Pšenica u Srbiji i dalje skupa: Da li će je ukrajinski izvoz oboriti i vratiti „na normalu“?

Samo od početka avgusta do kraja decembra iz crnomorskih luka je, kako prenose ukrajinski mediji, brodovima otišlo više od 15 miliona tona žitarica, a cena pšenice je sa nekih 400 evra po toni na svetskom tržištu koliko je bila u martu poslednjih nedelja pala na 200 do 300 evra.

U pojedinim državama, poput Poljske, u kojoj su se ratari i pobunili, cena je pala i niže, na nekih 150 do 170 evra po toni. Sve to bi moglo da utiče i na Srbiju iako smo mi imali vrlo dobru, rodnu godinu.

Proizvođače brine to što su zbog zabrane i ograničnog izvoza tokom proleća žitarice bile u skladištu. Sada kada je izvoz slobodan cena pada i gotovo sigurno sa tim novcem neće moći da pokriju troškove setve koja je završena i koja je, sudeći prema rečima domaćih ratara, bila najskuplja u istoriji.

“Sve to utiče na poljoprivrednike u Evropi, ali i na nas, cene goriva su velike, kao i repromaterijala, a ovo nam je bila najskuplja setva pšenice u istoriji, a dolazimo u situaciju da će se cena pšenice vratiti na nivo od ranije, dok troškovi samo rastu”, ističe za Danas Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

On kaže da će neka semena za proleće biti znatno skuplja u odnosu na to kako je bilo prošlog proleća.

“Iz dana u dan cene naših proizvoda padaju i niko se tim povodom ne oglašava i ne reaguje. Cena pšenice je nekih 30 dinara, kao i kukuruza, a mi se sa tim ne pokrivamo jer smo imali veliki rast cena repromaterijala”, napominje Jakšić.

Cena pšenice na Produktnoj vberzi u Novom Sadu je nekih 33 do 34 dinara, kukuruz je na 31 dinar, a soja je sa 80 dinara u septembru u decembru pala na 64 do 65 dinara.

Jakšić kaže da su Robne rezerve izašle sa cenom od 40 dinara za pšenicu i malim količinama, ali da je jako teško doći do toga da se njima preda, jer skladištari imaju već svoje kooperante.

“Opravdana je zabrinutost, u jako smo nezavidnom položaju, trebalo bi da imamo i sastanak. Problem je što kada padaju cene mi smo prepušteni tržištu i onda je ono slobodno, a kada cene krenu gore ne pušta se slobodno tržište. Tako je bilo kada su krenule cene suncokreta gore, tako je bilo i kada je bila zabrana, posle i ograničenje izvoza”, napominje Jakšić.

Ako se ovako nastavi, kako kaže, poljoprivrednici treba da reaguju i vide na koji način da spreče pad cena kod nas.

“Nismo mi daleko, imamo dosta robe za izvoz i zašto bi neko od nas kupovao ako ima od Ukrajine po znatno nižoj ceni”, ističe Jovica Jakšić.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran podseća za Danas da je cena pšenice u martu dostigla kod nas 420 evra po toni što je bio istorijski maksimum. Prostran kaže da situacija sa pšenicom u Rusiji i Ukrajini uvek utiče dosta na sve ostale jer su te dve zemlje najveći proizvođači pšenice na svetu.

“Sadašnja cena pšenice je kod nas i dalje na visokom nivou, jer je prošle godine bila negde na nivou do 250 dolara po toni. Tržište je sada počelo da funkcioniše, krenuli su brodovi iz Ukrajine, desetine milione tona je izašlo iz luka i ja bih rekao da još cena nije na nivou koji je bio pre ratnih događanja”, ističe Prostran.

Visoka cena pšenice je do sada odgovarala proizvođaćima u svetu koji su ubirali plodove, i jasno je, kako kaže, da im sada ne odgovara kada pada, odnosno kada se vraća u normalu.

“U Srbiji smo imali solidnu godinu, imali smo 3,5 miliona tona pšenice, bilo je i zaliha od prošle godine i jasno je što proizvođačima ne odgovara sada pad cena jer je izvoz dugo bio ograničen. I naši proizvođači su mogli da reaguju kao i poljski jer su im visoki troškovi sada bili u setvi i ove jeseni, visoka cena goriva, đubriva, semena, a onaj koji je primenio punu agrotehniku njemu sigurno ne odgovara sadašanji nivo cena”, kaže Milan Prostran.

Njima bi, napominje, više odgovarale cene koje smo imali proletos kada se desio jedan cenovni bum, nezabeležen u skorijoj istoriji što bi sada proizvođači hteli da zadrže.