U kompaniji Fijat automobili Srbija nema zaliha gotovih vozila. Naprotiv, svi modeli „fijata 500L“ isporučuju se, poznatim kupcima, uglavnom u evropskim zemljama, odmah po silasku sa montažnih traka. Od oktobra prošle godine, do kraja februara, kupci iz Italije, Nemačke, Francuske i još nekih zemalja poručili su ukupno 38.500 automobila. I mada u Fijatu ističu da je „500L“ jedini model u svojoj klasi koji beleži konstantan rast prodaje, kao i da će u martu krenuti izvoz u Veliku Britaniju, a potom i u SAD, ipak, dugoročnom poslovnom strategijom te kompanije zacrtan je i izlazak na nova tržišta, pri čemu je rusko jedno od najinteresantnijih.
– Sa sadašnjom cenom „fijata 500L“ od oko 15.000 evra i carinom od 25 odsto, taj automobile bi bio skup za rusko tržište, koje inače beleži rast. Ukoliko bi se, međutim, postigao dogovor o bescarinskom izvozu, mogli bismo Rusima da prodamo od 10.000 do 20.000 vozila godišnje. Na Vladi Srbije je da o tome pregovara – izjavio je ovih dana generalni direktor kompanije FAS-a Antonio Čezare Ferara, koji je o izvozu u Rusiju razgovarao sa premijerom Ivicom Dačićem i ministrom privrede i finansija Mlađanom Dinkićem.
Premijer Dačić je tom prilikom potvrdio da početkom aprila putuje u Moskvu, i da će jedna od tema razgovora sa tamošnjim zvaničnicima biti upravo izvoz, bez carine, srpskih automobila u Rusiju. On je ocenio da će to biti teško ostvarivo, ali da će Vlada Srbije učiniti sve kako bi se povećao izvoz Fijatovih automobila proizvedenih u Kragujevcu. Odgovor na pitanje: zašto je bescarinski izvoz teško realizovati kad sa Ruskom Federacijom imamo potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, treba potražiti u odredbi tog sporazuma kojim je propisano da proizvod iz Srbije mora biti 51 odsto domaćeg porekla. To praktično znači da je u tom postotku napravljen od domaćih sirovina, ili da su u njega ugrađeni, u Srbiji proizvedeni, delovi i pozicije. Da razloga za optimizam ima, govori podatak da „fijat 500L“ zadovoljava taj kriterijum, s obzirom na to da se u taj model automobila ugrađuje čak 67 odsto delova i pozicija proizvedenih u Srbiji. Ali ograničavajuća okolnost je to što Sporazum (potpisan 2000, a potom u nekoliko navrata liberalizovan) ima poduži spisak proizvoda i sirovina izuzetih iz režima slobodne trgovine sa Ruskom Federacijom. Na tom spisku su se, pored kamiona, autobusa, traktora, kompresora pamučnih tkanina, penušavih vina, određenih vrsta sireva i još nekih proizvoda, našli i putnički automobili, kao i druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica, uključujući karavane, kombije i vozila za trke.
Od premijera Dačića se, dakle, očekuje da ubedi ruske pregovarače da automobile proizvedene u kragujevačkoj fabrici povuku sa spiska izuzetaka od režima slobodne trgovine, odnosno da se „fijatu 500L“ omogući izvoz u Rusiju bez carine. Dobri poznavaoci ove problematike slažu se sa Dačićevom procenom da će Rusi teško prihvatiti takav zahtev, pre svega zato što štite svoju automobilsku industriju. S druge strane, Fijat namerava da u Ruskoj Federaciji izgradu fabriku, o čemu su predsednik Vladimir Putin i generalni direktor Fijata Serđo Markione već potpisali sporazum. To bi, procenjuje se, otvorilo vrata bescarinskom izvozu u Rusiju rezervnih delova i komponenti za prvu ugradnju iz fabrika Fijatovih dobavljača, lociranih u Srbiji. Osim toga, Sporazumom o slobodnoj trgovini predviđeno je da delovi za automobile mogu da se plasiraju na rusko tržište bez carine, što kooperantima Fijata otvara mogućnost za izvoz komponenti i delova. Ima indicija da bi Fijatovi dobavljači u Srbiji, delovima i pozicijama, mogli da snabdevaju i fabrike ovog italijanskog proizvođača u Poljskoj, Turskoj i Italiji. Utoliko pre što će proizvodnja ne samo automobila nego i delova, i u narednom periodu biti jeftinija u Srbiji nego u Italiji, Poljskoj, pa i u Rusiji i Turskoj.
Zanimljivo je podsetiti da je do devedesetih godina prošlog veka automobilska industrije Srbije (i nekadašnje Jugoslavije), u okviru tzv. industrijske kooperacije, tesno sarađivala sa proizvođačima putničkih vozila u Rusiji i Poljskoj. Godišnja razmena Zastave sa ruskim i poljskim partnerima dostizala je ekvivalent od 30.000 automobila godišnje. Stoga je izlišno napominjati koliko je saradnja sa ruskim i poljskim proizvođačima bila profitabilna za Zastavu. No, ta vremena su nepovratno prošla, te će predstojeći pokušaji premijera Ivice Dačića da ubedi Ruse da omoguće bescarinski izvoz srpskih automobila najverovatnije biti – nemoguća misija.
Vremeplov
Do devedesetih godina prošlog veka Zastavine fabrike „21. oktobar“ iz Kragujevca, „5. septembar“ iz Surdulice, ili Utenzilija iz Beograda, isporučivale su ruskoj kompaniji Avtovaz iz Toljatilja hladnjake, volane, delove od plastike, mikromotore za pokretanje brisača. Zauzvrat, Zastava je dobijala gotove „lade“, koje su u Kragujevcu, pre slanja u prodajnu mrežu, bile samo dobro oprane. Po istom principu poslovalo se i sa poljskim FAS-om, odakle su stizali „polonezi“ i automobili „126P“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
