Protiv zakona u dva fronta

Tako je i sama najava teksta koji će tek tokom novembra biti na pravoj javnoj raspravi, na kojoj će, osim države, koja je manje-više rekla šta ima, između ostalog i to da je spremna na moguće kompromise, pravo glasa imati i poslodavci i sindikati. Jasno je da će ova dva socijalna partnera biti na potpuno suprotnim polovima, jer dok poslodavci traže zakonsku priliku da lakše otpuste radnika, sindikati to vide kao najveće zlo. Poslodavci traže da isplaćuju otpremnine za godine staža koje je radnik proveo kod njih, radnici bi da, ako već odlaze, dobiju nadoknadu za sve godine koje su radili. Najavljeno fleksibilno zapošljavanje takođe plaši sindikate, pa nema sumnje da ih je strah od novog teksta zakona koji im se nikako ne sviđa, ako ništa drugo ono bar privremeno ujedinio.

Međutim, ni ta ujedinjenost nije prava. U utorak je pet sindikalnih organizacija, među kojima Konfederacija samostalnih sindikata, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, UGS Sloga, Industrijski i Udruženje sindikata penzionera odlučilo da se udruži u Srpski sindikalni front koji će se kao takav „svim silama boriti da Vlada ne usvoji predloženi tekst zakona“.

– Ovo je pokušaj da se suprotstavimo državi, ali i nazovi reprezentativnim sindikatima koje država favorizuje, kao i da probamo da probudimo radnike. Svim silama ćemo se potruditi da sprečimo da ovakva verzija zakona završi u Skupštini, kaže za Radnik predsednik UGS Sloga Željko Veselinović.

Front će sutra (u petak) potpisati protokol o saradnji i pripremiti akcioni plan. On će između ostalog podrazumevati i formiranje radne grupe koja će sastaviti, kako kaže naš sagovornik, potpuno nov predlog zakona jer je ovaj „katastrofalan“.

– I u vreme faraona radnici su imali veća prava, kaže Veselinović, kritikujući vlastodršce da su „prepisivali tuđe zakone“ i tako tekst zakona učinili „lošim i nestručnim“. Veselinović ne isključuje mogućnost kompromisa oko nekih stvari, ali trenutni tekst smatra neprihvatljivim. On kaže da će ukoliko njihovi predlozi ne budu prihvaćeni, Front uraditi neke konkretne stvari, ako treba prikupiti potpise za referendum, ali i organizovati opšti narodni protest. Veselinović ističe kako su i UGS i SSSS dobili pozive da budu deo Fronta.

Međutim, na poziv ove petorke oglušili su se i u najvećoj sindikalnoj centrali Savezu samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost. Lideri ova dva sindikata, Ljubisav Orbović i Branislav, Čanak od „ljutih“ suparnika tako postadoše saradnici. Gotovo najbliži. Njih je, kao i malopre pomenutih pet organizacija, ujedinio tekst zakona o radu. Svima njima isti je trn u oku. Ali izgleda nedovoljno oštar, kada nije uspeo sve da ih ujedini na jednom mestu.

Čanak i Orbović su juče na zajedničkoj konferenciji za novinare rekli šta misle o predloženom tekstu zakona. Za njih on je „neprihvatljiv“, jer će ako bude usvojen imati negativan uticaj na zaposlene i dovesti do lakšeg otpuštanja radnika. „Ovo nije zakon koji će dovesti do fleksibilnog zapošljavanja već do otpuštanja radnika, i koji govori o tome da niko neće biti siguran na svom radnom mestu“, rekao je Orbović, ocenivši da je tekst „pun alternativnih, a ne konkretnih rešenja“.

Za Branislava Čanka reč je o „hajdučkom predlogu zakona“ koji je, kako je rekao, napravljen tako da ne može da bude usvojen. On je rekao da će od predlagača zakona, sindikati na sastanku zatražiti da objasne koji su socijalni i ekonomski razlozi za predložena rešenja, kao i da nije tačno da je aktuelni zakon prepreka za strane investitore.

Priča o neslozi sindikata stara je otprilike koliko i loš socijalni dijalog u Srbiji. Toliko da su već mnogi zaboravili kako to izgleda kada se sindikati i svi radnici u Srbiji okupe oko neke ideje i zbog nje izađu na ulicu ne bi li pokazali državi koliko im je stalo do nje. Da li bi zakoni o radu, pa i štrajku (koji se odavno najavljuje) mogli da isteraju radnike na ulice? Uskoro ćemo saznati.

Kako je propao sastanak sa Stros Kanom

Da velikog ujedinjenja neće biti, bilo je jasno i kada je vlast nedavno na sastanak sa specijalnim savetnikom Dominikom Stros Kanom pozvala sve sindikate. Samostalni sindikat je navodno odbio da prisustvuje tom sastanku, kako nezvanično saznajemo, zbog toga što su na isti pozvane i neke „nereprezentativne sindikalne organizacije“, ali i što je za zvanični jezik sastanka odabran – engleski. Tako pred narednu nedelju kada se očekuje zahuktavanje rasprave o tekstu zakona poslodavce i državu čekaju ujedinjena koalicija Orbović – Čanak s jedne, i Veselinović – Cvetanović – Savić – Matić, s druge strane. Da li će dva fronta s istim ciljem uspeti da se suprotstave čvrstim poslodavačkim stavovima i već pripremljenim, a od strane MMF-a poguranim, predlozima države?

„Reprezentativna“ razmirica

Ujedinjenje barem u dva sindikalna fronta donekle ohrabruje, ali nedovoljno. Sudeći prema svemu što se dešavalo poslednjih nedelja, nemoguće je očekivati da bi dva fronta mogla da se ujedine. Pogotovo ako se zna da postoji popriličan animozitet između, na primer, Samostalnog i KSS. Još iz vremena kada je KSS od tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića neposredno pred izbore dobio reprezentativnost. To je teško „pogodilo“ samostalce jer su oni smatrali da KSS to ne zaslužuje, kao i da se reprezentativnost ne dobija na takav način. Upravo ta reprezentativnost, na koju mnogi iz Sindikalnog fronta čekaju već godinama, pravi probleme. Organizacije okupljene u Frontu smatraju, s druge strane, da Čankova Nezavisnost ne zaslužuje mesto u SES-u. Eto u takvoj, potpunoj, razjedinjenosti sindikati su dočekali vladine mere i predloge za izmene zakona o radu.