„Ponuđen nam sastanak u utorak ili sredu, pa sad odlažu za četvrtak, to je smešno i nezobiljno“: Hoće li biti protesta poljoprivrednika u petak?

Sedam udruženja poljoprivrednika, u koja spadaju Udruženje poljoprivrednika „Stig“ Požarevac, „Naše mleko“, „Složni Pidikanci“ Bavanište, „Brestovački Ratari“, „Spas i opstanak Zapadne Srbije“,“Proizvođači mleka Šumadije i Pomoravlja“,“ Severni Banat“ Kikinda najavila su proteste u petak, 19. jula širom Srbije.

Oni traže isplatu subvencija u iznosu od 17.000 dinara za sertifikovano seme, upis parcela na osnovu izjave, subvencije od 100.000 dinara za junice, stopiranje nekontrolisanog uvoza mleka i regulisanje robne berze.

Podsećamo, Odbor Skupštine Srbije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu usvojio je budžet za poljoprivredu u iznosu od 104,7 milijardi dinara za 2024. godinu.

Ipak, poljoprivrednici nisu zadvoljnim raspodelom novca u okviru tog budžeta, kao i neispunjenim obećanjima koja su dobili još prošle godine.

Da li će protesta u petak biti trebalo je da zavisi od novog sastanka na koje ih je Ministarstvo poljoprivrede pozvalo u toku ove nedelje.

Ipak, kako za Danas kaže poljoprivrednik iz Udruženja „Složni Pidikanci“ iz Bavaništa Jovan Jovanov upitno je da li će do sastanka doći.

„Sastanak je trebalo da se održi danas, pa je Ministarstvo odložilo sastanak za četvrtak, a mi nismo želeli da se to menja. Smatramo da je to najvažnije pitanje u ovom trenutku, a oni su imali neka važnija posla“, ukazuje on.

Jovanov ponavlja da još uvek nisu odlučili da li će otići na sastanak u četvrtak.

„Prošle nedelje nam je ponuđen sastanak u utorak ili sredu, pa sad odlažu za četvrtak, to je smešno i nezobiljno“, naglašava naš sagovornik.

Protest, bar za početak, neće biti radikalan.

„Prvi dan je uvek bio dan upozorenja, bez blokada, samo stajanje pored puta. Videćemo da li će i ovog puta biti tako, jer su ljudi jako besni zbog javnog slušanja koje se održalo i poniženja koje smo doživeli od strane Marjana Rističevića“, kaže Jovanov.

Podsećamo, u Skupštini Srbije nedavno je održano javno slušanje sa temom poljoprivredne politike i pravedne raspodele sredstava podsticaja u planiranju narednog agrarnog budžeta.

To javno slušanje otvorio je i na njemu, između ostalih, govorio predsednik Odobra za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Marjan Rističević.

Jovanov podseća da je poljoprivrednicima sve što sada traže obećano prošle godine kada su protestovali od strane tadašnje premijerke Ane Brnabić i ministarke poljoprivrede Jelene Tanasković.

„Mi smo tražili da se to potpiše, ali do toga nije došlo, jer su oni tvrdili da se to dogovara sa premijerkom i ministarkom i da nema potrebe. U toku juna meseca trebalo je da izađe javni poziv za 17.000 subvencija po hektaru za sertifikovano seme, međutim sada tvrde kako to nije dogovoreno i da nema pisanog dokaza da to treba da se ispoštuje“, objašnjava on.

Prema njegovim rečima, za sertifikovano seme država bi trebalo da se isplati između 20 i 25 milijardi dinara, toliko bi je to ukupno koštalo.

„Mi pričamo o budžetu od 104 milijarde koliki je za ovu godinu, i kada uračunate sve i premije za mleko i premije za krave, te tih 17.000 za seme i 18 hiljada za subvencije po hektaru… to ukupno iznosi oko 90 milijardi, dakle mi smo u plusu još 14 milijardi za ovu godinu, a oni pričaju kako nema novca“, ukazuje on.

Jovanov navodi da poljoprivrednici ne znaju kako se troši novac, ali znaju da nisu isplaćene sve subvencije od 18.000 dinara i da je početkom aprila prestala isplata svega.

„To je objašnjeno time da je došao novi ministar poljoprivrede i još uvek nemaju tim i nisu upoznati sa situacijom“, kaže on.

