Punjači za e-automobile biće obavezni: Šta sve novo donose izmene Zakona o planiranju i izgradnji

„Cilj izmene zakona je i praćenje novih trendova građevinskih materijala i izvođenja radova, kao i otklanjanje kolizionih odredbi sa drugim propisima, što bi trebalo da dovede do ujednačavanja prakse u postupanju“, istakla je ona na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji u Privrednoj komori Srbije.

Damnjanović je rekla da su ciljevi izmenjenog propisa i podizanje značaja prostornog planiranja i urbanizma, „jer je potrebno omogućiti da postoji planski dokument koji se direktno primenjuje i na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi i koji jedini garantuje zakonitu gradnju“.

„Vraća se u praksu i Agencija za prostorno planiranje Srbije, koja je bila ukinuta, a koja će se na sveobuhvatan i stručan način baviti svim releventnim pitanjima prostornog planiranja i urbanizma“, istakla je ona i navela da će se deo ovlašćenja sa resornog ministarstva preneti na tu agenciju.

Izmene zakona, kako je dodala, predviđaju i uvođenje funkcije glavnog državnog urbaniste koji će koordinisati saradnju između svih učesnika u postupcima planiranja i urbanizma.

„Takođe, 70 odsto teritorije svake jedinice lokalne samouprave mora biti pokriveno planskim dokumentom, na osnovu koga se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno plan koji se može direktno primeniti“, rekla je Damnjanović.

Pokušaće se, kako je navela, najpre na velikim gradlištima, uspostavljanje sistema “global view”, a građevinski dnevnik će se ubuduće voditi u elektronskom obliku.

Naglasila je da će izmene zakona obeležiti i uvođenje elemenata zelene gradnje.

Damnjanović je naglasila kako je izmenama propisa predviđeno uvođenje obaveza da se prilikom svake kupoprodaje ili davanja u zakup nekretnine, prilkom notarske ili sudske overe, priloži sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, poznat kao energetski pasoš, a građenima je dat prelazni rok od 10 godina da pribave taj dokument.

Izmenama zakona uvodi se i termin elektromobilnost, pa će tako građevinari biti u obavezi da prilikom izgradnje pored parking ili garažnih mesta predvide i obavezna mesta za punjače za e-automobile.

Prema njenim rečima, biće pojačana zaštita prirodnih i kulturnih dobara, pa je tako, između ostalog, pored stručnog nadzora, za objekte koji su pod zaštom predviđen i konzervatorski nadzor.

Izmenama zakona predviđeno da javna preduzeća bez naknade izvrše priključenje na postojeću infrasktrukturu, a te obaveze bi bili oslobođeni vlasnici objekata koji već koriste obnovljive izvore energije.

Damnjanović je objasnila da su finansijske analize pokazale da bi trošak tih priključaka bio vrlo brzo nadoknađen kroz naplatu od većeg broja korisnika.

“Zakonom nije direktno predloženo ukidanje Zakona o konverziji uz naknadu, ali je rečeno koje ketegorije lica više nemaju obavezu da plate naknadu za pretvaranje prava korišćenja na građevinskom zemljištu u javnoj svojini u pravo svojine. Četiri kategorije će biti pod posebnim režimom i za nih nije predviđeno oslobađanje, to su zemljoradničke i stambene zadruge, društvena preduzeća, sportska društva i udruženja i sva lica koja na koje se primenjuju razni sporazumi o sukcesiji“, precizirala je Damnjanović.

Ona je objasnila i da sportska društva i udruženja neće moći da pretvore pravo koriščenja u pravo svojine bez naknade sve do donošenja zakona kojim se sprovodi privatizacija u sportu.

Aleksandra Damnjanović je rekla da će biće predloženo ukidanje leks specijalisa na izgradnju linijske infrastrukture od posebnog značaja za Srbiju.

Damnjanović je navela kako je umesto izrade novog zakona o planiranju i izgradnji, nakon razmatranja procenjeno da je trenutno bolje da se uradi 11 izmena zakona koji je donet 2009. godine, dok će svi podzakonski akti biti doneti u roku od 60 dana.

Prema njenim rečima, paralelno će se raditi i izmene drugih zakona poput Zakona o upisu u katastar, izmena Zakona o komunalnim delatnostima, kao i izmene pojedih odredbi Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada.

Damnjanović je precizirala da je u Srbiji trenutno aktivno više od 120.000 gradilišta.