Pšenica, kukuruz, suncokret pojeftinili: Da li će ih pratiti cene prehrambenih proizvoda?

Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija u julu beleži pad cene žita za 39 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Iz tog razloga Vlada Srbije usvojila je Uredbu o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, kojom će biti smanjenja cena brašna.

Sniženje se odnosi na brašno T- 400 i T-500, u pakovanjima od po jedan kilogram, a građani će prilikom jedne kupovine moći da pazare najviše po pet kilograma obe vrste. Uredba propisuje da su sve trgovine u našoj zemlji obavezne da u ponudi imaju bar jednu vrstu brašna tip 500 po ceni od 49,99 dinara i bar jednu vrstu brašna tip 400, po ceni do najviše 54,99 dinara.

S druge strane, zbog prošlogodišnje zabrane izvoza ulja, veće zalihe suncokreta snizile su cenu ovog proizvoda sa 63 na oko 40 dinara po kilogramu.

Ipak, uprkos pojeftinjenju sirovih proizvoda, profesorka Poljoprivrednog fakulteta Natalija Bogdanov, mišljenja je da otkupna cena neće biti ključni faktor koji će opredeliti da li će cene gotovih proizvoda početi da opadaju.

„U nekoliko navrata videli smo da takve zakonitosti u Srbiji ne važe. Cena koju dobijaju neposredni proizvođači nije nužno vezana za ono što se dešava u konjukturi cena prerađenih proizvoda. Stoga, ulje, šećer i peciva verovatno neće pojeftiniti. To su berzanski proizvodi, te na njihove tokove cena učestvuje i ono što se dešava na spoljnom tržištu. Sa druge strane, domaći prerađivači imaju visoke troškove energije i transporta, koji će u narednom periodu još rasti, te ne treba očekivati niže cene u prodavnicama“, poručuje Bogdanov.

Nasuprot njenom viđenju, agroanalitičar Žarko Galetin smatra da će cene finalnih proizvoda postati povoljnije, ali da takvo stanje, bez sistemskog uređenja, nije optimalno rešenje na duže staze.

„Pod pritiskom nadležnih cene finalnih proizvoda će se verovatno smanjiti. Srbija ima autoritativan državni aparat, koji ume da napravi atmosferu poslušnosti i utiče na krajnje trgovce, a čak i na proizvođače – ako poželi da „smiri“ cene. Ipak, to će imati privremen efekat, i nije konačno rešenje nakon koga ćemo moći da odahnemo. Moguće je zaustavljanje rasta cena u kratkom vremenskom periodu i psihološko razdrmavanje javnost, ali ne na duži rok, jer su zakoni tržišta jači od toga. Ako je normalno da naš seljak proizvođač gubi, a da trgovac i prerađivač mnogo zarađuju, već na tom nivou treba da se zapitamo šta nije u redu, a ne samo kada nam cene u prodavnicama odu naviše“, ističe Galetin.

Naš sagovornik pojašnjava da se cene osnovnih namirnica proizvedenih od žitarica moraju formirati tako da ne budu na uštrb nikome u strukturi od proizvođača do potrošača.

„Sa druge strane, država mora voditi računa o ovim pitanjima, ali nadležni bi trebalo date probleme da reše na sistemski način. To bi značilo da je neophodno upodobiti zakonsku infrastrukturu tako da niko u celom lancu, od proizvođača primarnih proizvoda pa sve do artikala u prodavnici, ne bude oštećen. Drugim rečima, ne sme se dešavati da imamo toliko jeftin kukuruz odnosno žitarice, dok sa druge strane imamo ovako skupu svinjetinu. Zakonom je moguće urediti da ekstra profiteri ne zarađuju mnogo kao što je sada slučaj, te da se ubuduće ne bavimo posledicom već uzrokom“, ističe agroanalitičar.

