Obavezno penzijsko osiguranje u Srbiji osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, to jest kao proces u kome trenutno zaposleni uplaćuju sredstva u penzioni fond kako bi mogle da se isplaćuju penzije onih koji su završili svoj radni vek i penzionisali se.
Da bi ovaj sistem funkcionisao neophodno je da barem tri zaposlena uplaćuju sredstva od kojih će se isplaćivati penzija jednog penzionera – saopštila je juče Partija ujedinjenih penzionera Srbije.
„Sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih, negativan prirodni priraštaj i odlazak mladih na privremen ili trajan boravak u inostranstvu samo su neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate zarađenih penzija prethodnih generacija. Dodatan problem koji je donela informatička ekspanzija i tehnološki napredak u svetu predstavlja i sve veća automatizacija proizvodnih procesa. Proces masovne robotizacije bi trebalo da se posmatra kao tehnološka nadmoć onih koji je kontrolišu. Prema podacima Međunarodne federacije robotike, broj robota će u svetu porasti za 1,4 miliona, a trenutno na 10.000 industrijskih radnika ide 50 robota (u automobilskoj industriji Italije, Nemačke ili Japana na 10 radnika dolazi jedan robot). Kompanije sa tehnološki intenzivnim procesom rada, a manjim učešćem radne snage koje ostvaruju izuzetno visoke profitne stope trebalo bi da budu jedne od začetnika posebnog fonda koji bi služio kao rezerva za slučaj problema u redovnom funkcionisanju isplata penzija. Mi iz PUPS-a predlažemo da se to nazove „Fond tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija““, predlažu u PUPS-u.
Kako navode, u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, 1.716.274 naših sugrađana prima penzije, što predstavlja odnos 1:1,5. Kada bi svi nezaposleni našli posao, odnos bi bio 1.1,45, što opet nije dovoljno za održivost ovakvog penzijskog sistema.
Prema podacima Fonda PIO, u poslednjih 10 godina smo prosečno imali 13.000 penzionera više, a najveći porast u poslednjih 20 godina je bio 1997. godine, kada je broj penzionera porastao za 56.000 korisnika. Prema nekim procenama, između 2022. i 2024. godine broj penzionera u Srbiji će biti između 1.950.000 i dva miliona, a s druge strane će biti oko 1.800.000 zaposlenih, dodaju u PUPS-u.
„Problem finansijske održivosti penzijskog sistema ukoliko se broj zaposlenih smanjuje a broj penzionera raste države prevazilaze povećanjem zaposlenosti, produženjem radnog veka ili garancijom države koja iz budžeta obezbeđuje nedostajuća sredstva za isplatu penzija a ponegde se formiraju rezervni fondovi sa istom namenom. U Finskoj, na primer, postoji takozvana „target penzija“ koja se dodeljuje po osnovu prebivališta, dok u Švedskoj postoji institut garantovane penzije. U Nemačkoj je u tu svrhu razvijen program socijalne pomoći. Ako se u Srbiji nastave sadašnji populacioni i ekonomski trendovi, uskoro može doći do situacije da penzije budu na nivou osnovne socijalne pomoći ili tek nešto više od toga. Jedno od rešenja za ovaj problem je uvođenje socijalnih penzija“, veruju u PUPS-u.
Kako kažu, jedno od rešenja problema penzijskog sistema u neposrednoj budućnosti jeste i stvaranje uslova da mladi u značajnijem broju ostaju na selu i istovremeno u većem broju ulaze u sistem penzijskog osiguranja. Za to je prvenstveno potrebna razvijena komunalna i putna infrastruktura, obrazovne i zdravstvene institucije i mogućnost ostvarivanja dovoljnih prihoda za „urbani život u ruralnoj sredini“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
