Protest radnika Džinsija iz Leskovca, traže da im se obrati neko iz uprave i da im se isplate plate i putni troškovi

Radnici tekstilne industrije iz Leskovca, otpušteni u utorak SMS porukom, okupili su se ispred kompanije Džinsi u ovom gradu. Kažu da deljenje otkaza SMS porukom od strane kompanije nije u redu. Smatraju da imaju pravo da razgovaraju sa predstavnicima kompanije ili lokalne samouprave koja je Džinsiju davala subvencije za zaošljavanje.

Ovi radnici su, kao i novinari, danima tražili informacije iz kompanije i opštine, ali ih nisu dobili.

Gradonačelnik Leskovca je juče, na konferenciji za novinare nevezanoj za ovu temu, odgovorio na pitanje novinarki iz Leskovca da će radnici Džinsija biti zbrinuti i da će deo njih preuzeti dve firme koje rade na jugu Srbije.

Da li će tako i biti – radnici ne znaju.

Okupljeni žele da razgovaraju sa rukovodstvom. Iz sektora ljudskih resursa su ih, kažu, pozvali da uđu u menzu da bi razgovarali, ali radnici to odbijaju. Traže da predstavnici kompanije izađu van i sa njima transparentno razgovaraju.

„Okupili smo se da bismo od rukovodstva saznali šta nam se dešava. I da bi nam isplatili šta su nam dužni“, kaže jedan od radnika.

A dužni su im, kažu, jednu platu i putne troškove – nekome za jedan, nekome za dva meseca, a ima onih koji troškove prevoza potražuju i za celu godinu.

„Ovde ćemo biti dok neko ne izađe“, poručuju.

Na pitanje da li je firma nekog kontaktirala zarad prelaska odgovaraju da ne znaju.

„Ide se na to da nam nađu posao na mesec dana kako bismo izgubili sva prava. Ne ide i da idem iz tekstilne industrije u industriju kablova. Više neću da radim ni kod jednog stranog investitora“, poručuje jedan od radnika.

Jedna od radnica koja sa svojim kolegama čeka ispred fabrike kaže da ne treba Džinsi da joj nalazi posao.

„Ovo je žalosno. Pet godina radim. Imam dete, imam dug prema banci – kredit, firma mi duguje jednu platu i putne troškove za dva meseca… Ne treba oni da mi traže posao, mi ćemo sami da ga nađemo. Želimo da idemo na tržište rada da bismo sami mogli da nađemo zaposlenje. A, ovde ostajemo dok se neko iz uprave Džinsija ne obrati radncima“, poručuje ova žena.