Radnici koji ove godine ostanu bez posla imaće više šansi da kroz državne programe dođu do novog zaposlenja ili pokrenu sopstveni biznis, a mogućnosti se uvećavaju ukoliko od bivše firme dobiju i otpremninu. To se odnosi ne samo na zaposlene koji su proglašeni tehnološkim viškom ili čija su preduzeća otišla u stečaj, odnosno likvidaciju, nego i na radnike koji su u sporazumu sa poslodavcem napustili radno mesto uz stimulativnu otpremninu.
Radnici koji ove godine ostanu bez posla imaće više šansi da kroz državne programe dođu do novog zaposlenja ili pokrenu sopstveni biznis, a mogućnosti se uvećavaju ukoliko od bivše firme dobiju i otpremninu. To se odnosi ne samo na zaposlene koji su proglašeni tehnološkim viškom ili čija su preduzeća otišla u stečaj, odnosno likvidaciju, nego i na radnike koji su u sporazumu sa poslodavcem napustili radno mesto uz stimulativnu otpremninu. Programi su posebno zanimljivi za više od 4.400 radnika sada već bivše firme Zastava zapošljavanje i obrazovanje, kojima je u proseku, isplaćeno po šest hiljada evra otpremnine, za šta su iz državne kase izdvojene 2,2 milijarde dinara, odnosno 27 miliona evra.
DINKIĆ: U ponudi dve mogućnosti
– Kragujevački radnici mogu da se opredele za dve mogućnosti. S jedne strane na raspolaganju su im bespovratna sredstva koja dodeljuje Nacionalna služba zapošljavanja u iznosu od 1.200 evra za novozaposlene radnike. To je šansa za one koji traže posao da lakše nađu put do poslodavca, ali i za preduzetnike koji, ukoliko zaposle više radnika, mogu da računaju na veća sredstva. Takođe, postoje i krediti iz Fonda za razvoj u maksimalnom iznosu do 30.000 evra, koji su namenjeni onima koji žele da osnuju sopstvenu firmu. Ubeđen sam da većina tih radnika već godinama radi na crno i oni bi sada trebalo da legalizuju svoju delatnost i da iskoriste podsticajna sredstva za unapređenje svog posla – kaže za Danas Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.
U Kragujevac se, dakle, za nekoliko dana slila relativno velika suma novca i mada iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja apeluju na radnike da novac od otpremnina ulože u novi biznis, ali sudeći prema dosadašnjim, sličnim iskustvima drugih gradova, teško je poverovati da će se to desiti. U svakom slučaju, kragujevačke trgovine nameštaja, bele tehnike, kao i tržište nekretnina, pripremili su se za eventualnu potrošačku groznicu. U robnoj kući Forma ideale, lociranoj u centru Kragujevca, kažu za Danas da su registrovali nešto veću prodaju, ali da to ne treba dovoditi u vezu sa isplatom otpremnina radnicima ZZO. „Reč je o sezonskom povećanju prodaje nameštaja, kakvu beležimo uvek u ovo doba godine. Ne verujemo da su ljudi iz ove Zastavine firme već počeli da troše dobijeni novac. Sigurno je da se još uvek preračunavaju gde će da ulože ili potroše otpremnine“, procenjuju trgovci. Slična je situacija i u kragujevačkim prodavnicama bele tehnike. S druge strane, nezvanično saznajemo, da su u Kragujevcu skočile cene nekretnina, mahom placeva za gradnju kuća, ali i polovnih automobila. Procenjuje se, ipak, da će većina prekobrojnih radnika kojima je ZZO bio jedini izvor prihoda, i koji su sada praktično na ulici, još izvesno vreme „životariti“ od otpremnina. U sindikatima procenjuju da će se u najtežem položaju naći oko hiljadu radnika koje još koja godina deli od penzije, a za nekoliko meseci mogli bi da se nađu u kategoriji socijalno ugroženih. Takođe, predstavnici radnika tvrde da je, ako ne računamo „polutane“, odnosno one koji žive na selu, tek nešto više od deset odsto bivših radnika spremno da se upusti u rizik privatnog biznisa. Oni kažu da je država, isplatom otpremnina, umirila savest, a zamerke se upućuju i bivšem rukovodstvu ZZO koje u minulih šest godina nije uspelo da pronađe neko trajnije rešenje za armiju prekobrojnih. Ako je za utehu, ministar ekonomije Mlađan Dinkić, u razgovoru za Danas otkriva da briga države o Zastavinim radnicima koji su se našli na evidenciji nezaposlenih ne prestaje isplatom otpremnina. „Naprotiv, pripremljeni su programi edukacije za one koji žele da otpočnu biznis, kao i programi motivacije za pronalaženje novog posla a realizacija tih projekata u Kragujevcu će se sa posebnom pažnjom pratiti“, tvrdi Dinkić.
