug: Klizišta otežavaju procenu štete

Obim štete od poplava na usevima u Zlatiborskom okrugu još nije moguće proceniti jer su, kako kažu u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Užicu, mnoga sela na tom području i dalje nepristupačna. Izlivene reke i potoci, ali i ogroman broj klizišta i odrona, kako objašnjavaju stručnjaci u toj službi, uništili su mnoge lokalne puteve i mostove, zbog čega nije moguće stići do tih područja. U pojedinim selima i zaseocima u prekidu je telefonski saobraćaj, tako da ni na taj način nije moguće prikupiti informacije bar o okvirnom iznosu štete. Dominantne kulture u Zlatiborskom okrugu su malina, jabuka, šljiva, krompir, kukuruz, a na pojedinim njivama i strmna žita. Najveće štete, kako je Danasu rečeno u toj službi, pretrpeli su seoska domaćinstva na području Bajine Bašte, Kosjerića, Požege i Užica. „Sa njiva koje se nalaze u dolinama reka, a na kojima su bili posejani kukuruz i drugi prolećni zasadi, poput krompira, voda je odnela semena i neophodno je njihovo presejavanje. S druge strane, u područjima gde njive nisu dugo bile pod vodom i sa kojih vodena matica nije odnela seme, očekuje se da će zasadi biti solidni“, procenjuju u užičkoj Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi.

Malina, po kojoj je poznat taj region, posebno ariljski kraj, i pre poplava bila je izložena vremenskim neprilikama. Najpre je pala obilna kiša, potom grad, nakon čega je usledio sneg u višim predelima – u Sirogojnu, delu Bajine Bašte i užičkim selima Bioska i Stapari. I mada je većina malinjaka u Zlatiborskom okrugu u solidnom stanju, stručnjaci upozoravaju da su doline reka uvek problematične u sezoni kada su velike padavine i poplave, jer bi mogla da se pokrenu klizišta.

Nenad Kovačević

Vojvodina: Usevi u dobroj kondiciji

Jesenji i prolećni usevi u Vojvodini dobro se drže nakon trodnevnih kiša, koje su snabdele vlagom i dublje slojeve zemlje. Kiša je, nakon dužeg sušnog perioda, dobrodošla biljkama koje stasavaju. Ipak, oprez nije na odmet s obzirom na to da višak vlage može da izazove polegnuće, a pogoduje i pojavi insekata i glodara. Stanje na vojvođanskim njivama je šaroliko. Tako, recimo, na njivama u Banatu koje nemaju podzemne vode usevi su u dobroj kondiciji. Slična je situacija i sa usevima u regionu Bačke, dok se na poljima u Sremu, u pojedinim slučajevima, registrovani žutilo pšenične stabljike, polegnuće i rđa. Ali, koliko će vremenske (ne)prilike umanjiti ovogodišnji prinos pšenice, znaće se tek po završetku žetve kažu stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koji su ovih dana obišli polja pod pšenicom i kukuruzom u Martincima, opština Sremska Mitrovica.

– Pšenica koju je zahvatila rđa neće dati očekivani rod a gubici u prinosu mogu se kretati od 20 do 60 odsto. Na onim stabljikama gde je oštećen gornji list zastavičar zrna neće biti. Kukuruz ima previše vlage i može se dogoditi da stagnira razvoj korenovog sistema prema dubini, što bi u narednom periodu moglo loše da se odrazi na razvoj biljke. Nakon stabilizacije vremena biće potrebno špartanje kukuruznih polja – ocenila je Dragana Latković, direktorka Departmna za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad.

Pšenica se uglavnom dobro drži, a od ukupno 560.000 hektara pod tom kulturom, koliko je zasejano u Srbiji, 45.000 hektara je u Srednjem Banatu. Ohrabrujuće deluju procene stručnjaka da će pšenice sa vojvođanskih njiva biti dovoljno da se pokrije deficit izazvan poplavama. Prema njihovoj računici dovoljan rod od 1,8 miliona tona zrna, računajući i prelazne zalihe i semensku robu, da se zadovolje sve potrebe stanovništva. Ono što je, međutim, izvesno jeste da se neće ponoviti prošlogodišnji rod od 2,6 miliona tona.