Direktor poslovnog Udruženja mlinara „Žitounija“ Zdravko Šajatović, kaže za Danas da su upravo proizvođači brašna ti koji su oštećeni, jer uprkos jeftinim žitaricama, troškovi proizvodnje rastu toliko da poništavaju jeftiniju nabavku, dok im je prodaja sa druge strane ograničena.

„Ograničena cena brašna na proizvođače će delovati negativno, jer im se smanjuju prihodi. Uredba važi do 31. decembra, za pola proizvodnje, i prema njoj će proizvođači morati da isporučuju pola količina u odnosnu na isti period prethodne godine. Recimo, ako su u oktobru trgovinskim lancima isporučivali 100, sada će to biti 50 tona brašna, po novoj, ograničenoj ceni. Ono što me buni je iz kog razloga se u Uredbi Vlada nije pozvala na Zakon o uređenju tržišta poljoprivrenih proizvoda, nego na Zakon o trgovini. U tom zakonu piše da Vlada može ograničiti cene u slučaju tržiših poremećaja, ali i da troškove takve politike snosi državni budžet, a ne proizvođač“, pojašnjava naš sagovornik.

On dodaje da svaka obaveza treba da ima i pravo, te da stoga mlinari zahtevaju da im se cene energenata ne menjaju do kraja godine.

„Ako su već smanjili prihode proizvođačima brašna, onda nisu trebali da im povećaju troškove. To su duple makazice – smanjiti prihode a povećati cene energenata. Proizvođačima već pristižu ugovori od Srbijagasa da im je cena povećana od 1. oktobra za 44 odsto. Stoga, naš predlog je da, u vreme dok traje ova Uredba, ne podižu cenu energije. Ne tražimo da se cena smanji, već da za proizvođače kojima je ograničena prodajna cena, ostane stara cena gasa“, poručuje Šajatović.

Na slične probleme ukazuje i predstavnik Unije pekara Srbije Zoran Pralica, koji ističe da je niža cena pšenice obezvređena drugim troškovima u čitavom sistemu, od prerade do gotovih proizvoda, a koji se, pored energenata, odnose i na cenu stočnog brašna.

„Cena stočnog brašna koje predstavlja ostatak od 30 odsto prilikom mlevenja kilograma brašna, sada je 10, a bila je 26 dinara. To maltene anulira šansu da cena brašna bude niža. Sa druge strane, ono što pekarstvo najviše pogađa je cena nafte, jer se od nje prave kesice, gume, točkovi za transport, korpe… Sve što je vezano za pekarstvo, drastično je poskupelo zbog ovog energenta. Takođe, slede poskupljenja struje i plina, a sve što koristimo u industrijskom pekarstvu funkcioniše na tim energentima“, pojašnjava Pralica.

Ipak, na pitanje da li će pekarski proizvodi pojeftiniti nakon Uredbe koju je Vlada donela, naš sagovornik predočava da se to neće dogoditi, zato što se ona odnosi samo na manje količine brašna namenjene distribuciji građanima.

„Uredba Vlade odnosi se samo na pakovanja brašna od kilogram, koje je namenjeno građanima i nema veze sa industrijom koja ga dobija u džakovima od 50 kilograma. Taj deo programa nije na režimu Vlade, te se cena za veće količine brašna nije smanjivala. Međutim, iako nismo najbolje prošli, zadržali smo stav da ćemo zadržati aktuelnu cenu hleba od 54 dinara“, otkriva Pralica.

Stoga, uprkos činjenici da će Srbija ove godine imati višak oko 2,5 miliona tona i kukuruza i pšenice, prema rečima mlinara i pekara, zbog generalne inflacije, a posebno uvećanih cena energenata, ne otvara se prostor za pojeftinjenje pekarskih i drugih proizvoda napravljenih od žitarica.

Podsećamo, prema poslednjim podacima sa Produktne berze, kilogram kukuruza bez PDV-a koštao je oko 16, pšenice oko 19  a suncokreta oko 40 dinara.