Šta će biti sa obećanjem države da će dati za prvo dete 500.000, za drugo 600.000 dinara?

Svi roditelji koji su dobili prvo dete od 1. jula primiće roditeljski dodatak u iznosu od 380.161 dinara, što je za 8.547 dinara više nego do sada.

Za drugo dete pomoć roditeljima biće 337.225 dinara, 7.582 više, i isplaćivaće se u 24 rate po 14.051 dinara. Takođe, paušal za nabavku opreme za dete iznosiće 7.025 dinara.

Roditelji trećeg deteta do jula su primali 1.977.862 dinara, a sada će dobijati 2.023.352 dinara u 120 rata, odnosno mesečno 16.861 dinara.

Za četvrto dete roditeljima će biti isplaćeno 3.035.029 dinara takođe u 120 rata, što je mesečno 25.291 dinara, navedeno je u saopštenju Ministarstva.

Ipak, to je značajno manje nego što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio početkom godine. Prema tom obećanju, već u aprilu ili maju trebalo je da bude uvećan iznos pomoći za prvo i drugo dete, na 500.000 i 600.000 dinara.

Ali kako Danas nezvanično saznaje, očekuje se da u septembru u skupštini bude zakon koji predviđa roditeljski dodatak od 500.000 za prvo, 600.000 za drugo, 2.280.000 za treće i 3.180.000 za četvrto dete. Plus jednokratni dodatak od 135.000 dinara za drugo i treće dete.

Jelena Ćirić Nikolić, urednica portala Bebac, objašnjava za naš list da je sada reč o redovnom povećanju koje se odnosi na usklađivanje sa potrošačkim cenama, a koje se sprovodi dva puta godišnje, prvog januara i prvog jula.

„Ovo povećanje je došlo u trenutku kada su roditelji očekivali dosta više obećanog novca, koji je trebalo da pristigne u maju. Razočaranje je veliko, jer su cene realno dosta porasle, a finansijski pritisci postali sve veći. Roditeljski portal „Bebac“ je pre dve sedmice poslao apel nadležnom ministarstvu da podseti na obećanja, s obzirom na to da je poslednja informacija koju je dala aktuelna ministarka bila da će u oktobru biti povećanje koliko je obećano“, kaže ona.

Naša sagovornica dodaje da je zbog toga veliki broj roditelja „oštećen“, ali da postoje najave da će povećanje biti isplaćivano retroaktivno, međutim da one nisu garant da će se to desiti.

„Ne možemo ništa uzimati zdravo za gotovo, dok zaista ne bude urađeno ono što je obećano“, ukazuje ona.

Pomenuto obećanje trebalo je da predstavlja meru za podizanje nataliteta u našoj zemlji, a koliko je stanje u Srbiji loše na tom polju vidi se i iz podataka Republičkog zavoda za statistiku, koji pokazuju da je prošle godine rođeno najmanje beba u novijoj istoriji.

Međutim, naša sagovornica podvlači da je više problem u nesigurnosti i nepoverenju građana u sistem, nego isključivo u novcu kojim bi se stimulisali da osnivaju porodicu.

„Jasno je da niko neće roditi bebu zbog para. Roditelji žele da proširuju svoje porodice isključivo u sigurnom društvu, koje će biti stabilno i gde će imati poverenje u sistem. Nažalost, iz izjave u izjavu, i iz obećanja u obećanje to poverenje se poljuljava, jer roditelji očekuju da se uradi ono što je rečeno“, upozorava urednica portala „Bebac“.

Sa druge strane, Dragana Soćanin iz udruženja „Roditelj“, kaže da sami roditelji treba da daju sud o tome koliki iznos dodatka im je dovoljan, i da se izjasne šta je to što je njima potrebno u ovoj ulozi.

„Treba pitati ljude koji dobijaju roditeljski dodatak da li je on u dovoljnom iznosu. Porodici sa decom je svaka finansijska pomoć dobrodošla, jer su finansijski zahtevi veliki. I nema veze sa tim da li je reč o jednom ili dva roditelja, i da li imaju stabilna primanja. Ali to nije sve što je roditeljima potrebno. Jako je važno da se poslovni sektor promeni, i da se vidi da li i koliko država može da ima uticaja na to. Da se majke sa porodiljskog vrate na svoja mesta, da dobiju naknadu koju zaslužuju u visini plate, i da trudnoća ne bude kazna već period koji može da istoleriše i država i poslodavac“, ukazuje ona.

Sagovornica Danasa dodaje da o pitanju visine roditeljskog dodatka treba da se oglase i ekonomisti, koji bolje mogu proceniti da li je to dovoljno kada se u poredi sa rastom cena, posebno stanarina i kredita u većim gradovima.

„Svaka lokalna samouprava treba da posmatra i proučava potrebe svoje zajednice i porodica koje ima u svom mestu, pa da u skladu sa tim i reaguje. Gradovi i opštine imaju svoje budžete, od kojih mogu izdvajati ili finansijska sredstva ili pružati neke usluge“, zaključuje Soćanin.