Subvencije za samozapošljavanje
Osim kreditnih, država je obezbedila i bespovratna sredstva kojima se podstiče pokretanje biznisa ili zapošljavanje. Krajem avgusta objavljen je javni poziv za dodelu subvencija po programu samozapošljavanja. Lica koja su prošla obuku za preduzetništvo, iz državne kase mogu da dobiju 130.000 dinara koje moraju da ulože u opremanje radnog mesta. Reč je o bespovratnim sredsatvima koja mogu biti i uvećana za dodatnih 80.000 dinara pod uslovom da u pokretanje biznisa korisnik uloži otpremninu u tom istom iznosu. Takođe, iznose do 40.000 dinara po korisniku Nacionalna služba obezbeđuje za finansiranje edukativnih programa, poput obuke za predzetništvo, prekvalifikacije, akcione i motivacione treninge – kaže za Danas Srđan Andrijanić, PR Nacionalne službe zapošljavanja.
U Fondu za razvoj procenjuju da veliki broj Zastavinih radnika već godinama radi u sivoj zoni, i spremni su da im pomognu da u roku od najviše nedelju dana registruju svoju radnju ili preduzeće, a da im potom, na prazne bilanse, odobre petogodišnji kredit do 30.000 evra, sa kamatnom stopom od jedan odsto na godišnjem nivou i grejs periodom od godinu dana.
– Procedura je jednostavna, jer je za pozajmicu do 15.000 evra potrebna samo ručna zaloga, dok je za kredit od 15 do 30.000 evra dovoljna hipoteka u odnosu 1:1 ili ugovorno jemstvo pravnog lica. Takođe, kada nakon godinu dana iskažu prve rezultate i popune prvi bilans rada, preduzeća iz te grupe imaće kod Fonda prednost prilikom konkurisanja za veća sredstva. Procedura za dobijanje ovih kredita je skraćena i dovoljno je da umesto biznis plana, podnosilac zahteva popuni upitnik u kome će objasniti vrstu posla i izložiti planove o obimu proizvodnje ili usluga, prometu i slično – kaže za Danas direktorka Fonda za razvoj Olivera Božić i dodaje da su se u Kragujevcu već pojavile agencije koje nude da po ceni od oko 200 evra popune te upitnike. Ona skreće pažnju da ukoliko budući preduzetnik ne može da „savlada“ tako jednostavan obrazac, treba dobro da razmisli da li je pokretanje biznisa za njega pravo rešenje.
Iako je od isplaćene otpremnine prošlo tek nedelju dana, ima i onih radnika koji razmišljaju o novom poslu. Medju onima koji su odlučili da započnu sopstveni posao je i bivši radnik Fabrike automobila Slobodan Petrović, koji je dobio otpremninu od 7.500 evra . „Odlučio sam da novu šansu potrežim u pokretanju privatnog biznisa, u koji ću pored otpremnine, uložiti i podsticajna sredtva koja obezbeđuje država. Nameravam da se za ta sredstva obratim Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koja ima projekat pod nazivom „Otpremninom do posla“ , kaže Petrović. I bivši radnik zastavine Alatnice Milan Jović planira da sa dobijenom otpremninom pokrene sopstveni biznis. „Na ZZO smo bili i ja i supruga, i ovih dana dobili smo otpremnine od po 7.200 evra. Nameravam da se bavim proizvodnjom. Najverovatnije ću istovremeno da pokrenem posao iz štamparske delatnosti i proizvodnju limenih i profila za svetleće reklame. To je ozbiljan posao, za čije pokretanje moja i otpremnina supruge neće biti dovoljne, pa sam odlučio da konkurišem za start ap kredit Vlade Srbije. Već sam napravio biznis plan do 10. septembra predaću kompletnu dokumentaciji za dobijanje start ap kredita“, veli Jović i dodaje da pripada manjini bivših radnika sa evidencije ZZO koji su sposobni da pokrenu privatni posao. Bivši radnik Zastave Oružja Zoran Trifuinović, već ima firmu za proizvodnju čarapa, tako da će dobijenu otpremninu uložiti u kupovinu dve nove mašine. „Meni odgovara gašenje ZZO na ovaj način, jer umam razrađen posao, koji ću novcem od otpremnine dalje da unapređujem. Mnogo je, međutim, mojih kolega čija je egzistencija gašenjem ZZO dovedena u pitanje i država bi morala da se pozabavi problemom tih ljudi“, poručuje Trifunović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
