Protest radnika na minimalcu: Tetkice pozvale Vrhovni sud da čuva zakon

Podršku sudu su pružili simbolično, podupirući zgradu suda metlama koje su postavili na ulazu, ali i doslovno, kroz govore njihovih predstavnika. Pojedine metle na ulazu u sud bile su “zakićene” dinarima čisto da se zna o čemu se radi. A radi se o parama.

Naime, više stotina okupljenih ispred suda imaju nekoliko stvari zajedničko – svi oni primaju mininalac koji iznosi 35 hiljada dinara, svima država nezakonito u tih 35 hiljada uračunava regres i topli obrok i svi oni su tužili državu.

U.C., servirka iz Urgentnog centra jedna je od nekoliko stotina demonstranata koja je podnela tužbu zbog toga što im poslodavac nezakonito uračunava topli obrok i regres u zaradu kako bi ispunio zakonom određenu minimalnu zaradu.

– Sa 35 hiljada dinara ne može da se preživi. Svi mi smo u kreditima i minusima. A još na to dodajte i inflaciju. Ne razumem zašto država mora da uzima od onih koji imaju najmanje, što ne uzmu od onih koji imaju para, kaže ona. Para, dodaje, evidentno ima pošto u novootvorenoj zgradi Kliničkog centra posao koji ona radi za 35 hiljada, ljudi koje je angažovala privatna firma, rade za 57 hiljada.

– Država, znači, ima para da plati privatniku, ali ne i nama. Sa 57 hiljada već može da se živi. Gde su te pare? Neko mora da ih je uzeo, kaže ona.

Zaposleni u javnom sektoru, uglavnom iz prosvete i zdravstva, već godinama pokušavaju preko suda da zaštite svoja prava obezbedne novac koji im je država dužna. I više stotina njih je uspelo da dobije presude u svoju korist.

Kako je na skupu objasnio Danijel Dinčić, advokat koji zastupa radnike na minimalcu, prvu presudu u korist radnika osnovni sud u Novom Sadu doneo je još 2015. godine. Tu presudu je Vrhovni kasacioni sud potvrdio 2019. godine, a ustavnu žalbu na takvu odluku Ustavni sud Srbije je odbacio. Ovo je bio signal osnovnim sudovima širom zemlje da počnu da donose presude u korist radnika. Međutim, oni strahuju da se sprema zaokret po istom receptu po kom je to učinjeno i sa bankarskim sporovima gde je Vrhovni kasacioni sud doneo dopunu svog stava, potpuno preokrenuvši svoju raniju odluku. Sednica na kojoj bi tako nešto moglo da se desi zakazana je za četvrtak.

– Mi smo ovde da pružimo podršku Vrhovnom kasacionom sudu da ostane dosledan sebi, zakonu i Ustavu. U četvrtak sud neće samo odlučivati o vašim zakonskim pravima, već o tome da li je ovo država u kojoj važi vladavina prava i socijalna pravde. U četvrtak se ovde odlučuje jesmo li ili nismo država, kazao je Dinčić govoreći sa stepenica suda.

On je istakao da su zakon, Ustav, međunarodne konvencije i sudovi na strani radnika, ali da oni ipak moraju da izađu na ulice da bi zaštitili svoja prava.

– Kažu da će tetkice da ugroze finansijsku stabilnost države. U proseku sudovi dosuđuju radnicima naknadu između 1.500 i 2.000 evra. Ako se uzme u obzir da ukupno postoji oko pet hiljada sporova, ako i toliko, to ispada da bi državu koštalo oko 10 miliona evra da poštuje svoje zakone. Poređenja radi, država je mladima isplatila oko 218 miliona evra, kazao je Dinčić pozivajući državu da “sedne sa sindikatima i dogovori se”.

Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine je naglasio da su oni došli ispred suda kako bi podržali one kojima je posao da štite zakon.

– Ovde država sama krši svoje zakone. Kada je već tako, šta bi onda mogli da očekujemo od privatnih investitora. Ovo je unižavanje ljudi koji najmanje zarađuju. Sram vas bilo, kazao je Kokot izazivajući aplauze okupljenih.

On je implicirao da će, ukoliko sud poklekne pritiscima i promeni sopstvenu odluku, radnici izaći na protest.

– U fizici je poznat zakon akcije i reakcije. Ako nam oduzmu sud, ostaju nam samo ulice. Iste one ulice koje su ih i dovele na vlast i koje će ih skloniti ako ne budu poštovali zakon, kazao je Kokot.

Nakon govora, sa razglasa je poručeno da je protest okočan. Mislima okrenutim ka četvrtku i sednici VKS-a okupljeni su počeli da se razilaze. Koračajući uz Nemanjinu ulicu starija žena je, više za sebe, naglas konstatovala – “Aj’ valjda smo nešto učinili”.