– Moguće da ću biti usamljen u oceni da su poslednje padavine dobro došle usevima, ali ta konstatacija se odnosi na područje koje naša savetodavna služba pokriva. Dakle, u Srednjem Banatu palo je od 140 do 180 litara kiše po kvadratnom metru što je mnogo više od stvarnih potreba. Međutim, kiša nije „ugušila“ nijednu kulturu na našem terenu, što je razumljivo s obzirom na to da smo više od godinu dana bili suočeni sa deficitom vlage u zemlji, i sada je to nadoknađeno. Najveći problem u razvoju biljaka izazvala je hladnoća i nedostatak sunca, koji su usporili rast i razvoj. Pšenica je u Banatu polegla samo tamo gde nisu primenjeni optimalni rokovi i pravilno primenjene agrotehničke mere. Na njivama, gde su rokovi i mere poštovani, nema oštećenja, bolesti ni polegnuća stabljika, a i šećernoj repi je odgovarala vlaga – objašnjava Dragan Marković, savetodavac u Poljoprivrednog institutu Zrenjanin.

Prema podacima Poslovne zajednice za industrijsko bilje, suncokret je u Srbiji ove godine zasejan na 170.000 hektara, soja na 160.000, a šećerna repa na 58.000 hektara. U setvenoj strukturi dominira kukuruz kojim je zasejano 1,4 miliona hektara. „Prisustvo površinskih voda na njivama otežalo je setvu ratarskih kultura, a nakon što se zemljište isušilo, na tim oranicama najviše su sejani suncokret i kukuruz. Soja je zasejana na većim površinama nego suncokret i iz godine u godinu daje rekordne prinose“, objašnjava Olga Ćurović. direktorka Poslovne zajednice za industrijsko bilje.

Miroslava Pudar

Pomoć ugroženima

Produktna berza Novi Sad organizuje pomoć u dostavljanju stočne hrane za ugrožena područja. Udruženje Šita Srbije prikuplja slamu za poljoprivrednike iz 14 opština pogođenih poplavama (Ub, Valjevo, Lajkovac, Ljig, Mionica, Ljubovija, Osečina, Koceljeva, Vladimirci, Bogatić, Šabac, Loznica, Krupanj, Mali Zvornik). Iz Srednjobanatskog okruga već je krenula pomoć. Reč je o 600 bala lucerke, stočnoj hrani, semenu kukuruza, baliranom senu a Žitište sprema 20 tona kukuruza. I Asocijacija poljoprivrednika Banatski paori pokrenula je akciju za prikupljanje stočne hrane, koja će biti upućena poljoprivrednicima u poplavljenim područjima.

Šumadija: Trećina oranica pod kukuruzom moraće da se preseje

Iako su poplave uglavnom zaobišle Kragujevac i okolinu, stanje zasejanih useva u Šumadiji, prema oceni stručnjaka, nikako nije zadovoljavajuće. Naprotiv, najugroženiji je kukuruz, u ništa boljem stanju nisu ni suncokret, soja i detelina, dok će prinosi pšenice, ječma, ovsa i tritikalea biti ispod očekivanih, možda tek na nivou proseka za ovaj deo Srbije. U sedam opština Šumadijskog okruga kukuruz je zasejan na oko 40.000 hektara, odnosno na 80 odsto planiranih površina. U Poljoprivrednoj službi u Kragujevcu kažu da će trećina, do polovine aprila zasejanog, kukuruza morati da se presejava.

– Dugotrajna kiša, bez visokih temperatura, uzrokovala je sporo nicanje, pa čak i truljenje kukuruznog zrna u zemlji. Ono što je niklo sporo je napredovalo, iako je prošlo i 50 dana od setve. Sve su to razlozi zbog kojih će trećina zasejanog kukuruza morati da se presejava. Istovremeno, tom kulturom će u narednom periodu biti zasejano još 20 odsto planiranih površina. Oko 50 odsto već zasejanog kukuruza će ostati, pa šta mu bog da – kaže za Danas savetodavac u kragujevačkoj Poljoprivrednoj službi Dobrivoje Popović, dodajući da ništa bolje stanje nije ni sa suncokretom i sojom, koji su u Šumadiji zasejani na oko 3.000, odnosno 800 hektara.