Što se tiče samo slušanja u Skupštini Srbije, Jovanov navodi da im je posle osam sati čekanja tamo, rečeno da je sala rezervisana do pet sati i da maltene neće ni dobiti reč.

„Sedeli smo tamo bez prava glasa, a razni ljudi su pričali. Pričali su odbornici i poljoprivrednici koji su dobili napisano na papiru šta treba da kažu i samo su čitali. Mi smo i pored toga ostali, jer smo hteli da čujemo do kraja“, kaže naš sagovornik.

Zatim je, prema rečima Jovanova, Marjan Rističević izneo „niz neistina koje se odnose na procente budžeta za proteklih pet ili šest godina“.

„On je izneo podatke da je lično on uticao da se budžet poljoprivrede poveća za tri do četiri, a u jednom trenutku je rekao i za pet puta, a znamo da je u periodu od kada je on na čelu Odobra za poljoprivredu, ta poljoprivreda došla do toga da nemamo stočnog fonda, a prema nekim informacijama najvaljuje se da će ukinuti i premije za mleko i subvencije po hektaru u ratarstvu“, ukazuje Jovanov.

Na tom slušanju, kako naglašava, nisu dobili nijedan odgovor šta će i kako biti i nijedan odgovor na njihova pitanja i zahteve.

Jovanov otkriva da je jedan od predloga da 35.000 dinara za sledeću godinu bude predviđeno za subvencije, plus pet hiljada za gorivo.

„Za tih 35.000 morate da budete pokriveni sa stočnim fondom ili sa povrtarstvom ili sa voćarstvom, dakle nešto morate da pokrijete. Recimo ako imam 50 hektara, ja moram da imam 50 krava, u ovom trenutku gde u jednom selu ne možete da nađete ukupno 100 krava, a treba da pokrijemo milione hektara subvencija. To znači da subvencije za ratarstvo za sledeću godinu verovatno otpadaju skroz“, smatra Jovanov.

Kako dodaje, obrazloženje za to je navodni povratak stočnog fonda, ali on smatra da to zapravo vodi ka gašenju poljoprivrede.

Na ove tvrdnje reagovao je i narodni poslanik i predsednik Odobra za poljoprivredu Marjan Rističević, koji za Danas navodi da subvencije jesu toliko porasle.

„Podsticaji u poljoprivredi za 2012. su bili na nivou od 19 milijardi dinara, a 2023. godine su iznosili 104 milijarde dinara. Koliko se ja razumem u matematiku, to je više od pet puta“, ističe on.

Rističević je saglasan sa konstatacijom da su rasle i cene u tom periodu, ali, kako kaže, nisu porasle pet puta.

„Vidite 2012. godine u Evropskoj uniji (EU) podsticaji su bili prosečno 280 evra, a u 2023. prosečno 260 evra po hektaru. EU na svakom tom hektaru prosečno ima oko jedno uslovno grlo, neke zemlje i tri, a mi nekoliko puta manje, odnosno 0,3 grla po hektaru“, objašnjava on.

Rističević napominje da ukoliko vežemo uslovno grlo i hektar, da će naši podsticaji po hektaru biti preko 1.000 evra.

„Oni su tražili 35.000 dinara po hektaru uz vezivanje hektara sa semenom, tačnije da to pravdaju nabavkom semena, a moj predlog je da se to veže sa uslovnim grlima, gde bi za taj novac mogli da kupuju šta god hoće“, navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, voljni su i da dodatno finansiraju i izdašno podstiču kupovinu stoke.

„Što se stočnog fonda tiče, kako sam ja to uništavao stočni fond ako se zalažem da naša biljna proizvodnja bude namenjena našem stočarstvu i prerađivačkoj industriji, te da podsticaji za biljnu proizvodnju i hektare budu povezani sa uslovnim grlima i iznose 35 plus pet hiljada po hektaru, a pomenuti gospodin to ne želi“, ukazuje Rističević.

On dodaje i da će podsticaji za sledeću godinu tek biti definisani budžetom za 2025, a da će on pokušati da u tom budžetu bude sredstava za obnavljanje stočnog fonda.

Rističević je prokomentarisao i najavljene proteste.

„Svako ima pravo da protestuje, ali sam ja protiv blokada i sprečavanja slobode kretanja građana, poreskih obveznika koji su izdvojili 104 milijarde za podsticaje u poljoprivredi“, naglašva on.