Prugu po ravnici gradimo čitavu deceniju

Preciznije za dva sata i 45 minuta i to već 2024. godine, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić proteklog vikenda obilazeći radove na izgradnji ove pruge na deonici Beograd-Stara Pazova koju grade kineske kompanije.

Ovo deluje jako poznato, a razlog je što je još krajem 2015. godine isti čovek, ali tada u ulozi premijera rekao da će građani od 2018. godine moći da se voze ovom prugom, jer je dogovoreno da će deonica Beograd-Novi Sad biti do tada završena.

U međuvremenu, često pred izbore kao i sada, rokovi su pomerani pa je obećavano da će pruga biti završena 2020. pa onda 2022. godine.

Pre tri dana Vučić je rekao kako svi rade u roku i kako će radovi koje izvodi ruska državna kompanija RŽD od Stare Pazove do Novog Sada biti gotovi u avgustu 2021. godine i ta će pruga biti puštena u saobraćaj u septembru 2021. kada će se ići vozom za pola sata od Beograda do Novog Sada.

Vučić je rekao da je moglo da ide i brže.

„Nadao sam se da će ugovor za prugu biti potpisan ranije, ali se dugo pregovaralo, a uvek postoji bezbroj problema tokom infrastrukturnih projekata. Ja sam srećan i zadovoljan, voleo bih da je bilo godinu, dve brže, ali smo uradili nešto što niko u istoriji u Srbiji nije uradio“, poručio je Vučić.

Plan o izgradnji brze pruge i modernizaciji postojeće od Beograda do Budimpešte nastao je još 2014. godine kada je potpisan dokument sa Kinom i zanimljivo je da je tada Vučić izjavio da je „Srbija propustila mnoge vozove u prošlosti i mi više nemamo vremena za čekanje, niti imamo decenije za realizaciju ove evropske saobraćajnice“.

Možda nemamo decenije, ali će izgleda proći bar jedna cela decenija dok ova pruga ne bude gotova.

Ova trasa sastoji se od tri deonice.

Prva je Beograd centar (Prokop)-Stara Pazova od 34,5 kilometra koju grade kineske kompanije CCCC i Čajna railvej internešenel i koja košta 319 miliona evra, a koja se finansira iz kredita kineske Eksim banke i koja je i prva počela da se radi krajem 2017. godine. Pre nekoliko dana Vučić je najavio završetak u martu 2021. godine.

Druga deonica je od Stare Pazove do Novog Sada od 40 kilometara i obuhvata izgradnju vijadukta u Čortanovcima i tunel kroz Frušku goru.

Radovi na ovoj zahtevnoj deonici počeli su 16. marta 2018. godine (otprilike u vreme kada je trebalo već da stižemo vozom iz Beograda do Novog Sada za pola sata prema ranijim obećanjima vlasti), a najavljen je kraj izgradnje za avgust 2021. godine, mada je prvobitno rok bio kraj 2021.

Ovu deonicu gradi ruski RŽD takođe iz ruskog kredita za modernizaciju srpskih železnica. Vrednost samog projekta je oko 580 miliona dolara.

Treća deonica je i najduža, ali i najlakša.

To je trasa Novi Sad-Kelebija od 108,2 kilometra. Ugovor o izgradnji je potpisan 2018. sa kineskim kompanijama, a 2019. je zaključen ugovor o zajmu od 943 miliona evra od Eksim banke.

Radovi na ovoj deonici još nisu počeli, a u javnosti se ranije pominjalo da bi se i ruska kompanija mogla pridružiti Kinezima na izvođenju radova.

Završetak radova na ovoj deonici Vučić je najavio za 2024. godinu. Zanimljivo je da će biti potrebno čak četiri godine za izgradnju ove pruge po ravnom terenu.

Iako teško da je uporedivo, ali je ipak zanimljivo: pruga Brčko-Banovići dugačka 92 kilometra probijana kroz bosanska brda građena je od marta 1946. kada su počeli pripremni radovi da bi prvi voz prošao 7. novembra iste godine.

Goran Rodić iz Građevinske komore ističe ipak da je najveći problem bilo usklađivanje sa mađarskom stranom koja je imala poteškoće oko javnih nabavki.

„Na našem delu koliko znam nije bilo problema ni sa projektima ni sa eksproprijacijom. Mađari su imali zastoj zbog ispunjavanja pravila EU o javnim nabavkama. Za razliku od nas gde se po međudržavnom sporazumu odmah dodelio posao Kinezima, u Mađarskoj su morali da raspišu tender po propisima EU i zato je toliko trajalo potpisivanje ugovora. Treba reći da se ovde ne radi o brzim prugama kao po Evropi ili Japanu sa brzinom od 300 kilometara na sat, već je ovo pruga prvog reda čija će komercijalna brzina biti do 160 kilometara na sat, iako je ona projektovana za brzine do 200 kilometara na sat“, kaže Rodić.

On ističe da je dobro da imamo pruge tih brzina i da će njima pre svega ići kineska roba iz luke Pirej, ali da ove pruge zahtevaju održavanje, a mi već imamo problema sa tim.

„Održavanje košta, pa zato mora da se naplati tranzit, a za to je potrebno da imamo saobraćaj, a za to moramo da ponudimo kvalitet. Mi već imamo problema sa održavanjem 4.000 mostova i nema ko da radi to kvalitetno pošto je domaća Mostogradnja skrajnuta. Kada pogledamo kako sve rade Kinezi i Rusi pitam se čemu nam služi građevinska operativa“, napominje Rodić, dodajući da je rok od četiri godine za završetak pruge do Subotice neobično dug.

Građevinski inženjer Danijel Dašić smatra da bi tih stotinak kilometara pruge do mađarske granice po ravnom terenu trebalo da se gradi godinu-godinu i po najviše.

„Ali kad pogledamo naše infrastrukturne projekte sa tri elementa možemo da ih opišemo: nestručnost, neodgovornost i bahatost. Mislim da je njima najveći problem bio da obezbede netransparentno kinesko finansiranje i da zaobiđu bilo kakvu kontrolu trošenja tih sredstava. Prvo su najavljivali da će prugu od Beograda do Novog Sada da završe za dve godine, a onda su srušili i ono što smo imali i evo skoro već dve godine nemamo železnički prevoz između ova dva grada. Usput je uništena domaća građevinska industrija, pošto Kinezi uzimaju naše firme samo za minorne radove. Ali obećanja ništa ne koštaju, a deluje kao da naša Vlada i predsednik žive u budućem vremenu“, smatra Dašić dodajući i da ne bi trebalo da nama za izgradnju pruge na našoj teritoriji smeta odugovlačenje Mađara.