Put u privatizaciju ili efikasno upravljanje: Šta znači prelazak EPS-a u akcionarsko društvo

Ne zbog greške novinara, već zbog naglog zaokreta u politici države prema EPS-u iako je 2014. godine donet zaključak vlade o reorganizaciji ovog javnog preduzeća u akcionarsko društvo.

Šest godina kasnije, Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije usvojio je odluku i dao predlog Vladi da promeni formu EPS-a u zatvoreno akcionarsko društvo sa 100 odsto akcija u vlasništvu države.

U obrazloženju ove odluke navodi se da bi prelazak u AD doprineo „postizanju maksimalne efikasnosti poslovanja, uspostavljanju efikasnog sistema upravljanja i vođenja poslova, racionalnijem korišćenju kadrovskog potencijala i povoljnijim uslovima za efikasnije otvaranje i razvoj tržišta, kao i ostvarenju opštih i posebnih ciljeva definisanih Strategijom“.

NO EPS-a poziva se na zaključak vlade iz 2014. godine, na Zakon o pravu na besplatne akcije, mada ne predlaže podelu besplatnih akcija, kao i na Strategiju državnog vlasništva i upravljanja preduzećima u vlasništvu Republike Srbije od 2021. do 2027. godine prema kojoj bi javna preduzeća trebalo da pređu ili u formu DOO (društvo sa ograničenom odgovornošću) ili AD (akcionarsko društvo).

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija podseća da u vlasništvu države postoje javna preduzeća, akcionarska društva i akcionarska društva koja su obavezna da primenjuju zakon o javnim preduzećima.

„Recimo Telekom je u državnom vlasništvu i na njega se ne primenjuje Zakon o JP, ali druga preduzeća kao na primer Železnice, iako su AD, moraju da ga primenjuju.

Akcionarska društva za koja ne važi Zakon o JP recimo ne moraju da biraju direktora na konkursima, ne postavlja ga Vlada, Vlada ne mora da da odobrenje za program poslovanja. Organizaciono kada je država jedini akcionar, Skupštinu akcionara predstavlja jedna osoba. Mislim da što se tiče upravljanja, da bi EPS morao da primenjuje i dalje zakon o javnim preduzećima“, ističe Nenadić.

On dodaje i da je teško videti kako bi puka promena forme mogla da unapredi poslovanje preduzeća.

„U obrazloženju Nadzornog odbora se navodi unapređenje poslovanja kad se promeni u AD. Bilo bi zanimljivo kako Nadzorni odbor EPS-a vidi da bi došlo do unapređenja i šta to nisu mogli da urade sada kao JP, a što će moći kada bude AD sa jednim akcionarom-državom“, pita se Nenadić.

On vidi jednu razliku između javnog preduzeća i akcionarskog društva koja bi mogla biti i ključna za EPS.
„Javno preduzeće ne može da se privatizuje, a akcionarsko društvo može. To je i razlog zašto je prva pomisao mnogih na ovu vest bila upravo da se namerava privatizacija ovog preduzeća“, kaže Nenadić.

Da bi prelazak EPS-a iz JP u AD mogao otvoriti vrata privatizaciji smatra i konsultant iz oblasti energetike Dilojta Željko Marković.
„Transformacija Elektroprivrede Srbije (EPS) iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, osim što bi doprinela podizanju efikasnosti poslovanja, otvara vrata privatizaciji i traženju strateškog partnera, ali da li će se to realizovati zavisi od države, za sada takva odluka nije doneta“, rekao je Marković za Betu.

Marković je rekao da transformacijom EPS-a u akcionarsko društvo proizvodnja i snabdevanje električnom energijom više nisu komunalne delatnosti.

„Privatizacija EPS-a je stvar političke odluke. Za sada EPS ostaje zatvoreno akcionarsko društvo, što znači 100 odsto u državnom vlasništvu, kao i energetski sistemi u velikom broju zemalja u svetu“, rekao je Marković.

Dodao je da veća efikasnost poslovanja i korišćenja kadrovskog potencijala nije jedini razlog za transformaciju i da je tome moglo da se stremi i u formi poslovanja EPS-a, kao javnog preduzeća.

Marković je rekao da bi se u ovom trenutku privatizacija teško realizovala čak i da se donese takva odluka jer EPS najveći deo proizvodnje ostvaruje upotrebom uglja, koji tokom zelene tranzicije treba da se izbaci iz upotrebe, pa je teško očekivati da će se pojaviti zainteresovani kupac za tu kompaniju.

U ovom trenutku, kako je rekao, ako bi se donela odluka o privatizaciji, EPS bi možda mogao da potraži manjinskog akcionara koji bi obezbedio deo potrebnih ulaganja u proširenje i modernizaciju kompanije.

Prema njegovim rečima postoji mogućnost i da se, ako bi Vlada Srbije donela odluku o privatizaciji, EPS pretvori u otvoreno akcionarsko društvo i deo akcija listira na berzi kako bi došao do novca za investicije.

„EPS je važan resurs i mislim da bi trebalo da ostane u većinskom državnom vlasništvu. Ako se donese odluka da postane zatvoreno akcionarsko društvo akcionari neće moći da postanu ni radnici i bivši zaposleni koji su se opredelili da ne uzimaju akcije drugih kompanija, već čekaju privatizaciju EPS-a“, rekao je Marković.

U vreme kada je prvi put EPS trebalo da postane akcionarsko društvo na čelu Nadzornog odbora nalazio se Branko Kovačević, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
On je od novembra 2014. do 2021. godine obavljao ovu funkciju.
Za Danas on kaže da je to trebalo da se završi još 2016. godine, da je 14 zavisnih preduzeća centralizovano, ali onda se stalo.

„Glavni problem je status EPS-a kao javnog preduzeća. Po Zakonu o JP, EPS je morao da 75 odsto profita uplaćuje u budžet. U moje vreme EPS je godišnje po svim osnovama u budžet uplaćivao po 900 miliona evra. Zato nije ni bilo sredstava za investicije. A dug za struju 600 preduzeća u restrukturiranju je takođe podneo EPS. Javna preduzeća nigde ne postoje. Ta forma je izmišljena devedesetih godina. Ne može tu ništa ni profesionalni menadžment, ako se ne promeni forma“, napominje Kovačević.

Advokat Branko Pavlović, nekadašnji direktor Agencije za privatizaciju, ističe da se samim prelaskom iz JP u AD pri čemu je država jedini akcionar ne bi mnogo promenilo u poslovanju kompanije.

„Ako imate manjinskog partnera oni bi mogli da imaju bar neku mogućnost kontrole nad upravljanjem preduzeća. Morali bi da se prave i objavljuju godišnji izveštaji, planovi poslovanja i drugi dokumenti, akcionari bi mogli da postave tačke dnevnog reda na Skupštini. Ako bi građani imali 15 odsto akcija mogli bi da imaju neki vid kontrole nad EPS-om. Međutim kod nas je i to obesmišljeno time što i tamo gde su podeljene akcije država upravlja Akcionarskim fondom“, ocenjuje Pavlović.