Pružanje prema sve kraćem guberu

Stručnjaci upozoravaju da veći problem od visine javnog duga predstavlja njegova struktura, s obzirom na to da ga dobrim dijelom čine stara devizna štednja, zatim dug lokalnih samouprava, obaveze po osnovu obeštećenja i državni zapisi. Situaciju dodatno otežava činjenica da Crna Gora nema razvijenu infrastrukturu i energetske objekte, a tu je i nezaobilazni Kombinat aluminijuma, čiji problemi predstavljaju veliki balast na plećima crnogorske ekonomije. Nema ni direktnih stranih investicija, bar ne u meri koja bi bila poželjna, pa se imajući sve to u vidu, logično nameće pitanje: kako i šta dalje? Neko će, možda, reći da je odgovor na to pitanje jednostavan i da podrazumjeva podizanje fiskalne discipline na viši nivo, ali problem je kako to postići u vremenu opšte ekonomske krize. Drugim riječima, da bi se proces zaduživanja usporio, neophodna je štednja, ali i ekonomski rast – ni jedno ni drugo nije lako postići u kriznim vremenima.

– Ukoliko nove pozajmice budu usmerene u potrošnju, to svakako neće biti dobro, ali treba podsetiti da se nijedna država, pa ni Crna Gora, ne može zaduživati ukoliko za to nema podršku Evropske centralne banke, ili Međunarodnog monetarnog fonda. Nužno je, takođe, smanjenje deficita, pa je u tom kontekstu važno pomenuti da je priprema zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti u završnoj fazi. Nacrtom tog dokumenta definisana su fiskalna pravila prema kojima budžetski deficit ne sme da premaši jedan odsto BDP-a i to samo u slučaju kada je njegov projektovani rast manji od 1,5 odsto. I u slučaju kada imamo investicioni kreditni rejting. Projekcije državnog duga kreću se oko 30 odsto BDP-a, a utvrđen je i prelazni period do 2025. godine, do kada dug ne smije preći 60 odsto BDP-a. Osim toga, trasirali smo i put kojim bi trebalo ići ukoliko želimo da javni dug svedemo na nivo do 45 odsto BDP-a – izjavio je Milorad Katnić, ministar finansija u Vladi Crne Gore, koji je učestvovao u radu okruglog stola održanog u Privrednoj komori Crne Gore.

Inače, neki ekonomski stručnjaci smatraju da će zakon o fiskalnoj disciplini, koji će na snagu stupiti 2014. godine, pomoći da se finansijski lakše prebrode 2015. i 2016. godina, kada na naplatu stiže glavnica obe emisije obveznica. I Centralna banka Crne Gore je u preporukama za vođenje ekonomske politike u narednoj godini, upućenim vladi, akcenat stavila na fiskalnu stabilnost. To je, prema ocjeni analitičara CBCG, preduslov opšte ekonomske stabilnosti i dugoročnog ekonomskog rasta. U tom dokumentu ističe se, takođe, da je neophodno javnu potrošnju prilagoditi objektivnim mogućnostima. Iz CBCG stižu upozorenja da bi dalji rast javnog duga mogao ugroziti budući ekonomski rast, dok na povećanje stope PDV-a gledaju kao na rezervnu varijantu.

– Fiskalna stabilnost je preduslov održivog ekonomskog rasta i razvoja, a disciplina njen ključni elemenat. Prema tome, država mora trošiti samo onoliko koliko su njene objektivne materijalne mogućnosti. Odnos poreskih obveznika prema državi takođe je važan jer neuredno izmirivanje obaveza ima za posledicu povećanje budžetskog deficita. S druge strane, nova zaduživanja padaju na teret građana i urednih poreskih obveznika – upozorava Radoje Žugić, guverner Centralne banke Crne Gore.

Jože Mencinger, profesor na Pravnom fakultetu u Ljubljani, kao najveći problem sa kojim se Crna Gora suočava kada je riječ o javnom dugu, apostrofira platni bilans. „Imate užasne brojke, mislim prije svega na 35 odsto BDP-a koji pokrivate stranim investicijama ili prodajom imovine. To je veći problem od zaduženosti – naglasio je Mencinger.

I štednja i rast

– Dilema – rast ili štednja sa kojom se svjet suočava, čini mi se da ne važi za Srbiju i Crnu Goru, s obzirom na to da ima prostora ne samo za uštede, odnosno za smanjivanje javne potrošnje, već i za privredni rast. Crna Gora ne treba da se upoređuje sa, na primjer, Japanom ili nekom drugom snažnom ekonomijom, već da se prilagodi situaciji. Činjenica je da je ponekad bolje limitirati javne rashode i planirati prihode, koje nije uvek lako predvideti. Ono što je važno jeste da se ne probiju rashodi jer ako se već deficit povećava, onda neka bar rashodi budu pod kontrolom – komentariše za Danas Vladimir Vučković, član Fiskalnog savjeta Srbije.