Proveren kineski recept

Tokom prethodne dve decenije četiri faktora su najviše uticala na rast potražnje u svetu. Reč je o brzom rastu globalnog BDP-a, pojačanom stepenu urbanizacije u državama u razvoju, rastu broja svetskog stanovništva za 800 miliona po deceniji i značajnom smanjenju siromaštva. Zanimljivo je da je Kina u gotovo svim navedenim domenima bila najdinamičnija država. Ilustracije radi, broj Kineza koji žive u siromaštvu smanjen je u tom periodu za 650 miliona. Osim toga, Kina je najviše doprinela tome da se u proteklih dvadeset godina broj onih koji zarađuju između dva i 13 dolara dnevno, poveća za 1,5 milijardi. Ali, da li je realno očekivati da se trend koji je vladao između 1990. i 2010. nastavi u narednim decenijama? Da bismo odgovorili na to pitanje, trebalo bi da uzmemo u obzir nekoliko činilaca: rast tražnje, tehnološke promene, investicije, posvećenost borbi protiv globalnog zagrevanja. Imajući u vidu složenost tih faktora razmotrićemo ih kao međusobno povezane elemente. Između ostalog, neophodno je naglasiti da će u narednom periodu biti različit uticaj visokog nivoa potrošnje u Kini na proizvođače u Latinskoj Americi. Preciznije rečeno, takva situacija se neće isto odraziti na izvoznike poljoprivrednih proizvoda i na kompanije koje izvoze minerale i naftu.

Istovremeno, značajno je pomenuti da fiskalni i monetarni stimulansi koje Kina daje uvoznicima neće biti dovoljni za održavanje stope potražnje već je neophodno da se u kratkom roku odigra ekonomska „normalizacija“ razvijenih zemalja. Kao što znamo, to se, pre svega, odnosi na Evropu, ali ne treba zanemariti ni tešku situaciju u Sjedinjenim Državama i Japanu, na čija tržišta odlazi gotovo 45 odsto kineskih proizvoda. Čak i da bude nastavljen brz ekonomski rast Kine, male su šanse da ćemo u naredne dve decenije ponovo biti svedoci izuzetnog smanjenja stope siromaštva, kao što se dogodilo devedesetih godina prošlog veka. Takođe, predviđa se da će nulta stopa prirodnog priraštaja u Kini, a do 2025. godine mogla bi biti i negativna. Rezultat takvih kretanja mogao bi biti sve manji broj ljudi koji će biti u prilici da se izbavi iz siromaštva, iako će se primanja nekih uvećati sa dva na pet dolara dnevno, kao i sa pet na deset dolara. Taj trend će se različito odraziti na potražnju za kvalitetnijim proizvodima, kao što je hrana bogata proteinima, metali i nafta, ali Kina će zasigurno ostati glavna karika u tom lancu. Stoga, da bi se, posmatrano na srednji rok, cene hrane održale, druge države ili regioni trebalo bi da počnu da ulažu veći napor usmeren ka smanjenju stope siromaštva, odnosno da se ugledaju na Kinu koja je to učinila u bliskoj prošlosti. Imajući u vidu mogućnosti za razvoj proizvodnih linija, Podsaharska Afrika i Indija mogle bi prve da počnu da slede takvu praksu, utoliko pre što na tom području živi više od milijardu najsiromašnijih ljudi sveta.

Autor je bivši izvršni sekretar Komisije UN za Latinsku Ameriku i karipske države, ministar finansija i predsednik Centralne banke Argentine