Strnim žitima je pokriveno oko 35.000 hektara oranica, od čega je 22.000 hektara pod pšenicom, a ostale površine pod ječmom, tritikaleom i ovsom. U Poljoprivrednoj službi kažu da, zbog tople zime, pregustog zasejavanja, pojave bolesti i dugotrajne kiše sa nepogodama, stanje nije zadovoljavajuće ni kad su strna žita u pitanju. Mada su, kako navode, prognoze nezahvalne, procenjuju da će prinosi žitarica eventualno biti tek na nivou proseka za Šumadiju, odnosno između 3.600 i 3.800 kilograma pšenice po hektaru.

Šumadijski ratari, posebno stočari, velike probleme imaju i sa detelinom za stočnu hranu koju, velikim delom, iako vreme za prvi otkos prolazi, nisu mogli da kose, zbog dugotrajnih i obilnih padavina. Tamo gde je detelina pokošena, ne može da bude pokupljena. Već truli rasuta po livadama.

Zoran Radovanović

Niški okrug: Nema poplava, ali ima biljnih bolesti

Mada u niškom kraju nije bilo većih poplava, obilna kiša, udružena sa neočekivano visokim temperaturama, uzrokovaće pad prinosa pojedinih poljoprivrednih kultura, a već je dovela do pojave biljnih bolesti. Ovakvim nedaćama najmanje su pogođeni pšenica i ozimi usevi jer su im kiše uglavnom prijale, potvrđeno nam je u Upravi za poljoprivredu i razvoj sela u Nišu.

– Pšenica u niškom kraju je u dobrom stanju, pogotovu kod proizvođača koji su agrotehničke mere primenili „školski“, a njen prinos je solidan. I kukuruz je u prilično dobrom stanju, mada mu je kiša nanela izvesnu štetu, posebno na onim parcelama koje su bile natopljene vodom. Primećen je zastoj u njegovom rastu, pa je morala biti primenjena mera presejavanja. Pad prinosa naročito je izražen kod lucerke, koju su „napale“ bubamare – komentariše za Danas Igor Đorđević, zamenik načelnika Uprave za poljoprivredu i razvoj sela.

On dodaje da su obilne kiše i temperatura idealni za pojavu raznih virusnih i bakterioloških bolesti pšenice i kukuruza. Takođe, vlaga i temperatura dovele su do pojave insekata, glodara i drugih štetočina. Najzad, ovakvi uslovi otežali su ulazak poljoprivrednika u njive kako bi premenili mere zaštite. S druge strane, dobro je što je kišni period iskorišćen za konzerviranje biljaka na većim površinama. Inače, pšenica i ozimi usevi nalaze se u fazi nalivanja zrna i pripreme za predstojeće ubiranje prinosa. Setva kukuruza obavljena je na više od 80 odsto površina, a zbog loših vremenskih uslova pojedine njive moraće da budu preorane ili ponovo zasejane. Stručnjaci očekuju i invazivnu pojavu korova.

U niškom okrugu pšenicom je zasejano oko 6.000 hektara, dok je pod strnim žitima (ječam, ovas i krimno bilje), oko 8.000 hektara. U niškoj Upravi za poljoprivredu procenjuju da će obilne kiše ostaviti posledice i na povrće i voće. Najbolje je „prošlo“ povrće u plastenicima, ali će ostalo, u zavisnosti od vrste, imati nešto lošiji rod i kvalitet. Slična situacija je i sa voćem.

– Upravo je završena berba jagoda. Vlažnost je uticala na njihov kvalitet, pa i na cenu. Nedavno je počela berba ranih trešanja, koje, zbog vlage i temperature, pucaju, tako da čak oko 30 odsto ovog voća nije za prodaju. Prinos će biti smanjen i kod drugih vrsta trešanja, koje dospevaju kasnije, ali za nešto manji procenat – kaže Mališa Radovanović iz niške Uprave.

Stručnjaci upozoravaju da zbog velikih padavina i jabukama prete nove infekcije čađave pegavosti lista i krastavosti. Prema njihovim rečima, na svim vrstama koštičavog voća pojavila se šupljikavost lista. Voće je ugroženo i od truleži plodova.

Zorica Miladinović