foto FoNet/MGSIOd predstavnika vlasti smo više puta mogli da čujemo kako opozicija daje demagoška obećanja bez pokrića, dok oni daju realna obećanja koja ispunjavaju. Stvarnost ih je, međutim, demantovala i u godini za nama, u kojoj je Istinomer zabeležio niz neispunjenih obećanja i probijenih rokova za završetak infrastrukturnih projekata.
Na novogodišnje novinarsko pitanje šta kao ministar može da obeća građanima što će biti ispunjeno u 2022. godini, ministar Tomislav Momirović je uoči prošle Nove godine odgovorio da predstavnici aktuelne vlasti ne moraju da daju obećanja, jer sve što kažu to i ispune.
Da smo ocenjivali ovu izjavu, bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dobio bi ocenu “kratke noge”, jer je ova izjava u toj meri neistinita da je smešna.
Samo u prošloj godini Istinomer je zabeležio 11 neispunjenih, jedno “ni započeto” i nijedno ispunjeno obećanje predstavnika aktuelne vlasti. Da ironija bude veća, čak 66 odsto neispunjenih obećanja odnosila se na infrastrukturne projekte za koje su bili odgovorni Momirović i njegovo ministarstvo.
Kašnjenje radova, probijanje rokova po zna koji put i nova obećanja u vezi sa završetkom puteva i saobraćajne infrastrukture obeležili su i 2022. godinu, iako je bivši ministar građevinarstva pokušavao da nas ubedi da “ako projekat kasni dva meseca – to nije kašnjenje, to je na vreme”.
Ovu alanfordovsku izjavu Istinomer je ocenio kao zloupotrebu činjenica, jer je reč o klasičnoj manipulaciji i pokušaju bivšeg ministra da nonšalantnim odnosom prema rokovima, relativizuje sopstvenu odgovornost za propuste u sektoru koji je vodio. I ne samo sopstvenu, već i odgovornost vladajuće stranke, a pre svega njenog predsednika, koji je obilazio gradilišta, postavljao rokove i čak se svojevremeno hvalio da je lično crtao autoputeve i koridore.
Stoga ne čudi što je upravo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, iako mu infrastruktura nije u opisu posla, imao najviše neispunjenih obećanja u prošloj godini.
Neispunjeno je ostalo njegovo obećanje da ćemo obilaznicu oko Beograda, čija je izgradnja počela u julu 2018. imati do 2021. godine. Nismo dobili ni završen auto-put do Kruševca, iako je predsednik krajem 2019. rekao da će prva deonica Moravskog koridora – od Pojata do Kruševca, biti izgrađena za dve godine, dakle do kraja 2021.
Suprotno Vučićevim obećanjima s kraja 2019, odnosno iz juna 2020. godine, do kraja 2022. nisu završeni ni auto-put od Rume do Šapca ni brza saobraćajnica Valjevo-Beograd.
Do kraja prošle godine nije završena ni “Tiršova 2”, iako je predsednik u septembru 2018. rekao da je “realan rok” za završetak celog projekta. Umesto toga, izgradnja “Tiršove 2” nije odmakla dalje od temelja, a novi rok za završetak pomeren je na početak 2025.
Posle predsednika Vučića po broju neispunjenih obećanja je bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a sadašnji ministar unutrašnje i spoljne trgovine.
Tomislav Momirović je pre dve godine obećao da će deonica od Preljine do Požege, na auto-putu “Miloš Veliki“, biti završena do kraja 2021. Međutim, ne da nije završena samo ta deonica, nego do obećanog roka nije završena ni trećina tog auto-puta od Preljine do Pakovraća.
Nije ispunjeno ni Momirovićevo obećanje da će gradnja brze pruge Beograd-Niš početi u oktobru 2022. godine, dok je kao “ni započeto” ocenjeno njegovo obećanje da će brza saobraćajnica od Bačkog Brega do Nakova, koja će spojiti Sombor i Kikindu, početi da se gradi 2021.
I predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić našla se na spisku predstavnika vlasti koji su davali prazna obećanja. Iako je u novembru 2020, tokom obilaska radova na mostu koji će biti deo auto-puta Beograd-Sarajevo, najavila da će radovi na deonici od Kuzmina do Sremske Rače biti završeni do kraja 2022, to se nije dogodilo, a kao novi rok najavljen je kraj ove godine.
Ni bivši zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić se nije proslavio kao političar koji uvek drži reč.
Suprotno njegovom obećanju da će tokom 2021. kompletan autobuski saobraćaj biti prebačen na autobusku stanicu u bloku 42 na Novom Beogradu, izgradnja stanice i dalje faktički stoji u mestu. Ovde moramo da podsetimo da je prema obećanju Aleksandra Vučića autobuska stanica trebalo da bude izmeštena još u leto 2015. godine, ali su se od tada nizala samo neispunjena obećanja i pomeranja rokova.
Ostalo je neispunjeno i Vesićeve obećanje iz septembra 2019. da će izgradnja mosta na Adi Huji početi 2021. Vesić je, podsećamo, početak izgradnje tog mosta najavljivao za 2019, pa za 2020, a onda i za 2021. Ostaje da vidimo da li će izgradnja mosta preko Ade Huje najzada krenuti početkom ove godine, kao što je bivši zamenik gradonačelnika Beograda iznova obećao.
Goran Vesić je u međuvremenu zamenio Tomislava Momirovića na funkciji ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i najavio da će ono što bude radio biti kontinuitet sa njegovim prethodnicima i sprovođenje iste politike. Ako bismo bili zlonamerni, mogli bismo da zaključimo da to znači i nastavak politike rastegljivih rokova i neispunjenih obećanja. I to je tako.
Izvor: Istinomer
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
