Putinovo neispunjeno obećanje

Povlašćeni izvoz kragujevačkog „velikog fiće“ i eventualna ruska kontraisporuka (bescarinska prodaja „lade“ na srpskom tržištu), po svemu sudeći, nije bio tema razgovora ni ostalih učesnika nedavnog susreta državnih delegacija Rusije i Srbije u Moskvi. Da li to, onda, znači da je saga o bescarinskom plasmanu srpskih automobila neslavno okončana, te da Putin nije ispunio, u više navrata data, obećanja srpskim zvaničnicima, najpre Ivici Dačiću i Mlađanu Dinkiću, a potom i Aleksandru Vučiću, da će dozvoliti povlašćeni izvoz 5.000, ili 10.000 „fijata 500L“ u Rusiju? Reklo bi se da je tako, što znači da od trgovinskog aranžmana sa Rusima, koji bi podrazumevao i tzv. uzajamne kvote, odnosno povlašćeni plasman jeftinih ruskih „lada“ u Srbiji, neće biti ništa.

Ovakav ishod bi, nesumnjivo, obradovao većinu aktera u domaćem auto-biznisu, među kojima je i kragujevačka fabrika koja će, zahvaljujući tome, da izbegne nepotrebnu poslovnu avanturu. Analitičari procenjuju da jednokratni izvoz 5.000, ili 10.000, automobila ne bi značajnije pomogao kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija koja je prisiljena da zbog pada izvoza „fijata 500L“ na svetska, pre svega severnoamerička tržišta, sve češće zastavlja proizvodne linije. S druge strane, dugoročniji poslovni aranžman sa Rusima, koji bi podrazumevao uzajamne kvote, ugrozio bi plasman proizvoda Fijatove fabrike i na domaćem tržištu, na kojem već nekoliko godina prednjači kad je u prodaja novih automobila u pitanju. Ostaće, međutim, upamćeno da su srpski zvaničnici, od aprila 2013. godine, uporno insistirali da Putin odobri sklapanje tog sporazuma, i to uprkos upozorenjima stručne javnosti da je reč o trgovinskom aranžmanu štetnom po domaću automobilsku industriju.

Hroničari ove svojevrsne latinoameričke (ili turske) sapunice podsećaju da je Aleksandar Vučić, po povratku iz Moskve (u novembru 2015. godine) govorio da će „ako treba i 50 puta da moli Putina da odobri izvoz Fijatovog automobila u Rusiju“. Ministar finansija Dušan Vujović otišao je korak dalje poručivši da je spreman da moli svoju studentkinju iz Kazahstana, koja je u to vreme vodila pregovore te zemlje sa Svetskom bankom, da utiče na rukovodstvo Kazahstana da odblokira povlašćeni plasman popularnog „fiće“ na tržištima Evroazijske unije. S tim u vezi nedorečen je ostao i aktuelni ministar trgovine Rasim Ljajić, koji je, u septembru prošle godine, najavljivao okončanje pregovora o proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije uvođenjem novih proizvoda (automobili, šećer, sirevi, živinsko meso i cigarete), te primeni tog trgovinskog aranžmana i na ostale zemlje Evroazijske ekonomske unije. Godinu i kusur dana docnije, iz Moskve i Beograda, nema informacija o sudbini tih pregovora… Povlašćeni izvoz „fijata 500L“ trebalo je da startuje do kraja 2013. godine, ali je taj rok prolongiran na 2014, da bi u oktobru te godine, na osnovu obećanja Putina pred TV kamerama u Beogradu, bio pomeren za 2015. Zatim je najavljeno da će „fijat 500L“ na tržišta Rusije stići do kraja maja 2016. a zatim do početka 2017. do kada je trebalo da bude verifikovano proširenje Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije.

Ali, ono što u vezi sa kompanijom Fijat-Krajsler automobili još više intrigira, i brine, kako šumadijske „automobildžije“, tako i dobronamerne poznavaoce (ne)prilika na domaćoj privrednoj sceni, jeste činjenica da u septembru 2018. ističe desetogodišnji ugovor Fijata i države Srbije o zajedničkoj fabrici u Kragujevcu. Kakva je dalja sudbina tog projekta, pitanje je na koje pouzdanog odgovora – nema. Doduše, predsednik Srbije je, 25. maja, prilikom početka proizvodnje redizajniranog „fijata 500L“ u FCA Srbija, najavio da će pregovori o proizvodnji novog modelu u kragujevačkoj fabrici, a time i o novom ugovoru sa Fijatom, početi u oktobru. Taj rok je prošao a informacije o datumu početka pregovora još nisu objavljene. Ipak, sve ukazuje na to da će ovaj aranžman sa italijanskim proizvođačem automobila biti nastavljen. Utoliko pre što je kragujevačka fabrika, sa instaliranim pogonima Lakirnica i Preseraj, praktično nepreseljiva. Ne treba zanemariti ni podatak da Italijani nigde neće naći jeftiniju, a tako obučenu, radnu snagu i manje troškove poslovanja nego u Americi, Italiji, Brazilu, Argentini, Poljskoj, Turskoj… gde ima fabrike. Čak i da država Srbija, u novim pregovorima sa Fijat-Krajsler grupacijom izdejstvuje ukidanje poreskih i drugih povlastica koje je Fijat dobio pre deset godina, troškovi poslovanja se neće drastično uvećati. Država Srbija bi, međutim, morala da insistira na tome Fijat-Krajsler grupacija uposli više kapaciteta u kragujevačkoj fabrici, na šta kao njen suvlasnik ima puno pravo. Ovo utoliko pre što proizvodnja od 70.000 do 80.000 automobila godišnje, kakav je bio slučaj u ovoj i prethodnoj godini, počinje da gubi smisao. Pitanje je, takođe, da li u narednim godina rentabilnost poslovanja treba da se zasniva na jeftinoj, preopterećenoj i obespravljenoj radnoj snazi.

Novi desetogodišnji ugovor sa Fijatom?

Analitičari procenjuju, osnovano reklo bi se, da će sporazum sa Fijatom, koji ističe da u septembru 2018, biti produžen, najverovatnije na još deset godina. Kao argument za takve procene navode da je FCA Srbija, pored rumunske Dačije, jedina kompletna fabrika automobila u jugoistočnoj Evropi, s obzirom na to da u svom sastavu ima pogone: Montaža (završno sklapanja vozila), Lakirnica (površinska zaštita, bojenje i lakiranje), Karoserija (izrada karoserijskih pozicija i školjke), te Preseraj (proizvodnja otpreseka). Osim toga, Fijat je u Kragujevac doveo nekoliko svojih dobavljača, među kojima je i kompanija Manjeti Mareli. Ne treba zanemariti ni činjenicu da je u izgradnju i opremanje FCA Srbija, inače jadne od najmodernijih fabrika automobila na svetu, uloženo više od 1,3 milijarde evra.